Општинске новине

630

Београдске општинске новине

руку закупцима да би и они видели корист од риболова, како би се закупна цена све више дизала. Закупац, кад је већ на лицитацији стекао искључиво право риболова на закупљеном воденом простору, ловио је у својој режији или је своје риболовно право преносио на рибаре који су му се тога ради обраћали. То је вршио на тај начин што је рибарима издавао своје оштампане и увек сликом арендатора снабдевене „рибарске дозволе", за које је од њих наплаћивао одређену, често произвољну таксу. На пример, земунски арендатор Шандор Штрајхер, са којим су београдски рибари највише долазили у додир, своје закупљене ритове ловио је у властитој режији, а свој речни риболовни хатар у Сави, који се протезао од Царске (Подгоричке) Аде до савског жељезничког моста, наплаћивао је како пречанским, тако и нашим рибарима по 15 форинти годишње од чуна (влакарошима је два чуна рачунао као један), а за алов и лапташ по 30—40 форинти, допуштајући да му се то исплаћује у ратама. У једно време Штрајхер је држао и десну страну Дунава више Земуна, до Чивутског Фока испод Кишваре. Нзегове рибарске дозволе изгледале су овако: Рибарска дозвода „Рибару Мих. Петр. из Београда дозвољавам да може у водама које сам узео у закуп у Сави, у хатару општина Обреж и Витојевци (до западног ћошка Подгоричке Аде) у години 1908 са мрежама у бубњевима рибу ловити. Ову дозволу издајем по прописима финанцијалног ерара. Прије поласка у лов имаде ое пријавити Кр. финанцијалној стражи на Бурми. На захтев Кр. финанцијалне страже или Кр. оружништва имаде се дозвола показати." „Ову дозволу издајем по пропису новог Закона гледе риболова, те мора сваки рибар имати државну ловну карту и по тиме се строго држати вршећи рибарење. Рибарење може вршити само онај посједник државне риболовнице који буде имао и дозволу закупника риболова". У Земуну Шандор Штрајхер 17 марта 1908 год. закупник риболова. Сличне су биле и дозволе других риболовних арендатора, који су своје закупом стечено право риболова, поред рада у властитој режији, искоришћавали још и издавањем својих рибарских дозвола по одређеној такси и другим рибарима. Такви су н. пр. били арендатори: Волф (који је држао Саву од жељезничког моста до њеног ушћа, и десну страну Дунава од ушћа СаЕе до Старих Бановаца), Павле Мецгер (који је држао леву страну Дунава од горњег врха аде Бељарице до Бор-

чанског Дунавца и р-ит од Расове до Каловите), Јован Атанацковић, Јозеф Лели и др. Поред тих закупних рибарских дозвола, рибарима (како мајсторима, тако и њиховим помоћницима) издавале су аустриске државне власти још и свакоме лично њихову државну карту која се звала „Риболовница" и која је за воде, за које је важио хрватски закон о рибарству, имала овакав облик: Риболовница „Вриједи од 15 српња 1911 год. до 24 вељаче 1912 год. за рибарског мајстора Мих. Петр. из Београда. Ову риболовницу ваља на позив органа јавне страже, земаљских ливадара, чувара канала, надзирача лова, чувара риболова, пољара, лугара, оружника, на позив риболовних овлашћеника, њихових намЗештеника предочити (§. 23 закона). Риболовница гласи на особу, па се не смије рабити по другој оооби кего на оној на које име гласи. За вријеме риболова ваља риболовницу собом носити." Управитељ У Земуну Кр. владин тајник 15. српња 1911 год. М. Н. На полеђини карте било је означено време ловостаја (ЗсћопгеИ) за поједине врсте риба, и печат власти која је риболовницу издала. Сличног је облика била и мађарска државна карта, која се звала »НаМзгје^у«, а издавале су је мађарске државне власти рибарским мајсторима и њиховим помоћницима за риболове у Дунаву, Тамишу и Тиси. Гдавие одредбе закона и нравидника о рибодову у Србији од 27 јуда 1898 год. На дан 27 јула 1898 год. обнародован је први закон о риболову у нашој држави, са потписима: Краља Александра, министра народке привреде Симе Лозанића, министра унутрашњих дела Јеврема Андоновића и министра правде Косте Христића. Под ЗБр. 7454 од 28 децембра 1898 год. министар Сима Лозанић прописао је Правилник за извршење тога закона. Главне одредбе тога закона, у колико су се тицале искључиво београдског рибарства, састојале су се у овоме: Право на риболов, у колико не би постојала никаква друга основана права сопствености припада: 1° за Саву, Дунав и Дрину држави; 2° за све остале реке, речице, потоке, затоке, баре и т. д. на општинским имањима оним општинама у чијем су хатару; 3° у вештачким рибњацима, барама и затокама на приватним имањима, као и у рекама и потоцима што протичу кроз приватна имања, сопственицима истих.