Општинске новине

Везе Далмације са Београдом

637

Сће т 1е, зесоп^а На11а, МШо сотрове, бегБ1са б11гре, (1е11е итапе 1огте Е с1е^Н аНеШ 1е Јјуегбе 1етрге, Е тјве т агтоп^а Ј5Гјтре{1 е 11 беппо: 1лпј*иа и с1јес!е ј|10УапШ агЉп, Сће 1п ^иап1е Еигора зиош, огта та^шге Ћеп (1е11е 1огН е1а ^иапсГ ега П топЈо Ватћто а1 с1ићћ1о е пе1 атог |1^ап4е. („Охоли свет, бедна земљо моја, или те презире или те жали. Као што саломљена мишица малаксало виси( с трупа, са ког је отсечена, тако, Далмацијо моја, туђи живот с ?гешким напором кроза те струји. Ти беше српска, турска, италијанска, па чак и француска, ал' још никада ни посве своја, н(И посве туђа: живот отачаства нема, ко се у твом крилу роди! — — — Тада нећеш више, домовино моја, бити вајна груда земље између мора и планине, са низом голих острва растурених по пучини; васкрсла Србија (у којој влада питом дух и чила мишица) и колико је год земаља, што се у османској баруштини даве, а треба да их озари луча просвете италијанске, све ће то с тобом да оживи и постане своје. А ти ћеш, рукујући се на једној страни са Италијом а на другој с Хеладом, спојити те две земље са чврстом везом љубави. — — — Јер нам је у теби, српски роде, Бог дао нову Италију, сложивши у теби најлепше урнеке људског соја и људских врлина, и снабдевши те прегалачким језиком, који као да се саодео свима одликама оних мушких времена, када је свет још зазирао од пакости и знао да љуби дивовски.") Дванаест година после Томазеове песме „Далмацији" — Вјекослав Фикерт Далматинац, издаје у Задру (1857) на италијанском језику своју песму у шест певања ,Х,а шас1ге б1ауа" („Словенска мајка") са овом посветом: ,,А 1е, тас^ге гша, ип1со 1п1;еп80, те1апсоп1со атоге пе11а уИ;а т1зепта. — II Јио \аИе кргети1;о 1га §Н 8ра81т1 с!е1 с1о1оге, поп ро1е^а 1есопс1аге сће 1а§г1те е 8с1е§ш пе11о т1аиз1о рог1а1о. — А 1е ^иебИ сапН: е бопо 1огзе 1а 1ар1с1е 1гг18а 8и11а 1отБа Је11о ш<*е^по зероћо \ туо пе11е ашагегге(„Теби, мајко моја, једина, жарка, тужна љубави у мом јадном животу. Млеко твоје изажето у трзајима боли, није могло оплодити него сузе и презир. Теби ове песме: можда су оне подругљив натпис на гробу мудрости у горчини живој закопаној.") У овој песми, пуној патриотског осећаја, песник на више места слави Србију „та<1ге Ј'его1 . .. оуе Гпоуе11о 1ппо 8'тпа1га, сће 1а 81ау1а еуоса а11е ј*иб1е јЈиегпеге ..." („мајка јунака где се нова уздиже химна, коју Славија призива ратничким гуслама...") Песник Вј. Ф. Далматинац прича, како црногорска мајка, којој су душмани убили мужа, одгаја сина Вида, који ће осветити свога оца.

Кад је Вид поодрастао у Србији, где га је мајка заклонила, враћа се и освећује оца. Том приликом гине и јуначка мајка. На самрти каже своме сину: „ ... 1п 1егга — АНга таЈге И 1абс1о, 1а сШеНа — 51аУ1а сотћаШ..." (на свијету остављам ти друту милу мајку — Славијо бори ее...) Вид се враћа у Србију ... сапи1о Егое, 1а уНа сћјис1ега 5Ш сатрј, Ега 1е бсћјеге, пе1 уаШ, (Зоуе ип јЈшгпо Б1 СагајЈшгјЈш 1'ашта ес1 Н ћгапс!о 5{ауШаго 1п ип бо1 сатро Ш 1исе В1ута! ( —... оеди ]унак, завршиће живот на пољу, у четама, на бедемима, где једног дана дух и мач Карађорђа забљешташе у јединственом пламу божанственог светла). Фикертова песма није друго него химна, славоспев Србији, Словенству и Слободи. Дух словенства, погледом на Исток, на Србију и Балкан одушевио је и далматинске уметнике. Млади занешени родонљуб Никола Стрмић, компоновао је оперу „1^а тас1ге з1ауа" у либрету према истоименој песми Л. Фикерта Далматинца. Стрмић се родио« у Задру 1840. Изучио је конзерваториј у Милану. Његова опера „Аа мадре слава" давала се са успехом први пут г. 1865 у Трсту и Загребу. Музика је мелодична и лака по узору старијих италијанских мајстора. На више места прожета је народним мелодијама и даворијама из илирског препорода. Поједини делови извађали су се у друштву „Филармоника" и у Народној читаоници у Задру. А задарски сликар Салггти Дриоли у пророчкој визији израдио је слику Југославија. Слика приказује како се три првовенчана краља: српски, бугарски и хрватски клањају Вили слоге југословенске, пошто. су погазили различне немани: неслогу и мржњу, и знамење варварства — коњски реп. Један од веома плодних далматинских писаца, — о коме се, не знамо због којих разлога, најмање писало, тако да је готово пдлпуно остао непознат нашој новијој генерацији, а који је иначе заслужио да му име буде забележено и спомињано — д-р Јаков Чудика, у својим многобројним делима, на италијанском језику, описао је прегнућа и хероизам мале Шумадије и Црне Горе — величину њихових владара, јунака, државника и политичара. Осим тога превео је на италијански наше народне песме јуначке и лирске, и штампао у две књиге ,,1 сапИ с1е1 роро1о зкуо", у Фиренци г. 1878. Пишући о Србији и Карађорђевићима, о Црној Гори и њезиним господарима, намера