Општинске новине

636

Београдске општинске новине

нито везује уз друге наше сународњаке. Ови броје преко 60,000.000 и, ма да се не зову Далматинцима, сви су ипак наша браћа, сви скнови заједничке нам велике мајке. Била би за нас тешка, паче непоправљива несрећа, када би неопрезном пренагљеношћу хтели брисатк са карте Европе нашу покрајину, само да се безодвлачно ујединимо са посестримским нам покрајинама..." Вођа аутономаша у Сплиту и у Далмацији д-р А. Бајамонти, који је за Сплит значио много, једини је исправно схватио економску и политичку важност Сплита погледом на шегову будућност. Дао је да се изради монументална фонтана на сплитској обали, на којој је постављена симболична статуа у облику девојке-виле, која у једној руци држи свежаш прућа опомкњући грађане на слогу, а другом показује на Балкан, на симпатичну Србију. О тој руци, приликом свечаног открића фонтане, рекао је Бајамонти: ,,Моз{гапс1о дие1 та^пШсо аШр1апо сће созШ;и18се 1а пс1еп1е е у^огоза решзок с1е1 Ва1саш, соп з«иагс1о 81сиго е со11а с1о1сехга с1е1Га{{е1(;о р1и т^епзо раг сће Шса: Вас1а, бра1аШ ш1а, е 1а П 1ио аууешге; гассо^Н 1е 1ие {огге, ГШШ8С1 1 раг!Ш, тоИ;1р11са 1 ћш1 те221 е 1;'а881сН 1га 1 Ш01 !га1еШ таеб1:га Ш орегозНа е Ш с1уШа; ^иезШ е 1а 1иа т18310пе". („Показујући ону величанствену висораван, која сачињава храбро и јуначко Полуоетрво Балкан, са сигурним погледом и благошћу осећаја, чини се, да нам

Бијамонтова фонтана у Сплиту (симболична фигура показује руком према Београду) та рука јасно говори: Гледај, мој Сплите, тамо је твоја будућност! Сабери своје снаге, уједини своје странке, умножи своја средства, те се постави међу градове као међу браћу, ти који си учитељ у радиности и култури. Ово је твоја мисија.") У овим Бајамонтовим речима осећа се утицај Томазеов и Мацинијев. Никола Томазео у својој песми: „Ла Далмациа" — о којој ће бити говора — изнео је своје мисли и осећаје према Далмацији и Србији. Мацини, најзаслуженији и највећи неимар италијанског рисорђимента, веровао је да се Аустрија може

срушити талијанско-српском сарадњом. Фебруара 1864 године боравио је у Лондону српски писац и родољуб Владимир Јовановић — отац Слободана Јовановића —, који је хтео да заинтересује Гледстона за српску и балканску ствар. Мациниевим посредовањем, Гледстон је примио Јовановића. Том приликом Јовановић се споразумео са Мацинијем да се и у Србији оснује друштво слично Младој Италији, које је био основао Мацини готово по свим земљама. Уочи рата г. 1866 Мацини је настојао да посредством Јовановића дигне устанак у Босни, да би се Босна ујединила са Србијом. Није успео, али ову своју замисао није никада напустио. Никола Томазео родио се у Шибенику. Заслужни аутор Речника синонима (италијанског језика), генијални коментатор Дантеове „Божанствене комедије" и наших народних песама; писац романа и педагошких дела; књижевни критичар и врстан полемичар; независан мислилац и лиреки песник, највећи умник нашега рода, под упливом италијанске књиге и културе заволео је Италију и њезину душу. Уза све то, није могао угушити у себи своје словенско порекло, које је у њему узбудила наша народна песма, о којој је написао студију: „Ое1 сапН (1е1 роро1о зегћо е с1а1та1;о и (О песмама српског и далматинског народа). О српском језику написао је, да је „јачи од италијанског и латинског". За Томазеа није српски језик прости диалект, него један од четири главна словенска језика, који је, каже, милозвучнији од пољског и чешког, а ]езгровитији од руског. Далмација је за Томазеа била не само словенска, него (сем острва и нешто мало поиталијанченог елемента по варошима) чисто српска земља. У песми „А11а Ва1таг[а и (г. 1845) претсказао је, да је њена будућност у заједници са Србијом. У тој значајној и пророчким духом надахнутој песми, Томазео између осталог пева: брге^о о р1е1а4е а11е вирегБе ^епН, 0 роуегеИа Ш1а, зиопа П 1ио поте, бЈссоте Ш Бгассш сће, <1а согро У1Уо, Мегго гес1бО, (1о1ого8а П01а, 5репго1а, га 1е сов1 1а у14а аНгш 5сагба, о Ба1та21а, е соп <1о1ог 8 т{опЈе. 8егћ1са е 1игса, е(1 На1а е {гапсебе, N6 Беп (1'а11гш, пе {иа ћеп {ов11 тај: Ра{па У1Уа поп ћа сћ1 <11 {е пас^ие N6 рга {га Гтоп1е е 11 таг роуего 1етћо, 1егга е росће јјЈписЈе ]'бо1е 8раг1е, О ра{па гша, 8ага1; та 1а ппа{а, бегћ1а (јЈиегпега тапо е тИе 8рЈг1о). Е ^иап{1 сатрј, а1Г 11а1о зогпзо, Ка{1, 1тра1ис1а 1' оНотаа 1е{агЈ*о, Тесо ипа уЦа е иа уо1ег {агаппо, Е с!агапп' еп{го а11е {ие уепе 8{апсће УкЈог поуе11о. Е {и, рогј*епс1о Н&а. 1,а <1е8{га а ИаНа, ас1 Е11а(3е 1а тапса, 1п 8асге 1е ишга! Јапге ес1 атр1е881.