Општинске новине

648

Београдске општинске новине

морао и сам водити страшне и крваве ратове за Ослобођење и уједињење своје робујуће браће и за стварање своје данашње велике, слободне и независне Краљевине, чије се границе протежу од Триглава до Ђевђелије и од Јадрана до Тимока Па и после остварења националних идеала и задовољења националних тежња, Београд се није могао у довољној мери посветити раду на својем изграђивању и уређивању према потребама савременог живота, те да буде оно што мора бити град његовога ранга и значаја, као глава свију градова наше земље, јер је морао да сређује и уређује новоуједињену Краљевину Југославију. Нешто пре потоњих ратова (балканских и светског) дошао је за претседника Београдске општине највећи државник наше новије историје бесмртни Никола Пашић и он је одмах увидео да је Београду, готово, све недостајало у погледу изграђивања и уређења, да би могао задовољити све потребе грађана за модеран и савремен живот, па је припремио план за подизање савременог и модерног Београда, настојањем да се сви послови извршују по једноме добро смишљеном и извођеном плану густога насеља. Али, велики Пашић је убрзо са положаја претседника Београдске општине отишао на положај претседника Краљевске владе, те је место подизања и стварања модернога Београда стварао и створио данашњу Југославију, са којом је остварио наше националне идеале. После одласка Пашића, долазиле су општинске управе и све су оне желеле Београду оганте и свестрано добро и радиле су свака колико је могла и знала на подизању Београда, као Краљевске престонице, наравно са малим средствима са којима су располагале. Али ниједна није имала израђен план за правилно подизање Београда према његовим савременим потребама! И по тој несрећној околности, што није било марљиво израђенога плана за модерно и савремено подизање Београда, он се развијао онако како његови мудро схваћени интереси нису допуштали, и подизале су се кућице, чак и чатрље, на целом атарском простору до близу сто седамдесет квадратних километара, и то где је ко хтео и како је хтео, не питајући никога и ни за што. Тек по доласку Добре Митровића за претседника Општине Београда и његовом што правилнијем развитку поклонила се нарочита пажња; израђен је генерални план, по коме се Београд у будуће има да развија и подиже онако.како изискују његови свестрани интереси престонога града. По томе су се плану општинске управе старале да поправљају и исправљају погрешке чињене у прошлости и да општинске послове око подизања и изграђивања Београда упуте

здравим трасираним и одређеним путем, да се потребе престоничких грађана у пуној мери задовоље. Куманудијева калдрма Општинска управа на челу са г. д-р Костом Куманудијем уз врло обилату и особито добро смишљену сарадњу радикала у општинском одбору, као опозиције, побринула се да што пре стару турску калдрму замени модерном асфалтском, коцкастом и макадамском да изради асфалтске тротоаре у великом д№ лу главних улица, те је тиме скинула са образа Београда вековну мрљу. И општинска управа г. Милутина Петровића, попут управе г. д-р Косте Куманудија, чинила је снажне напоре да што више уради на модерном и савременијем изграђивању Београда, наравно са врло оскудним средствима, јер г. Петровић и његова управа нису хтели да Општину задужују. Мидутинове удичне дивадице Рођен и одрастао у Јунковцу на подножју Гополе, у великој шумској околини, г. Милутин Петровић је заволео зеленило шума, пашњака, ливада и воћњака, што га је све очаравало и са чиме му се није било лако одвојити селидбом из села у велики и голи град; и зато је, као претседник градске општине, настојао да и Београду и његовим ширим улицама и раскрсницама да, ма и у мањем обиму, улично зеленило у уличним ливадицама и скверовима на уличним раскрсницама. Али, на жалост, г. Петровић у напону својих напрезања да створи украсно зеленило у свима престоничким улицама у којима се то, према њиховим ширинама, могло, смењен је, те је и у томе, као и у другим важним пословима, ометен. Наследник г. Петровића није био загрејан за уличне ливадице, скверове и остало украсно улично зеленило, нити је налазио да је то нека нарочита потреба, и зато је пустио да, у колико је то било подигнуто, пропадне, те данас место тих зелених ливадица имамо гола и некалдрмисана места пуна прашине и разних уличних отпадака. Украшавање удица зеденидом и онштинска управа г. Јеврема Томића Ја све напред изложене напомене изнех у великој нади да ће данашња општинска управа под релативно младим, али високо културним и способним претседником довршити започети посао у подизању уличних ливадица, украснога дрвећа и цветних алеја, — наравно, само на оним местима где то дозвољава улични саобраћај и где постоје остали повољни