Општинске новине

Из области номуналнг политике Беогрздске општине

649

услови. Тих баштица је било и на местима где се никако нису могле одржати, где су ометале саобраћај, где није било ни хидранта за заливање улица. Као тадањем одборнику позната ми је намера претседника г. Петровића како је он мислио да за мале паре подигне и изгради велелепно и очаравајуће улично зеленило помоћу уличних ливадица, украсног дрвећа, ружа и разног цвећа, што би нашем Београду служило за углед и част. На ширим и некалдрмисаним просторима, између коловоза и тротоара, ваља посејати траву, а одмах једновремено уоквирити те ливадице живом зеленом оградом и све то обезбедити да се очува док порасте жива зелена ограда, која ће после чувати и себе и ливадице и цвеће у њима од несташне деце и злонамерних пролазника. У подигнутим ливадицама, са одраслом жнвом зеленом оградом, посадити разноврсне и разнобојне руже и друго згодно цвеће, те на тај начин подићи уличне перивоје, којима има свет да се диви и са чиме има да се одушевљава и да се, при пролазу улицама, ружиним мирисом, цвећем и зеленилом запаја! Поред овога, ваља настојати да сви локали — кафане, пивнице, бифеји, посластичарнице и сви који пред радњом држе столове а имају накарадне уличне ограде, — свуда, где то не би сметало саобраћају, место садашњих накарадних ограда посаде живу зелену ограду и тиме увећају улично зеленило и својим гостима учине задовољство. Скверовн Као што већ рекох, Београд се није плански развијао и зато он нема плански предвиђене скверове, већ оно што сад има под, именом скверова, то су мало шире уличне раскрснице, које је пуки случај створио, а које су могле неко време да послуже као мали скверови, али без нарочите израде и уличног украса. Ми тих раскрсничних скверова имамо толико да се могу на прсте избројати и нису израђени онако како се скверови раде, те да колико толико буду украс, ма и за кратко време да задовоље потребе краја у коме су! У тим скверовима на раскрсницама међу великим палатама није ваљало садити висока украсна дрвећа, која својим високим узрастом заклањају фасаде тих домова и њихове балконе и прозоре, што изазива незадовољство код околнога становништва, а што оггштинска управа не жели. Место високог украсног дрвећа по скверовима, који још морају остати, ваља посејати траву, посадити руже и остало разноврсно цвећс, а поред тога посадити и нешто црних борЈЛГа, шимшира и туја, што са живом з-еленом оградом има да чини бујно зеленило.

Као пример довољно је да укажемо на онај мали сквер код самога Калемегдана пред „Српском Круном" у коме је споменик нашега прослављеног песника Милана Ракића, па да се види колико су незгодни ови скверови. У овоме Ракићевом скверу није потребно никакво дрвеће, већ како је лепо уоквирен живом зеленом оградом, ваља посадити разноврсне и разнобојне руже и најлепше остало цвеће, да у најпотпунијој мери задовољава огромне масе света, које свакодневно пролазе поред њега ка улазу у Калемегдан. Исто тако ваља урадити и са скверомпред Железничком станицом, који је једини плански, и у којем се такође ни у ком случају не сме држати високо шумско дрвеће, које заклања лепоте околних палата, већ исти треба, како је особито лепо уоквирен зеленом оградом, засадити травом, ниским украсним дрвећем и цветним алејама, па да сваком причињава особито задовољство. За ово и овакво улично украшавање зеленилом и разноврсним цвећем, Општини не требају велике материјалне жртве; јер она има свој Отсек за паркове и своје особито добро и лепо уређене расаднике, са ванредно вредним, способним и стручним особљем, коме ваља издати надлежно наређење и упутити га на овај посао, а не ометати га као што је то раније чињено. Београд, према своме огромном простору од 168.000 квадратних метара, има, строго узев, само један парк, Калемегдан, који и по своме положају и по свом уређењу и споменицима у њему чини част нашем Београду, а ваља што пре надокнадити све његове недостатке! Споредни паркови: Доситијев и Панчићев парк пред Универзитетом, велика Ботаничка Башта ~ читава планина — која се протеже својим простором између улица: Кнеза Павла, Петра Добрњца, Таковске, Далматинске и Палмотићеве, — Карађорђев парк на Булевару Ослобођења, Краља Александра, наТркалишту до Студентског Дома, светониколски

Калемегданска тераса