Општинске новине

Искоришћавањс животињске крви за исхрану

Последице рата јављају се и у земљама које су биле до сада сачуване од стварног рата и остале у миру. У овим деловима Европе настају ратом проузроковане несташице хране, у знатно већој мери, него што је то био случај у светском рату. Те државе, које су сачувале своју неутралност, принуђене су да заводе карте за животне намирнице и то не само за намирнице које довозе, већ и за оне које саме производе. Неутралне земље, које су иначе експортери стоке и меса, принуђене су да забране неколико дана потрошњу меса. Када говоримо о несташици хране због ратних прилика, морамо најпре питати: „У чему се састоји исхрана?" Исхрана човека и животиња зависи од угљених хидрата и нарочито од беланчевина. Ти састојци исхране одржавају целокупан организам и омогућавају његов животни рад. Разумљиво је да, у данашње време које тражи штедњу животних намирница и стварање залиха, које ће Европи још бити потребне и по завршетку рата, треба искористити сваки део хране и нарочито такве хране која садржи довољне количине ових састојака које смо горе поменули. Ипак данас има још доста земаља, у којима се једна вредна и корисна беланчевина баца у канале. Када тако говоримо, мислимо на крв клане стоке. Крв садржи беланчевину од велике вредности. Познато је да није свака беланчевина, садржана у храни, од исте вредности за исхрану. Треба, што се тиче хранљивости, разликовати беланчевину из биљака и животињску беланчевину, која је више вредна од прве. Из тога већ разумљива нам је вредност крвне беланчевине. Она има у том погледу исти значај као беланчевина садржана у млеку. На тој вредности млечне беланчевине баш се и заснива важност млека за исхрану човека и животиње. Треба имати у виду, да крвна беланчевина садржи важне витамине С и који имају, као што је познато, одлучујући значај за здравље и развитак организма. Тек пре 3—4 године усавршене су нове и једноставне методе за искоришћавање крвне беланчевине, то јест за искоришћавање крви клане стоке. Та беланчевина је тим више корисна што је животињског порекла. Да бисмо изложили значај беланчевине садржане у крви, морамо још једном поменути, да није свака беланчевина од исте вред-

ности јер њена вредност зависи од састојака из којих је сложена. Крвна беланчевина је сложена из скоро истих састојака као и беланчевина садржана у млеку. Млечна беланчевина, која садржи албумин, глобулин и казеин, је једна од најкориснијих беланчевина, јер она потиче са једне стране из биљака, којима се стока храни, и у стварности потиче од стоке, тако да је животињског порекла. Због тога је признато да је беланчевина садржана у млеку једна од најкориснијих беланчевина, која има најмање исту вредност као на пр. беланчевина јаја. Она одређује у првом реду нарочити значај млека за исхрану. Ово је већ познато. Али није доста познато, да беланчевина садржана у крви има скоро исте састојке као и беланчевина млека: протеин-(албумин). Не треба да нас вара црвена боја крви, јер се крв састоји из белих и црвених зрнаца или телеса. Та бела зрнца садрже, дакле, сличне састојке као беланчевина млека. Црвена зрнца дају крви црвену боју, а бела зрнца се налазе у жућкастој плазми крви. Како се та беданчевина добија из крви? Помоћу једног нарочитог сепаратора, можемо сепарирањем поделити крв на ову жућкасту плазму, која садржи крвну беланчевину, и на црвена крвна зрнца. Сразмер белих и црвених зрнаца у крви је такав, да сепарирањем добијемо 2/3 плазме, тј. беланчевине која у главном садржи албумин, и једну трећину црвених крвних тела. Треба поменути, да ови сепаратори за крв служе: за вађење серума из крви. Они се употребљавају већ дуго у заводима за производњу разних серума. Рад код сепарирања врши се слично раду сепарирања млека. Да бисмо могли извршити сепарирање крви и сачувати квалитет беланчевине, коју желимо да добијемо сепарирањем, морамо спречити да се добијена крв згруша. То постигнемо на тај начин што додајемо у крв једну со, и то најбоље фосфатни (фибризол)* који спречава згрушавање крви. Ово средство најпре разредимо у води; треба га добро мућкати да би се све растворило. Треба пазити да се фибризол додаје у воду, а не обратно, да се вода сипа на фибризол. Тај раствор сипамо у оне судове у које хватамо крв клане животиње. На тај начин ску* (Једна специјално спремана фосфатна со)