Општинске новине

У Манасији, задужбини Деспота Стевана

657

узрок оног немилог задаха који се шири око гроба деспота Стевана. Изгледа да се у кубету цркве населио невероватно велики број слепих мишева, које је немогуће отуд протерати, и који шире тај задах. Велика је то штета за деспотову богомољу... ■* На повратку, пре подне, задржали смо се у манастиру Раваници. Пут од Деспотовца до Ћуприје и од Ћуприје до Раванице је нешто најлепше што се замислити може. Ту лепота ових крајева долази до свог највећег израза; ту је уопште тешко казати што је лепше: шуме, поља, горе... Крајње романтични положај манастира Раванице, у његовој тако лепој и привлачној осамљености, најбоље је одредио Пирх речима које се налазе у његовом „Путовању по Србији": — „Још одмах, чим сам дошао у Србију, чинило ми се у многом погледу као да сам се нашао у средњем веку. Но нигде нисам то тако живо осећао као у тренутку кад дођосмо пред врата манастира Раванице!" У овим Пирховим речима најбоље је одређен утисак што га овај манастир прави и данас, после више од једног века, колико је прошло од Пирхове забелешке. Раваницу бисмо могли назвати и „Чиста" и „Мирисна" Раваница. Са остацима кула кнеза Лазара, Милош Обилића, са дивним залеђем својих зелених гора, са реком Раваницом и малим кристалним извором, она има право на онај високи престиж што да ужива. Не само општи утисак манастира и његове околине, већ и утисак што га прави целокупни живот у Раваници, високо гостољубље, предусретљивост и срдачност архимандрита овог манастира, оца Макарија, као и осталих монаха, чине да се данас може на овај манастир применити и други део Пирхове забелешке: — „Држање пуно озбиљности и сусретљивости калуђера, старински изглед зграда — све је то допринело да ми је изгледало да видим слике из оног доба, у које се човек по некад са задовољством у мислима враћа."

У самој цркви с тугом се гледају оштећене фреске, а нарочито лик кнеза Лазара. Док се гроб деспота Стевана у Манасији налази у припрати, дотле је гроб кнеза Лазара у самој цркви, непосредно под фреском која показује његов лик. Како је познато, тело се налази у манастиру Врднику, у Срему, али зато ипак народ верује у исцелитељску моћ овог гроба у ком су његове мошти некад почивале. Гроб је прекривен укусном црреном материјом од свиле (украшеном апликацијама беле свиле у облику крста). У Раваници смо наишли и на велико изненађења, оца Пантелејмона, доскорашњег познатог секретара Енглеско-југословенског клуба и редактора „Енглеско-југословенске ревије", који се пре кратког времена замонашио напустивши суету световних људи у жељи за ничим несметаним духовним животом. •к Како смо већ споменули, превод „Житија" Кон. Филозофа о деспоту Стевану дао је Д-р Лазар Мирковић у књизи „Старе српске биографије XV и XVII века", која је објављена у издању С. К. 3. год. 1936. Оригинал, у рецензији В. Јагића, штампан је у „Гласнику српског ученог друштва", књига Х1Л1, 1875; франгментарни превод „Житија" штампан је у књизи Миливоја М. Башића (изд. С. К. 3., 1922), у којој се налази и превод књижевног састава самог деспота Стевана: „Слово љубве". Ово, и велика деспотова задужбина, која је, хвала Богу, до данас, иако окрњена, остала на свом месту, много помаже да лакше схватимо сложену деспотову природу, да боље оценимо и њега и време у ком је живео. Ходајући по Калемегдану, нашем Горњем и Доњем граду, где се некад налазио сјајни деспотов двор, његов град с високим кулама и црквом, — са свим тим сјајем веже се и ова грађевина коју ресавска клисура скрива од профаних погледа. Кад једном буду извршене бар оне делимичне рестаурације које се саме по себи намећу, — нарочито рестаурација Библиотеке, — онда ће њен утисак бити још већи; велики деспотов пример још јаснији, очигледнији. Дгр Марија ИдићЈАгапов