Општинске новине

■656

Бео градске општинске новине

Интересантно је да је ова иста сеаљнка испричала још једну легенду (која се прича и о Београдском граду, а која се спомиње и на другим местима) о томе како је отац који је аргатовао на деспотовом Граду убио сина, кад му је дошао у походе, да не би и њега задесила иста горка судбина... Свет се међутим све више купио око цркве. Кад је почела служба, сви су ушли у цркву, док су у припрати остали они који су боловали од какве болести. Један младић, витак и висок, али силно блед и изнемогао, лежао је на деспотовом гробу, док га је мајка, клечећи поред њега, придржавала. Онај страховити задах, који смо већ прошли дан запазили, осећао се сад још силније. Запаљене свеће које су држали болесници у рукама, дисање толиког броја људи однело је и оно мало чистог ваздуха што је остало. Болеснику је очито било све горе, али се у његовом грозничавом погледу одражавала чврста вера да ће му помоћи дух онога на чијем је гробу лежао... У цркви је све мирисало на свеже сено, босиљак и цвеће. Кад се свршила служба, довели су болесника и једну младу сељачку девојчицу. Пред чудотворном иконом Мајке божје манасијске, у тишини прастаре деспотове цркве, свештеник је извршио дирљиви обред побратимства и поеестримства, који доказује колико народ и данас полаже на љубав између брата и сестре. И сугестија коју је понео са деспотова гроба и чврста вера у оестрину помоћ озарили су болесно лице младићево. И родбина младићева и младић изгледали су као препорођени. Мајка младићева и девојчина кришом су брисале сузе и непрестано се крстиле шапућући речи молитве. Мало збуњена, али ипак куражна, девојчица је, улазећи у своју улогу пружила брату руку и лаганим кораком повела га из цркве. Нешто свето и бескрајно добро било је у овом стиску руке. Док смо тако стајали у цркви, старе фреске гледале су на нас са свих страна. Већина је тешко оштећена, али још и сад делују изванредном снагом своје уметности. Од старог иконостаса, некадашњег богаства у иконама и другим предметима, којима је, по речима Константина Филозофа, деспот тако штедро обдарио своју цркву, нема ни трага ни гласа. Све је то упропаштено, однето од разних непријатељских власти. Последњи остаци манастирске Библиотеке настрадали су за време Светског рата, кад је у манастиру била смештена сирана... Садашњи иконостас дело је живописца Милије Марковића и његовог сина Николе из Београда, дар кнеза Михајла (1864). Дубоко очаран и занет лепотама Манасије француски научник Габриел Мије, који је толико година свог плодног рада посветио проучавању наше средњевековне уметности, у почетку свог истикнутог дела: ,Г'Апс1еп Аг1 зегБе" сећа се речи које, према народној пе-

сми, деспот Стеван упућује свом неимару, Петру, „да му сагради цркву лепшу и' моћнију од цркве Раванице". Стојећи у полутами деспотове цркве човек се толико пута сећа ових речи. Све је учињено да црква буде што лепша. Високи прозори с десна и с лева зида на ком се налази деспотов лик пропуштају благо светло. Сунчане зраке које косо падају по његовој глави, по рукама које држе Манасију, осветљава]у црте једног изванредног лика, пуног племенитости и достојанства. Д-р Мирковић у синтетичком, дубоко проосећеном и фином завршетку свога чланка („Манастир Манасија", ст. 56) истиче да је висока уметност зографа манастира Манасије нашла свој највећи изразулику деспота Стевана, најбољем портрету наше средњевековне уметности. Као игла у магнетском пољу, посетилац се увек окреће према овом лику; и кад се опрашта с црквом, и тада дуго застаје пред њим с осећајем туге што му је немогуће да трајно гледа у ову високо уметничку творевину. У току дана детаљно смо разгледали и куле и зидине и бавили ее дуго у деспотовој Библиотеци. Као што се у целом манастиру непрестано осећа присутност деспота Стевана, тако се исто, нарочито у Библиотеци, често сећамо Константина Филозофа, чије име, као и деспотово, остаје незаборавно у историји наше културе и нашег културног развоја. У разговору с оцем игуманом, с којим смо дошли у ближу везу тог дана, дознали смо и за

Игуман манастира Манасије, отац Павле, скица арх. А. Васиљева