Општинске новине

Искоришкавање живот ињске крви за исхрану

663

звали неки интересенти. Али још није било погодно време да се упозна значај његовог изума. О овом случају сам сазнао кад сам једном познанику причао о свом раду. Он је погледао на своју жену, која је отворила један орман и показала ми једну боцу. Она је имала на грлићу стаклени запушач који је био привезан канапом, тако да канап иде преко целе боце и доњи део боце има жиг на коме пише: Ма^уаг Кјга1у1 1рап кЈбеНеУ ез аппуа§У128§а1о т^еге!; Ви^арез! Ог. Те1ке88у, К1г. тегпбк*) Друга боца коју ми је показала, била је истог облика, али је могла да се отвори и садржала је, као и она прва запечаћена, бледожућкасте грумене, који су мало мирисали на кисело, а на језику остављали укус соли. Ти грумени су сасвим очувани. Иако нисам могао да их испитам, сматрам да се та сушена плазма може још и данас употребити. То би значило, да је тај човек пронашао једну одличну методу за конзервирање плазме. Моји познаници су ми причали о несрећној судбини инжењера Лајоша Понграча, брата мог познаника. Он је 1929 год. однео свој изум на испитпвање у овај државни хемијски институт. Те пробе су остале мом познанику као успомена на његовог несрећног брата који није успео да нађе озбиљне финансијере за искоришћавање једног тако значајног изума и умро као сиромах. Обећао ми је да ће покушати да ми удовица његовог брата пронађе белешке о раду свог мужа. Мени изгледа та ствар важна, јер се можда ради о једноставном начину јевтиног конзервирања беланчевине. Када би се то постигло, а да не би било потребно сушење беланчевине на фабрички начин, то би за почетак значило важан корак у искоришћавању беланчевине добијене из крви. На тај начин, сваки месар би

био у стању да беланчевину коју добије прерадом крви клане стоке одмах осуши, а тиме и конзервира. Ако сазнам даље податке, разумљиво је да се морам вратити на ову ствар. Из овог случаја, опет видимо да судбина понекад врло неправедно поступа, јер би тај човек у данашње време постао, по свој прилици, богат и чувен, а овако је умро као сиромах. Његов изум стоји до сада непознат у боци запечаћеној жигом државног института. Она можда садржи тајну о искоришћавању једне тако корисне беланчевине. * * * Велики ратови изазивају знатне поремећаје у исхрани, не само док падају, него извесно време и после закључка мира. Прошли светски рат пружио нам је за то довољно доказа. Нема сумње да ће и по овом рату, нарочито у Европи, настати велика потражња хране и то опет угљених хидрата, масти и беланчевине. Ова храна се може производити житарством и сточарством. Што се тиче житарства, оно се лакше и брже подиже но сточарство. Требаће дуже времена док се опорави сточарство у Европи. И довоз жита из Русије и прекоокеанских земаља лакши је него довоз меса. Зато ће питање прераде животињске крви на кланицама и њено искоришћавање за људску исхрану постати необично актуелно. Већ у прошлом светском рату морале су се јавне власти бринути за исхрану становништва. То је случај у већој мери у данашњем рату. А после овог рата још дуго времена мораће власти интервенисати на овом пољу, без обзира какви ће режими бити у појединим земљама. При томе нарочите дужности морају примити на себе општине. Пошто општине имају обично у својим рукама кланице, искоришћавање животињске крви спада у првом реду у њихову надлежност.

*) Мађарски Краљески Завод за испитивање материјала у Будимпешти.

ДФ А. Ф. Перегрин