Општинске новине

Нешто из историје Бишњичке Бање

Сматрајући да је неопходно потребно, — ради унапређења туризма и ради подизања здравља београдског становништва, нарочито оног сиромашног, — испитати и модерно уредити Вишњичку Бан>у, Редакциони одбор је одлучио да отвори анкету о тој пеми и да стави на расположење ступце часописа „Београдских општинских новина" за све стручне, добро и објективно написане чланке и написе. Овом приликом доносимо један интересантан податак из историје ове Бан>е.

Бунар с лековитом водом у Вишњици водолечилишта да благоизволи Попечитељство просвешченија примите на се, а мени да остане само истог лечилишта озидање и засебно употребљавање по мога дозначења основама. Но док се акције објаве, позову, искупе да би ми Високославно попечитељство предизручило једну суму новаца којом би одма посао предузети могао, а да се и скорије сврши тако да јошт до мало времена и дејствовати отпочне." Министарство је предложило а Државни савет решио: 1) Новац се молиоцу не може дати; и 2) молилац може о свом трошку подићи зграде пошто се претходно споразуме са сопственицима земљишта и добије пристанак санитета за рад у бањи. Сима је, дакле, био и добар практичар. Он је први који је предложио експлоатацију бање на акционарској основи. Да је имао новаца, био би и први концесионар Вишњичке бање. О овој бањи постоји још један интересантан податак. Писмом ВН 266 од 16 априла 1851 кнез Александар скреће Државном савету пажњу на ову бању, као и на Рибарску, Јошаничку, Брестовачку и Паланачку киселу воду

Изгледа да је први обратио пажњу на ову бању наш прослављени песник Сима Милутиновић-Сарајлија, који је у 1835 био чиновник Београдске полиције и у том својству често је ноћу водио патроле по Београду и пазио да се ред и мир не наруше. (У јесен 1835 Сима је постао коректор Државне штампарије.). Сима је 1 октобра 1839 поднео Министарству просвете предлог у коме, између осталог, каже: „За одржање телесног здравља и повраћања истог, намеран сам подићи једно водолечиште у Отечеству нашем, кога кратки план Високославном Попечитељству на благорасмотреније и скорашње одобреније представљам. У селу Вишњици, ниже Београда имаде прекрасна чесма на уласку села која ]'е својом воденом добротом и местом понајугоднија за тај посао. Ту сам ја рад подигнути неопходимо нужне квар*гире за пацијенте и посетитеље, као и корита купатила за телесно правилно и уредно движење. На ово заведење неколики су трошкови нужни који се акцијама скупити најлакше могу. Једна акција да кошта 10 дуката цесарских. Позив акционара, примање акција и руковање отуд добивеног новца на подиг овог

Вишњичка бања