Општинске новине

' V• ...

Комунална и урбанистичка хроника

701

Са леве стране коловоза предвиђен је простор за тротоар од 2,50 метра. На целој деоници до трошарине биће уведена и градска канализација, јер је саобраћај предвиђен само за моторна возила. Истовремено са приступањем изради двојног коловоза на путу Београд—Авала, морала су се решити још нека важна питања. Требало је на практичан начин решити ггаташе скретања саобраћаја са сточном запрегом ван аутостраде, уклонити прелазе у нивоу код Трошарине и изградити везе са свима саобраћајним деловима код Трошарине. У циљу практичног решен>а ових питања приступљено је поред осталих радова на овој деоници, и грађењу једног надвожњака са потребним крацима за везу. Овај надвожњак ће бити саграђен испред трошарине лево од стај>ог пута у правцу Торлака и његовом градњом постављени саобраћајни проблем биће решен на следећи начин: Део пута који већ постоји од Трошарине ка Авали служиће и даље за мешовити саобраћај. Сточни саобраћај биће цео упућен новим краком испод надвожњака у улици Војводе Степе за Београд. Са обичним колима ће се из Београда ићи улицом Војводе Степе до Трошарине, а више трошарине ће се излазити на авалски пут.

Трећи коловоз код трошарине, поред аутостраде, везује постојећи пут за Авалу са Бањичким булеваром. Овим краком ће се обављати сав мешовити саобраћај ка Авали и обратно. Осим тога овај крак ће служиги! ,и за кретање сточног саобраћаја са Бањице ка улици Војводе Степе за Београд, пролазећи испод надвожњака. Што се тиче аутомобилског саобраћаја са постојећег авалског и баљичког пута, он ће ићи ка Београду !испод надвожњака, затим краком ка Шумадијској улици, која везује крак аутостраде у правцу Београда; са поменутих путева моторна возила могу код Трошарине прећи директно на крак аутостраде у правцу Авале. Прелаз моторних возила код трошарине са једног крака аутостраде на други омогућен је на следећи начин: Да би се моторна кола ,која се до трошарине крећу на краку ка Авали, могла вратити у Београд, прећи ће на трећи коловоз (веза постојећег авалског и бањичког пута), те ће испод надвожњака и краком ка Шумадијској улици изићи на други крак аутостраде за вожњу ка Београду. Обрнутим правцем могу се вратити возила која се до трошарине крећу на краку ка Београду, а одатле хоће -да промене правац вожње.

Улични травњаци — баштице

У Београду постоји велики број уличних травњака-баштица. Те се баштице налазе у 180 улица, а укупна дужина њихова износи 220 километара. Оне су остављене приликом изграђивања улица да би се постигла уштеда у калдрмисању улица, и треба да служе као украс града, да својим зеленилом освежавају грађане. Међутим, у Београду су ти травшаци-баштице изграђени и остављени чак и у таквим улицама где им апсолутно није место и • где сметају градском саобраћају. Например у прометним улицама са много трговачких радњи, ресторан-кафана и томе слично, које нису довољно широке за живљи саобраћај. Зато је општинска управа одлучила да укине травњаке свуда где они сметају саобраћају и где се не могу одржати из било којих разлога. Ова одлука диктирана је, поред осталог, и оскудицом воде у летњим данима, тако да се сви травњаци, ни поред најбоље воље, не могу довољно поливати. Већ је приступљено извршењу ове одлуке и травњаци су на многим местима изравнати са осталим делом улице, — већином су проширени тротоари на рачун травњака, — калдрмисањем, пошљунчавањем и слично. Травњаци-баштице задржани су у свима оним улицама где се доказало да могу да опстану и да не сметају саобраћају, као, на пример, у улицама: Милоша Великог, Немањиној, Француској, Булевару Ослобођења према Карађорђевом парку, Булевару Кнеза Александра Карађорђевића, итд. Ова мера општинске управе наишла је на извесно неразумевање у једном делу београдске штампе. То

питање је, у једном листу, недовољно објашњено и једнострано приказано, као да Општина спрема уклањање травњака и оданде где су они потребни из хигијенских или естетских разлога. Питање травњака је свестрано проучено у Општини и оно ће бити решено тако, да ће само побољшати и саобраћајне и хигијенске прилике и подићи естетски изглед града. Травњаци ће бити уклоњени само из оних улица где им апсолутно није место, где их је и стварни живот већ уклонио и где они, као травњаци, стварно не постоје. Поред свег труда надлежних општинских органа, на многим местима се ти травњаци нису могли одржати, него су остала само пуста сува земљишта, са којих се за време суше диже прашина а за време кише разноси блато по жоловозу и по тротоару. Такви су „травњаци" по сувише живим а недовољно широким улицама, где се пешаци морају склањати у „травњаке" испред аутомобила и трамваја. Има травњака који ее налазе баш поред трамвајске пруге (као у ул. Св. Саве и на почетку Булевара Ослобођења) тако да на живљим трамвајским станицама путници морају да прелазе травњаке при улазу или при излазу из трамваја. Има травњака и у улицама где нема ни уличних хидраната, тако да их је немогуће заливати. Такви травњаци, који не служе и не могу да служе сврси којој су намењени, биће уклоњени, а на њиховом месту ће се изградити чврста калдрма, извршити пошљунчавање и слично, према намени дотичних улица, према њиховој важности за саобраћај и нивелети .