Општинске новине

Београд негдашњи центар великог рибарства

741

то било и за које време иде на рад. Овде треба знати да се за радове са великим алатом (алов и лапташ) може одобрити време до пет дана, а за све остале највише 24 сата. Ко се од рибара не врати на време које му је у књизи одређено, дужан је оправдати се извештајем и потписом у својој књизи од оне страже која је била најближа ономе месту на коме се рибар задржао. „III. Ноћу се дозвољава риболов под овим условима: сваки рибар мора при поласку на рад казати на коме ће простору ноћу радити, па му се то има нарочито у кљижици назначити. Може заноћити на нашој страни само код уступних стража и тада се мора јавити стражи чим се са возом приближи обали. Ноћиваље и уопште искрцавање било дању или ноћу на нашој обали, између стража, најстрожије се забрањује. Од овога се изузимају само случајеви какве опасности на води." „Финансијске страже, шиљбоци и патроле свакад ће при сусретању са рибарима и при њиховом искрцавању на обалу прегледати им воз потпуно и у рибарској књизи означиће кад је тај преглед извршен. Том приликом увериће се да ли се рибар јавио коме треба при поласку на рад и да ли му дозво.љено време за рад није већ протекло. Ако нађе да је све исправно, пушта рибара даље на рад, иначе га заједно са возом спроводи најближем царинском саобраћајном отсеку т.ј. ономе на Сави или ономе на Дунаву." „Сопственици возова одговорни су у свему за кривице својих млађих. С тога им се препоручује да их претходно обавесте о дужностима и да сами надзиравају њихов рад. Ову наредбу нека старешина рибарског еснафа саопшти свима рибарима за које је поднео спискове и нека им препоручи да се по њој најтачније управљају. Свакоме који буде рарадио против ње забраниће се риболов поред законске казне. Стражама финансиским најстрожије се наређује вршеље прописа који су за њих овде изложени." Наредби је био прикључен списак ондашњих царинарнници пријављених чланова београдског рибарског еснафа (рибарских мајстора, рибарских трговаца и чунароша који су по еснафској уредби имали право на самосталлан рад); они који су били набројани у томе списку имали су право држати своје чамце, чунове и рибарске момке. Од та 34 члана еснафа данас је само један још у животу; то је овај што пише ове успомене. Списак су састављали ови рибари, онако како их је означила и нумерисала сама царинарница: 1. Ђока Стојковић (Ђока Булдок) риб. трговац; 2. Сима Петровић риб. трговац; 3. Ђока Милановић (Ђока Кантар) риб. трговац; 4. Лазар Лазаревић (Лаза Панчевац) риб. трговац;

5. Никола Димитријевић (Никола Фирга) риб. трговац; 6. Коста Трајковић риб. трговац; 7. Петко Трајановић риб. трговац; 8. Петар Стефановић риб. трговац; 9. Коста Стојковић риб. мајстор; 10. Антон Балгач (Шустер-Тоника) риб. мајстор, чунарош савски; 11. Ћира Тодоровић чунарош савски; 12. Тодор Петровић чунарош савски; 13. Илија Новић чунарош савски; 14. Михаило Михаиловић чунарош савски; 15. Павле Севдић чунарош савски; 16. Ђура Бекић чунарош савски; 17. Коста Кекин чунарош савски; 18. Јован Степановић чунарош савски; 19. Никола Бурзан чунарош савски; 20. Јован Мијатовић чунарош дунавски; 21. Коста Луковић риб. мајстор; 22. Младен Цветковић (Младен Баџа) риб. мајстор; 23. Јоца Берлетић риб. мајстор; 24. Јаков Илић риб. мајстор; 25. Филип Хајцман (Филип Филигана) р. мајстор; 26. Живко Стојиновић (Живко Брка) риб. мајстор; 27. Лука Голубовић (Сезовић, Лупур) риб. мајстор; 28. Јован Крстић (Јоја) чунарош дунавски; 29. Михаило Павловић (Михаило Вергенес, Зека) чунарош дунавски; 30. Владимир Богдановић чунарош дунав.; 31. Сава Димитријевић (Савица Циганче) мајстор рибарски; 32. Игњат Бранковић риб. трговац; 33. Алекса Богдановић чунарош дунавски; 34. Михаило Петровић риб. мајстор; Пре те драконске наредбе царинске мере за рибаре били су много мање строге. Али ипак како се поступало и са рибарима за које је царинарница била сигурна да неће на води вршити никаква кажњива дела, може се видети из овога царинског одобрења за риболов у подручју Београда, издатог под СЦБр. 5364 од 20 маја 1898 г.: са потписом управника београдске царинарнице Љуб. Божановића и писара Драг. Поробића: „На молбу Михаила Петровића рибара овд. београдска царинарница дозвољава му:" „1° да у њеном рејону, који се простире од села Умке до Винчанске реке, може у Сави и Дунаву рибу ловити и у том циљу служити се са своја три рибарска чамца који ће, према његовој потреби стајати и то: а) пред скелском радионицом на Чукарици; б) код царинске прегледнице саобраћајног отсека на Сави; 3° код саобраћајног отсека на Дунаву. Ови чамци стајаће под надзором саобраћајног отсека и пограничне страже код Чукарице, односно код савског моста." „2° Увек при поласку на рад безусловно је дужан са контролним рибарским бележником јавити се дотичном отсеку, односно стражи,