Општинске новине

740

Београдске општинске новине

предострожности према рибарима. Еснаф није остајао равнодушан према таквим мерама и наређењима, него је после довољног ,,лонџања" и претресања ствари енергично предузимао мере код виших власти да се она укину, или бар ублаже. Као пример таквих, за ондашње рибаре врло незгодних наређења овде ће бити у целости наведена наредба коју је под СЦБр. 12977 од 25 окт. 1899 год. издала царинарница београдска под потписом тадашњег управника царинарнице Петра Богдановића и цариника Драг. Поробића. Наредба је била оштампана у држ. штампарији и послата београдском рибарском еснафу да је разда својим члановима. Она је, поред све своје строгости и напора еснафа да се укине или ублажи, остала у важности за дужи низ година и гласила је овако: „На основу одобрења госп. министра финансија ЦБр. 15183 од 21 септ. 1899 год., а у споразуму са Управом Града Београда по њеном акту Бр. 25252 од 13. септ. т. г. дозвољава се да од 20. овог месеца могу овдашњи рибари и ноћу радити по Сави и Дунаву онако како је то прописао распис госп. Министра финансија ЦБр. 447 од 5. марта 1887 год. који је штампан у 62. броју „Српских Новина" од 1887 год. Одредбе тога расписа следећи су: „1° Чамци, рибарски чунови, оранице и други подобни возови по Дунаву, Сави и Дрини могу и смеју пристајати покрај обала само онде где им то месна царинска власт одреди. Они смеју само са тога места полазити и само се ту и враћати, па било да иду ради риболова, било ради преноса путника и робе." „2° У местима где нема царинских власти, могу се држати само рибарски чунови и барке, па и они не смеју полазити са одређеног им места ма за куд и ма за какав циљ, док се сопственици истих не јаве месној полицијској власти." „3° Ноћу је забрањен сваки превоз или пренос. По томе, сви чамци и друга подобна превозна средства морају сваког вечера, а у извесно време које ће им власт одредити, бити сви на своме месту за пребивање. Изузетак може бити само за рибарске чунове и оранице на којима се риба може и ноћу ловити, али под условом да се то увек и претходно јави власти." „4° Свака овоме противна радња сматраће се и казниће се као учињен преступ против кордонских правила (§ 341 кривичног закона: да се казни затвором од осам до тридесет дана ко у безопасно време кордон преступи), а новчано по чл. 171 и 172 царинског закона, — а рибарима, ако би уз то још и рибу донели, одузеће се и риба и воз на коме су је донели, као што ће се сваком без разлике за кријумчарену прогласити и заједно с возом одузети и свака друга роба која се на овакав начин донесе, или из земље изнесе."

„На основу ових прописа царинарница одређује: I. Места за пристајање рибарских возова биће: а) код страже на Чукарици 20 метара обалом 10Д шупе скелске радионице; б) код страже Савски Мост 20 метара на обали пред стражаром; в) код царинске прегледнице на Сави, 50 метара уз воду од прегледнице; г) код кеја на Дунавској Јалији по 100метара лево и десно од кеја при малој води, а кад вода поплави Јалију, онда ће се возови везивати уза сам насип са леве и десне стране његове. „Рибари који су у списку еснафа пописани држаће своје возове и то: а) код Чукарице; б) код моста на Сави они под бројем 11—18; в) код прегледнице на Сави они под бр. 7—10; на дунавском кеју они под бројем списка 1-7, 22-34 и 20-21." „Сви чамци и чунови морају се до 15. идућег месеца нумерисати оним бројевима под којима је записано име сопствениково. Ко има два или више возова, томе ће сваки воз носити један и исти број списка, а под тим бројем, у виду разломка, означиће се римском цифром који је по реду чамац или чун. Тикваре и барке неће се нумерисати. Нумерисање ће извршити сами сопственици возова, а бројеви да буду исписани масном белом бојом са обе стране кљуна чамца или чуна. Сваки број да буде велики један десиметар. Да би сваки сопственик воза тачније знао који ће број ставити и на који превоз, обратиће се за то царинарници која ће му то одредити." „Сваки сопственик воза дужан је да за своје возове набави и на одређеном простору побије казуке, да за њих набави ланце и Вертајмове катанце за везивање и затварње. Кључеве повезаних и затворених возова, дакле и резерве, чуваће она стража под чији су надзор стављени. Оне код савске прегледнице чуваће дежурни чиновник, а оне на дунавском кеју руковођа одсека." „II. Сваки рибар мора имати своју рибарску књижицу коју ће царинарница оверити. Без ове књижице, у којој ће бити назначено име рибарево и возови са којима ради, не сме се кренути на воду. При поласку са једним или са свима својим возовима јављаће се рибар ономе који чува кључеве од возова, поднеће му своју књижицу на оверење и тек тада моћи ће поћи на воду. Кад се са возом врати, пристајаће са њиме само и једино тамо где је стража, односно код савске прегледнице или код кеја на Дунаву. Ту ће се одмах јавити за царински преглед, па затим ће воз везати и затворити и кључ опет предати на чување ономе који је воз прегледао." „У рибарску књижицу уписиваће царински органи да се одиста рибар (по имену) јавио да полази на рад, означивши у колико је сати