Општинске новине

Бео град негдзшњи центар великог рибарстеа

809

12 месеци пошто је била отказана једном од Влада уговорница." ,,3а. верност овога обострани пуномоћници су потписали ову конвенцију и ставили на њу своје печате. Састављено у два примерка у Букурешту 27 фебруара 1908 године." Закон о конвенцији потипсали су 5 фебруара 1909 године Краљ Петар и тадашња нова Влада, којој је на челу био Председник Мин. Савета Пера Велимировић. Само треба напоменути да кад је, после ступања на снагу ове конвенције, наше Министарство Народне Привреде сазнало да се на румунским дунавским ловиштима ипак употребљују пмапурски струкови, забрањени чланом 3. конвенције, оно се нашло побуђено да употребу тога штетног алата не забрањује ни на нашем делу Дунава. Уосталом, ондашње наше Министарство је унапред знало да је ова конвенција била више једна формалност. Дајући сам лично своје инструкције српском делегату, председник Владе Пашић му је добро нагласио да „не треба много затезати, јер, знаш, сад треба да се са њима споразумевамо за трансбајкалску (место трансбалсканску) жељезницу и за ћуприју преко Дунава, па не треба да их љутимо." Пашић је н. пр. сам захтевао да се усвоји онај став, из чл. 4. конвенције где се говори о заграђивању канала, како је то одсудно тражио румунски делегат у име свога министарства, а коме ое српски делегат одлчно опирао. Ове две конвенције, са Аустро-Угарском и Румунијом, једине су прератне риболовне конвенције које је српска држава закључила са суоедним државама.

ПРЕРАТНЕ ИЗЛОЖБЕ НАШЕГ РИБАРСТВА У ЗЕМЉИ И У ИНОСТРАНСТВУ. I. Рибарска изложба у Београду 1908 Године. Рибарске изложбе, кад су приређене како треба, имају да служе не на забаву посетилаца, већ на то да даду верну слику рибарства у земљи или у покрајини која се жели у томе погледу приказати пред светом. Изложбе, које је пре рата у три маха приредило београдско рибарство у земљи и у иностранству, неоспорно су постигле тај циљ, што ће се видети из прегледа онога што је излагано и оцена званичних, за то компететних лица. Прва изложба београдског рибарства приређена је у Београду 1908 године. На дан 10 августа те године изашла је у бр. 32 „Тежака", органа Српског Пољопривредног Друштва, оваква објава: „Под највишом заштитом Нз. В. Краља Петра I. Српско Пољопривредно Друштво приређује у Београду, у просторијама свога дома

и дворишта, од 28 септембра до 2 октобра ове године, изложбу из воћарства, виноградарства с [подрумарством, пчеларства и рибарства. Рибарство ће бити изложено са овим оделењима:" I. Оделење: Врсте риба у нашим водама (живе рибе; усољене и на разне начине сушене рибе; рибе одржане у алкохолу или формолу. II. Оделење: Представа вештачког гајења риба (прибор и справе за вештачко извођење и гајење риба, модели, снимци, слике; рибњаци и т. д.). III. Оделење: Рибарски алат, прибор и опрема (рибарски алат употребљаван у нашим водама: све врсте пређа, струкова и инструмената за риболов; чамци, шикље, барке, тикваре, ленгери, казуци, весла, исполци, прибор за вађење тешких предмета са дна, клоцери и т. д. све у природној величини или у моделима; рибарска опрема: одело, чизме, заклони од непогоде или инсеката, прибор за јело и т. д.). Материјал за рибарски алат (непрерађена и прерађена кудеља, памук, струна, једеци, канап, конац, гвожђе за удице, разне врсте удица, олово, дрво и т. д.). IV. Оделење: СнимцИ, слике, скице, карте и планови; фотографије и слике сцена из рибарског живота; скице механизма појединих врста риболова; карте прудова и матице на важнијим риболовним местима; планови важнијих риболовних места и т. д. V. Оделење: Књижевност (штампање књига, чланци и расправе на српском језику о рибарству у нашој земљи; закони и пројекти закона о рибарству; конвенције и пројекти конвенција о риболову). Колико је рибарска изложба била успела, може се видети из „Тежака" бр. 4—5 од 12 фебруара 1909 год. у коме је Управа Срп. Пољопр. Друштва поднела Друштву и читалачком свету извештај о томе. Одељак извештаја који се тиче специјално рибарства, гласио је: „Докле се за пчеларство и може рећи да је на њему рађено и да је за њега нештО| и урађено, дотле је рибарство остављено готово самом себи и природи, и о рибарству као привредној грани, о рационалном и вештачком рибарству, нема још ни помена. Све што је држава радила и предузимала на овој грани то је да се законским мерама уреди риболов и да се колико је могуће више заштити потпуно пусташење и затирање рибе по рекама." „Српско Пољопривредно Друштво, познавајући појмове који у нас владају о рибарству, било ое решило да учини оглед са приређивањем рибарске изложбе као новине, те да се изврши преглед и смотра природног рибарства у Србији, да се предоче мере законске заштите рибе по водама и да се приберу ради проучавања и познавања по могућству све врсте риба које су заступљене у нашим водама. И благодарећи г. Мих. Петровићу професору У-