Општинске новине, 01. 10. 1940., стр. 68

818

Беог радске општинске новине

Београд—Раковица Београд—Жарково—Беле Воде Београд—Земун—Трошарина (на путу за Нови Сад). Београд—Липовица (повремена туристичка линија) итд.... Оно што смо рекли на завршетку излагања о трамвајском саобраћају после тач. 6 важи као завршетак излагања о аутобуском саобраћају са додатком: да првенствено треба обезбедити довољан број кола на свима линијама трамвајским и аутобуским, са потребним бројем резервних кола, са гаражама, депоима и радионицама, јер се само тако може обезбедити брз, правилан и уредан градски саобраћај. Тек после овог, овако плански изведеног посла, може се приступити рационалном уређењу, дотеривању и ,,глађењу" градског саобраћаја, где би, поред угодности и естетике, и снижене тарифе и разне повластице (чим се прилике нормализују) играле важну улогу и биле узете у обзир као врло важан фактор модерног и лепо уређеног градског саобраћаја, у чему нам искуство и сазнање из сличних институција и уређења иностраних градова не би недостајало. III — ТРОЛЕЈБУСКИ САОБРАЋАЈ Као што сам напред напоменуо, поред трамваја и аутобуса, у последње време много се уводи у градски саобраћај и тролејбус. Ово саобраћајно средство слично је аутобусу, само има електрични погон уместо погона са течним горивом. Довод електричне енергије врши се, као и код трамваја, из електричне мреже преко тролне мотке, која се налази на крову кола. Ход му је на гуменим точковима (као и код аутобуса) а не на шинама. Тролејбуски саобраћај још није уведен код нас у земљи, али постоји данас на свима континентима и највише је раширен у Енглеској и у Америци. У Европи, после Енглеске најразвијенији тролејбуски саобраћај је у Русији и у Италији. Према прикупљеним подацима Техничког бироа Д. Т. О. у почетку 1938 године било је у раду укупно: У Европи 3.817 тролејбуса У Америци .... 1.738 тролејбуса У Африци 214 тролејбуса У Азији 327 тролејбуса У Аустралији .... 59 тролејбуса Укупно: 6.200 тролејбуса У неким земљама тролејбуси долазе као замена трамвајском саобраћају, у другим се пуштају на потпуно нове линије, а има случајева да се тролејбуске линије увек уводе уместо аутобуских, У Лондону се трамвајски саобра-

ћај замењује тролејбуским. Према предвиђеном плану у току од 5 година сви трамваји замениће се тролејбусима тако да ће на крају 1941 године бити укупно 530 километара тролејбуских линија са преко 3.000 кола. У Лозани избачен је из центра града трамвајски саобраћај и подигнуто 17 километара тролејбуске линије са преко 30 кола. И у Риму тролејбуси делимичво долазе као замена трамвајском саобраћају за линије које су раније пролазиле кроз средиште града. Најважнија преимућства тролејбуса, на која се указује при упоређењу са трамвајима., и којима се оправдава њихова примена јесу: 1. — Слобода кретања на целој ширини пута (око 4 м. на једну и другу страну), што је за трамвај на шинама немогуће. 2. — Већа брзина кретања. 3. —- Због тих особина тролејбус је покретљивији. 4. — Не омета остали саобраћај на улици. 5. — Пристаје уз тротоаре и приступачан је публици. 6. — Лакше се искључује и убацује у саобраћај. 7. — Омогућује краћа станична растојања или временски размак кола. 8. — Због гумених точкова вожња је безшумна, удобнија и без потреса. У порећењу са аутобусима, као на најважније преимућство указује се код тролејбуса на то да: 1. — За погон троши електричну енергију уместо течног горива, које се код нас увози из ивостранства. 2. — Са тролејбусом се лакше и простије рукује и управља. 3. — Тролејбус не носи са собом потребну погонску енергију него је узима из мреже у неограниченим количинама. 4. — Има већу полазну снагу. 5. — Веће убрзање. 6. — Брже полази из станице и брже се зауставља, те зато игда већу саобраћајну брзину. 7. — Увек је спреман за кретање. 8. — Електромотор се може преоптеретити, те тако савлађује успоне, и на успону иде брже од аутобуса. 9. — Тролејбус нема сметњи које често настају код аутобуских мотора. 10. — Не развија гасове од сагоревања и не прља улице и гараже уљем за подмазивање. Наведена преимућства, као и многа друга која захтева савремени саобраћај и локалне прилике у појединим земљама и градовима, учинила су да је на крају 1937 године било укупно око 150 већих и мањих предузећа за тролејбуски саобраћа]'. Тада је у Енглеској било у саобраћају око 2.400 кола, а после годину дана тај број попео се на 3.110. У Америци је само за једну годину (1936/1937) израђено и пуштено у саобраћај преко 1.000. кола. У