Општинске новине

Како треба схватити и применити пасивну заштиту од ваздушних напада*

За заштиту од напада из ваздуха употребљавају се активна и пасивна средства. У активна средства спадају разна противавионска оруђа (топови, митраљези) и сама авијација, а у пасивна средства заклони и сва друга средства која имају за циљ да ублаже или смање страховите последице разорних, запаљивих и отровних бомби, које су бачене, у пркос дејства активних средстава, на насеља или важне индустриске, војне или саобраћајне објекте. За организоваше активних средстава заштите од ваздушних напада надлежна је искључиво војна власт, док је сасвим други случај са организовањем пасивних средстава заштите. По Уредби о заштити од ваздушних напада, дужности, обавезе, надлежности и одговорности у погледу организоваља пасивних средстава заштите подељене су на све месне грађанске власти, на све јавне и приватне установе, предузећа или грађевине, на сва надлештва, као и на сваког појединца понаособ. Као што се види, за организовање пасивне заштите од ваздушних напада тражи се сарадња свију и свакога, а за ускраћивање или немарно вршење те сарадње предвиђене су у Уредби о државној мобилизацији казне: робија, заточење или затвор, према томе какво је дело и да ли је учињено са умишљајем или из нехата. Уредбодавац је према овако подељеним дужностима и одговорностима извршио и поделу послова пасивне заштите, тако да сви носиоци одговорности за организовање пасивних средстава заштите могу тачно знати за које послове заштите имају да се старају и да одговарају. Прва и најопштија подела ових послова пасивне заштите, то је подела на послове јавне и послове унутрашње заштите. Ова подела, у ствари, значи разграничење између онога што општине, градови и бановине имају да ураде за заштиту становништва свога подручја, и онога, што општине, градови, бановине, министарства, власници предузећа, зграда, установа и завода имају да ураде за заштиту свога особља и своје имовине. За организовање јавне заштите старају се бановински одбори

*) Ово је предавање одржано на Радиу 10 августа ов. год. у оквиру националног часа.

са баном на челу као претседникоМ; и месни одбори, којима на челу стоји претседник општине, командант места или срески начелник^ према важности самога места и према специалним прописима који у Уредби постоје за поједине месне одборе. За организовање унутрашње заштите старају се опет одбори (унутрашњи одбори), који су образовани по свим надлештвима, по свим јавним и приватним предузећима и установама, по свим већим приватним и јавним зградама. Најзад, поред одређених послова, које имају да обаве сви ови одбори, постоји и низ дужности и послова које сваки појединац треба да изврши по својој иницијативи или по упутствима горе назначених одбора и наређењима органа опште управне власти. Потребно је нарочито нагласити да ови унутрашњи одбори, — који се образују по предузећима, установама, надлештвима и грађевинама, — имају да одиграју једну од најважнијих улога у организовању и примени пасивне заштите. Сви су они позвани да код својих кућа, радионица, канецларија обезбеде припадајућу им имовину и особље. Једном речи они су дужни да организују самозаштиту. То практично значи: власници предузећа су дужни да припреме све потребне мере да се пожар што пре локализује и угаси, да се особље од отровних гасова и парчади бомби заштити средством маски и заклона, да се озлеђенима укаже прва помоћ, да се рушевине отклоне и кварови у постројењима оцраве, тако да би предузеће у најкраћем времену по извршеном нападу из ваздуха могло да настави рад; власници зграда, представници установа и надлештава су дужни да то исто учине да би заштитили своје куће, своје породице или своје канцелариско особље. У организовању ове самозаштите врло је важно да постоји на.јужа сарадња између најближих суседа. Ова сарадња треба да се огледа: у заједничком организовању појединих служби, у тако званим блоковним организацијама; у заједничком подношењу трошкова за набавке материјала и опреме; и у заједничким склоништима. Ова је сарадња веома корисна и за наше прилике неопходна, јер преко блоковних организаицја самозаштите, с једне стране, смањују се за сваког појединца-сопственика материјални издаци