Општинске новине

Туризам и привреда

Београдска општина посвећује нарочиту пажњу унапређењу туризма. Сам претседник Општине града Београда г. Томић указао је у своме говору који је одржао приликом отварања сајма, какав велики значај може да има туризам за Београд. Појам туризма не обухвата само путовање, познавање лепота природе, уживање планинских мириса, здравствени утицај борављења на језерима и на мору. Појам туризма је много шири, јер модеран туризам посредује при упознавању људи и прилика, успоставља везе не само међу појединцима него и међу привредама разних земаља, уепоставља дакле целокупну културну и привредну сарадњу. Модеран искусан туриста је тога свега свестан и он не гледа на области које посећује само као путник, који жели да се пријатно позабави; није претерано када кажемо да уопште сваки туриста гледа на земљу коју посећује очима своје струке, својег занимања и знања. Ако је он лекар или апотекар, интересује га здравствено стање ове земље, ако је грађевинарски инжењер, интересују га друмови, улице, тргови, изградња кућа итд. Када је тај туриста трговац или индустријалац, интересује га, осим природних лепота и историских података који му даје неки чичерон, привреда те земље. Он се некад интересује и за то шта би могао овде да прода или да купи. Овом приликом желим .да наведем један разговор који сам имао пре дееетак година са једним истакнутим страним индустријалцем, који поседује неколико текстилних фабрика у иностранству. Говорили смо о кризи која је обухватила целу европску текстилну индустрију. ја сам изразио мишљење да се не може никада очекивати да ће текстилна индустрија у Средњој Европи опет моћи да ради са оним капацитетом с којим је она радила пре светског рата. Мој познаник ми је казао: летос сам био на Балкану и тамо сам видео толико народа| у 'поцепаном оделу, да не би био довољан цео наш капацитет када би се радило о томе да се тај народ обуче. Изгледа ми да је он говорио истину. Али да се вратимо на туризам: није модеран туриста само човек који ужива туристичке лепоте, него он је, како се види, и као т^риста човек своје струке, својег рада. Када се то признаје, не може се сумњати, да постоје заједнички интереси и привреде и туризма. При анализи туризма морамо даље мислити на то да се у земљама старог и уведеног туризма увек вежу са туризмом привреДни интереси. Истакнути туристички центри спајају увек привредне интересе са туризмом: у неким земљама постоји нарочита туристичка индустрија; продаје се специјално за туристички про-

мет израђена роба. То је на пример случај у Италији, у којој се продају огромне количине такозване туристичке робе, и то нису само успомене него и разни производи који се производе с обзиром на интересе туриста: споменимо у Италији разне уметничке резбарије, индустрију стакла (венецијанске успомемене), слике, или и вино и сиреве итд. Туристичком саобраћају у Италији много помаже чињеница што се у иностранству увек траже италијанска вина, сиреви (пармезан, Сассоуа]о — балкански качкаваљ), саламе као мортадели, јужно воће, цвеће итд. Исти је случај у Швајцарској: биће довољно када споменемо да је из Швајцарске дошла у иностранство швајцарцарска млечна чоколада, која се и данас, када се производи скоро у свима земљама слична млечна чоколада, свуда тражи. И у Југославији можемо да нађемо примере: Југославија има производе који се могу пропагирати путем туризма: то важи на пример за пиротске ћилиме, за босанске рукотворине, за охридске бисере, за балканске сиреве, на пр. качкаваљ итд. Сматрам да би се за тај промет могло много учинити и да би требало такву пропаганду организовати. Ко гледа на тај начин на везе које постоје између туризма и привреде једне земље, познаје тим више значај говора претседника Општине г. Томића на Јесењем сајму ове године. Претседник југословенске престонице подвукао је у томе говору срећан привредан положај Београда за трговински саобраћај на целом Балкану. Мислим да се може казати да рад Београда на унапређењу туризма има двоструки значај: тиме се унапређује туризам у Југославији, а истодобно тај рад има велики значај за туризам целог Балкана, јер велики део балканског туризма иде преко Београда. И железнички и речни и ваздушни саобраћај на Балкану везан је нарочито са географски тако срећним положајем престонице Југославије. С правом је дакле казао претоедник Београдске општине, шворећи о привредном и географском положају Београда: „Ни једно место на Балкану па и у читавој Средњој Европи не испуњава услове за такву улогу као што их има Београд." Али мора се поставити и питање: шта може да учини туризам диригован из престонице Југославије за целокупну народну привреду земље? Разумљиво је да се мора на првом месту споменути значај туризма за угоститељство уопште. Али привредни туризам мора да ради на целокупној народној привреди једне земље. Могућности изградње народне привреде нису до данас у Југославији доста познатз ни самом југословенском становништву, а камо ли иностранству? Као земљорадничка зе-