Општинске новине

Поршреши београдских умешника

0

XIII

Карикатуриста Пјер Крижанић

Иако је карикатура истовремено и најпопуларнија и најомрзнутија грана ликовне уметности, ипак је само један доста мали број заиста елитних духова дорасло да схвати онај високи значај који она врмш у животу појединих историских епоха. И широки народни слојеви и високо просвећени духови свих културно-истбриских епоха, одувек су умели да поштују карикатуру као такву; као једну специјалну врсту уметности у којој се у најкондензованијем облику стапају ликовни израз и књижевност. Задатак карикатуре јесте да кроз потенцираше открива људске слабости, да би их на тај начин довела до што потпунијег и што јаснијег изражаја, а у крајњој линији до њиховог лечења. Наравно, да баш ради тога карикатура већ вековима наилази на најоштрију опозицију оних који су као носиоци индивидуалних и колективних слабости, зала, извитоперености, посувраћености и ненормалности друштвених односа, постали њеним објектом. И баш ради тога, карикатура, — као један од

на]важнијих регулатора јавног живота, мора изнад свега да настоји, да се издигне над све ситне рачуне и шпекулације дневне политике. Поред злоупотребе у политичке сврхе, карикатура је не мање злоупотребљавана и у најпрљавије порнографске сврхе. Као најпогоднија од свих уметности, она је највише вучена по блату егоистичних интереса и посувраћених појмова појединаца и скупина. Вероватно да ту и лежи најосновнији узрок што и многи од оних који је радо гледају, радо читају и радо коментаришу, — ипак не схватају као уметност потпуно равноправну сликарству и скулптури. У Београду прве уметничке карикатуре ради одлична и заслужна српска сликарка, г-ђа Бета Вукановић. После рата у нашој држави делује читав низ јачих и слабијих карикатуриста; у Београду: Пјер Крижанић, Драгослав Стојановић, Владимир Жедрински, А. Г. Балаж, Војиновић Пеликан, Владимир Филаковац, Стеван Милосављевић, Брана Цветковић, Б. Коњевод, а у најновије време и читав низ млађих. У Загребу су се као карикатуристи истакли, и још се истичу: Клемент МенциЦрнчић, Ф. Мајкснер, Славко Вереш, Бранко Петровић, Јоза Кљаковић, Мирко Узоринац, Иво Режек — Ивез и још неки. И у разним местима наше провинције има читав низ карикатуриста; међу њима се највише истиче, по својим уметничким квалитетима, Анђео Уводић, који ради у Сплиту. Али између свих њих, Пјер Крижанић, заузима несумњиво прво место. Говорећи пре три године о Пјеру Крижанићу и о његовој уметности, рекао сам, да би „хиљаде његових карикатура разасутих по „Копривама", „Новом листу", „Ошишаном јежу" итд., а одатле прештампаване и репродуциране по светској штампи и разним нашим и страним хумористичким алманасима, када би се скупиле и систематски средиле, наравно уз потребне коментаре, претстављале нашу најречитију и најдетаљнију културно политичку историју последњег четврт-столећа". Осећајући већ тада да долази време када ће Пјеру бити онемогућен скоро сваки рад, а жалећи све нас скупа, написао сам: ,,Кад оловка карикатуристе не шиба друштво и личности, то не значи да оно нема мана, већ напротив, да их је пуно". Међутим, — свима је то нама данас сасвим јасно, — да би се о Пјеровој уметности