Општинске новине

5

Професор Миле Павловик

833

није своје чланове још из доба мучног стварања великог дела народног ослобођења и уједињења. Поетска душа, он је и на свом стручном послу дао све од себе. Нзегов јавни рад никад није ишао на уштрб његовог редовног посла у школи и са ђацима, са којима је родитељски поступао. Као наставник био је стручно спреман, темељан и сав предан омладини. Она га је волела, јер се он није ограничавао само на програмом предвиђена предавања, но је код ђака развијао човекољубље и будио у раздраганим омладинским срцима национална осећања и свест о дужностима према неослобођеној браћи. Савесно и са нарочитим одушевљењем припремао је он своје ученике за дужности које омладина има према свом народу, према друштву, према општој заједници — Отаџбини. Увек је био добар син Отаџбине. Учећи децу потребним знањима, развијао је и челичио код њих и карактере, који ће од интелектуалаца начинити најбоље службенике великим идејама, идеалима толиких поколења... Његови ђаци, и ђаци таквих учитеља и професора, те идеале претворили су у дело... Много је радио и много урадио. То је опште уверење оних који су тај рад пратили. Али он сам верује да се могло и више и жали што није стигао да још јаче подвуче своје

животно дело, у истини велико. Доста од једног! Камо среће да нам је таквих појединаца што више! Са пуно пијетета за његов јуначки дом, морамо истаћи да су у темеље велике Југославије из његова честита дома узидане и кости два му рођена брата, два славна виша српска официра, пуковника Љубе и потпуковника Милана, који су се на бојном пољу показали достојни да им, по жртви и храбрости, име вечно живи... Велики пријатељ рада неће се много обрадовати овим редовима искрена одушевљења за његову дугогодишњу плодну делатност. Неће, јер скромност његова није парада. Али ма колико да му не буде пријатна наша пажња, наша жеља да се о његовој општецењеној личности јавно говори, и без обзира на његово гледиште по тој ствари, ми смо осетили дужност да га потсетимо на његов, с његове стране никад непомињани јубилеј одмакла животна доба, да му, у име нације, којој се сав посветио, речемо данас: хвала! Истрај, драги нам чика Миле, овако док те траје, а ми ти од срца желимо век твоје мајке, српске мајке која спада у ред оних мајки опеваних у нашој народној поезији. Константин-Кока В. Саватијевић адвокаг