Општинске новине

6

Карикатуриста Пјер Крижаник

841

Неколико маркантних Пјерових портретских карикатура — Озго према доле и с лева на десно: Ђорђе Јовановић — вајар-академик, Живојин Балугџић — публициста, Петар Добровић — сликар, Слободан Јовановић — проф. универз., Божидар Марковић — проф. унив., Тома Росандић — вајар, Милан Предић — књижевник, Милоје Милојевић — музичар, Михајло Вукдраговић — музичар, Боривоје Стевановић — сликар, Петар Палавичини — вајар, Мило Милуновић — сликар, Живко Милићевић —

ције; Дарвинов „Постанак врста", Хеклове „Тајне света" и актуелна дела социјалдемократских мислилаца. Причајући ми о тим вревенима Пјер се живо сетио како је скоро редовно био последши који је напуштао топле и пријатне просторије „Градске књижнице". Тада сигурно није ни знао да је тачно пола века пре н>ега Емил Зола стварао исте такве неприлике служитељима париске градске библиотеке, који су једва чекали да тај досадни пооетилац, који је исто тако увек био последњи, заврши већ једном читање и оде, да и они могу отићи кући на спавање. После две године таквог живота успело му је да уштеди 80 форинти; с том свотом, по положеном пријемном испиту, он се уписује у загребачку Уметничку академију, у класу професора Беле Чикоша-Сесије. У друштву са данас познатим хрватским уметничким именима: Лзубом Бабићем, Бранком Петровићем, Миховилом Крушлином, М|аксимилијаном Ванком, познатим сликаром - фолклористом Славком Томерлином, потоњим уметничким критичаром Костом Страјинићем и још некима, Пјер Крижанић се свим жаром предаје цртачким и сликарским студијама. Чудан је, заправо, по свом социјалном саставу, био конгломерат тадање Уметничке академије у Загребу. С једне стране нагрнуше у њу многи стварно талентовани младићи разних ситнограђанских и сиромапших сељачких породица, који су једва дочекали образовање те академије, јер нису имали материјалних могућности да оду у иностранство, а с друге стране, та је школа послужила као неко задовољење снобовских прохтева тзв. „крема загребачког друштва". И тако се догодило да је међу разне баронесе, ,,фон-е" и „племените", упао доскорашњи радник с мердевинама и првомајских манифестација. На овом месту је интересантно споменути да је Чикош-Сесија, типични „шенгајст" загребачког „фен де сјекла", веома заволео баш тог темпераментног младића романтичних заноса свог времена. Међутим, она мала уштеђевина ,,са мердевина" брзо је потрошена и млади студент сликарства остао је без икаквих средстава и помоћи с било коте стране. И v јо ! ситуацији он се брзо сналази; налази повременог посла код фирмописаца на тзв. „уметничким деловима" трговачких и обртничких фирми. У тзв. стручном жаргону под „Уметничким деловима фирми" подразумевају се оне очајне и познате фризиране главе на берберским фирмама, свињске главе украшене венцима кобасица на фирмама месара, читави магацини живежних намирница на бакалским, и испеглани мондени на кројачким фирмама.

књижевник, Раденко Томић — новинар, Крешимир Ковачевић — новинар, Лујо Војновић — књижевник, Воја Јанић — политичар, Велмар Јанковић — књижевник и Звонимир Кулунџић — књижевник.