Општинске новине

Београд и Земун од пожаревачког до београдског мира 1718—1739

Историске паралеле увек откривају узроке ствари. Зато што се нешто дешава овде, а не дешава се онде, или обратно, зато су и последице као и узроци новим догађајима — други.

Г д-р Јован Радонић, академик, претседник Културног одбора Београдске општине

Ако упоредо пратимо историју Београда и Земуна, наи+1и+1емо на много сличности. Те су сличности, у главном у трагичном, али нису једине. Има и таквих из којих се моту извуКи друге премисе и засновати друге наде. Из најдаље прошлости, из мрака давнине, кад се први пут, на овом дивном месту где се налазе, појављују Београд и Земун као два суседна града, —■ под онда другим именима, као Сингидунум и Таурунум,—у вашој се свести буди сећање на сасвим друге народе — Илире, Трача>не- Келте, Римљане... Али не само тада, већ и касније народи с истим именима вежу своје име једнако и за један и за други град Хуни, Авари, Готи, Византинци и толики други. Старо име мења се с доласком Словена. Некадашњи Сингидунум постаје Бјелград; Таурунум Землн... То су све догађаји од непобитне важно-

сти и интереса. Некад сјајне, некад пљачкашке војске и хорде крсташа прелазе и преко Београда и преко Земуна, сад као мирни носиоци једне величанствене идеје која је загрејавала ондашњи свет, а сад као незаситни авантуристе, У доба нашег великог владара, деспота Стевана, сина кнеза Лазара и књегиње Милице, и Београд и Земун били су под његовом мудром владавином, Деспот Ђурађ Бранковић подигао је у Земуну, на највишем врху земунске косе дворац, који је касније дао у мираз својој 1перки Катарини, жени познатот велмкаша Улриха Цељског. Дворац се налазио на оном истом месту где се у прастаро доба дизало прво војничко утво^ење и први војнички кастел, По имену Јаноша Хуњадија, у нашој народној песми прослављеног Сибињанин Јанка, који је касније становао у овом дворцу, његове рушевине и данас носе име „Хуњадијева кула". Тако је историја врло, врло често заједничким дога+ајима уткивала исте нити у судбину Београда и Земуна. Судбина и патња за време првих најезда младе и моћне османлијске војске била им је иста. Кад је 1521 под султаном Сулејманом II Величанственим пао Бео^прад, пао је и Земун. Многобројне слике и плзнови, велика архивска грађа о Београду и Земуну, — чији! се јеДа^н део нзлази и у овом Дому који се вечерас отвара, — јасно о свему томе говоре и сведоче. Неколико кратких и историјских података које ћу Вам овде изнети, потврди+е не само ово што сам досад рекао о сличности историје Београда и Земуна, ве^К и о различитом деловању разних фактора, разних догађаја. Пожаревачким миром, 1718 године, Београд и Земун из турске доминације дошли су у власт бивше аустријске царевине. Тим настаје један нови отсек у историји једног и другог града, који можемо паралелно пратити. Одабрао сам да Вам говорим нешто из тога доба, обзиром на чињеницу, да се први документи старе и богате Земунске историјске архиве, која је сад смештена у овом заједничком културном дому једног и другог града, поклапају баш с тим периодом. Та Архива је у процесу сређивања, али је већ и досад историја Београда и Земуна, као и историја овог отсека о ком ћу говорити, била предмет марљивог истраживања. — Тодор Стефановић Виловски, Игњат Сопрон, Д-р Петар МарковиК као и многи други марљиви истраживачи и писци, са много труда и љубаеи проучавали су историју наших градова. ЧитајуКи њихова дела, Ви ћете мо^и употпунити ону сумарну слику коју ^у ја овде изнети. После Пожаревачког мира аустријска Двор-