Општинске новине

6 Организација и управа градова у Мађарској

Приликом недавног боравка делегацијз Општине града Београда и претставника Југословенског Савеза градова у Будимпешти дошло је до упознавања и проучавања мађарског комуналног система, онаквог какав он данас постоји у тој земљи. Није без интереса за читаоце овог часописа да у главним линијама изнесемо основне карактеристике тога система, и ако је он у северним градовима наше државе донекле већ познат. Поред остале литературе и чланака, којима смо се послужили за основу смо узели студију г. Карла Зенди-а садашњег претседника Општине града Будимпеште под насловом: Цп^апзсће коттипа1уег\уаНип§ ипс! коттипа1ро1Шк, ВисЈарез! 1939. Мађарска је у управно административном погледу до проширења у 1938 и 1940 била подељена на 31 жупанијску и 12 муниципалних градских општинских самоуправа. Међу градским самоуправама заузима главни и престони град Будимпешта једно нарочито место и њен правни положај регулисан је нарочитим законом. Жупаније су подељене на 149 срезова који важе као управне јединице. Правном подручју срезова припадају 1086 већих и 2220 мањих општина. Те мале општине биле су повезане у 704 управне јединице, тако да образују посебна окружна бележничка места. Становништво Мађарске подељено је према тим општинама овако: Главни престони град Будимпешта има 1,060.000 становника; Муниципални градови имају 740.000 становника; Жупанијски градови имају 1,300.000 становника; Сеоске општине имају 7,000.000 становника. Из тога излази да је Мађарска пре проширења која је добила на рачун Словачке у Карпатској Украјини и Румуније у Ердељу и Трансилванији имала око 10,100.000 становника. Данас се рачуна да Мађарска има око 14,000.000 становника, па је према томе и број градских и сеоских општина у одговарајућем односу већи. Будимпешта је једини град са преко милион становника. После њега долази Сегедин са 135.000 становника. Око Будимпеште се налазе 5 жупанијских градова и 17 већих општина које су међусобно повезане економски и саобраћајно тако да са њом стоје у органској

вези. Укупан број становника ових градова и општина износи 400.000 тако да ако се и ово становништво уброји у Будимпешту, онда би она имала око милион и по становника. Главне основе општинских и градских самоуправа у жупанијама и градовима утврђеие су законом, а нарочито право на самоуправу, помоћна служба за државну управну власт и такозвана политичка власт. У својој унутрашњој надлежности општине имају на основу права самоуправе и властито право располагања, које је конкретније изложено било у самим одлукама било у статутима Општине. Самоуправни чиновници постављату се делилшчно путем избора. Општнна одлучује о расходима и управном апарату и брине се о своме издржавању. У неким пословима који по природи спадају у надлежност општина у погледу самосталног одлучивања, ово им је право одузето по закону и могу га користити тек пошто претходно издејствују одобрење односно сагласност од надлежног министра. Ово претходно одобрење тражи се и за правну важност донетих статута. Тако круг надлежности самосталног општинског одлучивања трпи с једне стране ограничења, пошто су одлуке у извесним случајевима пуноважне тек после претходног одобрења, с друге пак стране одлуке, које су донете у недостатку законског основа или путем повреде једног законског прописа, могу по званичној дужности бити оглашене за неважеће. Права општина су ограничена још и у том смнслу, што њихове одлуке донете у јавном интересу могу бити учињене спорним од стране надлежног органа власти. Најзначајнија одлика општинског права у погледу испуњавања дужности постављених од стране државе и њених управних органа састоји се у томз, што круг надлежности такозваних унутрашњих послова с времена на време трпи промене и то кад таквим унутрашњим пословима буду постављени циљеви, који од стране државне извршне власти нису изрично задржани за властити делокруг. Ови унутрашњи послови погађају локалне послове или интересе локалног карактера, али у исто вргмз погађају делимично примену закона и законских наређења државне власти. Муниципални градови имају још и политичко право „адресе" т.ј. једног писменог захтева у погледу доношења закона на зако-