Општинске новине

876

Београдске општинске новине

нодавно тело или владу, у политичким питан>има и стварима од општег интереса. По хијерархији су у Мађарској на првом месту сеоске општине, затим жупанијски градови и најзад муниципални градови. По кругу надлежности општине и жупанијски градови имају надлежност управне власти првог степена. Муниципални градови су управни оргаии вишег реда. — Организација сеоских општина" На најнижем степену управне организације стоје сеоске општине. Оне су извршни органи управних власти првог степена. Ове мале ошнтине слично малим јединицама у Немачком управном праву, у недостатку сопствене финансијске снаге, могу се оспособити за извршеше постављених задатака само тако, ако се удружг односно наслоне на коју суседну општину. Обично се тада из заједничких средстава подмирују и заједничке потребе, као и свршавају административни послови заједнице. Али постоје и велике и имућне сеоске општинз које су у стању да из властитих средстава подмирују своје потребе. Аутономни делокруг сеоских општина ограничен је на управљања општинском имовином и на избор њених органа. За покриће својих расхода општине су овлашћене да уводе прирез у висини до 50% од државног пореза. По одобрењу жупаније могу овај прирез попети и до 75 °о од државног пореза. За веће повећање од овог потребно је формално одобрење владе. Сеоске општине нису овлашћене да уводе некл други сопствени порез. Градске општине могу уводити и ове врсте пореза, само по одобрењу владе. Као надзорна власт над сеоским општинама једног среза стоји орган, сличан нашем начелнику среза, који врши управну власт првог степена. — Организаиија Љупанијсћих градова Жупани;ски градови имају свој делокруг у области финансија, управе и правосуђа, а у случајевима прекорачења власти стоји под контролом жупана. У случају када под вођством једног прзтседника имају већу организацију, онда они имају надлежност и делокруг среске власти. На збору аутономног жупанијског града наименује се општинско заступство, чији се број чланова креће од 60 до 120 према броју становника града. Половину бирају пуноправни бирачи, друга половина долази од стране оних, који плаћају одређзни високи износ порезе. Чланови општинског заступства и они који, имају право гласа, заузимају одређене старешинске положаје. На челу општине стоји претоедник, кога бира градско заступство за време од 10 година трајања. Непосредна над-

зорна власт над жупанијским градовима је жупан, док државни надзор припада министру унутрашњих послова. Наредбе општинске извршне власти као и жупанијских градова су апсолутне; ипак не могу предузимати поступам у |име владе или општине у стварима адресе или претставништва. Делокруг општинског заступства поклапа се са малим отстуттањем са делокругом општинских одбора муниципалних градова. Ово отступање, односно разликовање између две врсте градова састоји се у томе, што жупанијски градови немају право на такозване „адреое" на законодавно тело и на владу у политичким питањима или у стварима од општег интереса.

— Организација муниципадних градова | Претставник целине комунално политичке власти у муниципалним градовима јесте муниципални одбор. Број његових чланова креће се између 120 и 180 и готово на сваких 500 становника пада просечно један члан одбора. Од укупног броја чланова две петине падају на најјаче пореске обвезнике, две дзље петине на оне које изберу пуноправни гласачи, а једна петина на све остале сталешке и друштвене организације. Има поред тога још доживотно бираних чланова као и таквих који су по службеној функцији одређени за чланове одбора. Муниципални одбор као главни скуп градских претставника у муниципалним градовима има, са малим отступањем, исту власт као и муниципални одбор главног и престоног града Будимпеште. На челу муницнпалног града стоји претседник, који је изабран од муниципалног одбора. Политички заступник владе при муниципалним градовима је велики жупан, који је наименован на предлог министра унутрашњих послова од државног поглавара.

— Организација комунадног заступства у Будимпешти Аутономну власт и право главног и престоног града Будимпеште врши муниципални одбор, који се састоји из 108 изабраних чланова, 19 претставника профгсионалних интереса, 22 доживотна члана бирана као личности од поверења и оних високих чиновника, који стоје на челу појединих општинских служби. Муниципално бирачко право припада сваком становнику престонице, који испуњава услове за бирача за народно претставништво. Надлежност пленарне седнице муниципалног одбора у Будимпешти састоји се у обављању права власти у политичким питањима, као права на адресу, подношење петиција, резолуција и обављање преписке. Одбор доноси