Општинске новине

Београдске општинске новине

потпомажу сарадњу разних органа власти, како би они радили на прикупљању података по утврђеним формуларима, једнообразно. 2. — Централна статистика треба да испита побројане недостатке прикупљања података и празнине у методама рада. Заједно са самоуправним чиновницима, њиховим удружењима, савезима општина и органима за народна истраживања, она треба да изради један програм проширења и побољшања службе општинске статистике. Тај програм требало би да се инспирише сугестијама које комисија чини поводом података које општине треба да прикупљају. Поред осталог тај програм треба да обухвати прикупљање и следећих обавештења која могу бити од великог значаја: а) место рада, или место где се обавља свакодневна делатност (поред тога и место становања)! дужина становања у садашњем месту; место и прилике под којима је извршена последња сеоба; завршене студије; кирија по једној соби и број особа код породица које плаћају једну одређену кирију. б) стална контрола запослених и незапослених; в) породични приходи, коштање живота, потрошња робе и коришћење јавним службама; г) потпуна обавештења о индустријама чцје је седиште у градским општинама или ггокрајинама, да би се могла извршити дубока студија индустриске структуре на тим територијама и припремити програм преуређења индустрије; д) попис становништва треба да се обавља сваких пет година, уместо сваких десет. Б — Што се тиче специјалног истраживања по комуналним питањима, Комисија предлаже стварање једног бироа, који ће у погледу градских општина обављати исте функције које за сеоске општине обавља Биро Аграрне привреде. Његов програм требало би да садржи нарочито: 7. — Специјалне студије ради утврђивања чињеница у вези са појавом добро уравнотежених и неуравнотежених градских општина; узроке који спречавају градску општину да се сама по себи развија; студије о поступку градова ради стицања терена, дејство извођења јавних радова на вредност и цене земљишта у градовима. 2. — Периодично одређивање животног нивоа у градским општинама целе земље; утврђивање, на основу тих процењивања, минимума егзистенције за општине разних кра.јева, разних категорија, величине итд., оценивање у одређеним интервалима, услова и напретка градског живота, као и успеха и неуспеха политике и метода примењених у решавању градских проблема. Велики градови будућности. — Груписање тако великог дела прадског становништва на врло скученим просторима претставља расипање богатства, времена и енергије. Исто као што би био случај и са претераном расту-

реношћу. Комисија сматра да се најповољније решење, како за грађане тако и за најрационалније искоришћавање богатства у људима и материјала налази између ове две крајности. Масовна децентрализација, коју неки предлажу, не изгледа да је у складу са привредном и културном улогом градске општине у животу земље. Она изгледа неизводљива у садашњој организацији градске привредне делатности, јер би повукла за собом распарчавање машина и алата, што би превазишло наше могућности. Јако изражено растурање града било би такође расипање јер би вероватно повећало трошкове производње и расподеле добара и коштање јавних служби, и тиме отежало повећање материјалног и културног благостања. Распарчаноет, рђава регулација, као и други недостатци града, саобраћа.јна закрченост, претерано високе цене .земљишта, запуштени крајеви за становање, пословни центри коју проладају, непотребне и превремене парцелације (којима треба додати економске губитке и социјалне неправде које из тога проистичу), све је то последица недовољности пажње која се поклања раз;Воју и благостању целине градске заједнице (отсуство генералног плана); на такву ситуацију наилази се готово у евима великим градским центрима. Макако да су то озбиљна зла, њих ипак треба схватити само као недоетатке које један, иначе здрав организам, може спречити и која могу бити излечена без опасних последица. Ако једна градска општина има здраву привредну основу и ако се штетне последице које проистичу из њеног положаја могу отклонити без великих материјалних издатака, Комисија је мишљења да решење проблема стварног градског преуређења треба тражити не у масовном расељавању, већ у преображају града и градских крајева, изводећи постепено промене, засноване на унапред утврђеним, зрело промишљеним плановима, У том погледу треба се користити природним тежњама индустрије да се премешта из једног индустријског краја у други и да се распростире по тим крајевима, и тежњама становништва да се из централних крајева града повлачи ка периферијским; треба се користити и побољшањем саобраћај.них средстава и општом покретљивошћу становништва, да би се отклонила претрпаност центра и створио тип града више децентралисаног. Такав облик умерено децентралисаног града, а са још увек довољно јаком везом између појединих његових делова, пружаће више стабилности и омогућиће уштеде у производњи и функционисању јавних служби. На тај начин моћи ће се, бееумње, пружити могућност већем делу становништва да се користи материјалним и културним преимућствима градског живота, омогућити му да ужива у ономе што може да пружи једна здравија средина у погледу богатијег личног и колективног живота; сирот-