Општинске новине

888

Београдске општинске новине

савеза да ће учествовати на утакмици само под условом да ово такмичење задржи искључиво спортски карактер. Хрватски пливачки савез, који није члаи Међународног пливачког савеза, нема права да закључује међународне утакмице, пошто Хрватска Бановина спада у оквир државе Југославије, дакле није самостална. Према томе овај сусрет није могао бити никако међународни, што значи да се приликом утакмице не могу одржавати уобичајене церемоније које се одржавају приликом међународних сусрета. Чланови управе Хрватског пливачког савеза обећали су члановима екипе да неће бити никаквог церемонијала, да не морају да учествују у дефилеу, да неће носити на грудима хрватски грб, да се неће свирати химне, да уопште ове утакмице неће имати међународни карактер. После овог обећања сви пливачи су дали свој пристанак да учествују на утакмици. Шта се, међутим, догодило на дан такмичења и пред сам сусрет. Пре подне на дан такмичења на пливалишту „Јадрана" у Сплиту постављена је хрватска застава. Чим су то видели Лука Цигановић и Здравко Самарџић потражили су чланове управе Хрватског савеза и скренули им пажњу да се на пливалишту вије хрватска застава, а да није истакнута и југословенска. — То је сигурно погрешка и то ћемо одмах довести у ред, гласио је одговор. И заиста, ускоро је постављена и југословенска застава. Пре почетка такмичења југословенска застава је, међутим, скинута и остала је само хрватска. Пливачи су добили пливачке костиме са хрватским грбом на грудима. Речено им је да ће се пре такмичења одржати дефиле, дакле, да ће се утакмици дати међународни карактер. Пливачи су се збуњено погледали. Они су једноставно обманути. Бранко Жижек, Самарџић, Лука Цигановић и Даница Беара изјавили су да под оваквим околностима неће да учествују на утакмицама. Настала је гужва у свлачионици. Чланови управе Хрватског пливачког савеза претили су разним казнама. Одржавање приредбе доведено је у питање. Тада су пливачи одржали конференцију и одлучили, из обизра према мађарским пливачима, да учествују на утакмици, али да се не појаве у дефилеу. Тако је у дефилеу учествовало само неколико пливача и скоро комплетна управа Хрватског пливачког савеза. После утакмице дошле су репресалије. Пливачи су дисквалификовани. Самарџић је отпуштен из службе. Многима се прети да ће се и са њима исто тако поступити. Дубровачки „Југ" искључио је око двадесет својих чланова, иако на седници управе, када је донета ова одлука, није било кворума и цео поступак је извршен самовољно, а не на основу правила.

Случај лакоатлетичара је још карактеристичнији. Када је одређена репрезентација за лакоатлетске балканске игре у Цариграду, Хрватски лакоатлетски савез захтевао је да се поведу још два загребачка лакоатлетичара и да воћство репрезентације одреде племенски савези а не врховни. Ако се ови услови не уваже, Хрватски лакоатлетски савез претио је забраном својим члановима да отпутују у Цариград. Ултиматум није имао спортски карактер и Врховни лакоатслетски савез, који се налази у Београду, није усвојио захтеве Хрватског лакоатлетског савеза. Лакоатлетичари су, међутим, међусобно донели одлуку, да би се спор изгладио, да сакупе потребну суму новаца и омогуће и оној двојици да пођу на пут. Тада се показало да по среди није тај разлог. Главно је било да пођу на пут чланови Хрватског лакоатлетског савеза Добрин и Франчић. То је била позадина читавог спора. Лакоатлетичарима са територије Хрватске Бановине забрањено је да путују. Они су, међутим, стали на сасвим друго становиште. Они сматрају да лични сукоби између функционера не би смели да утичу на репрезентовање нашег спорта у иностранству и да је реноме југословенског спорта изнад личног сукоба појединаца. Зато су отпутовали, јер се радило о престижу нашега спорта. Док су се наши лакоатлетичарски репрезентативци пожртвовано борили у Цариграду, Хрватски лакоатлетичарски савез доживотно је дисквалификовао све оне лакоатлетичаре који су отпутовали и против забране. Поред доживотне дисквалификације одлучено је да не могу бити чланови ни једног клуба, да не могу да се баве ниједним другим спортом, да им се чак забрани присуствовање на спортским игралиштима. Сви ови догађаји учинили су да настане сеоба истакнутих спортиста из бановине Хрватске. Они долазе у Београд и на тај начин престоница стиче кадар наших најбољих репрезентативаца. Скоро цела пливачка репрезентација налазила се већ у Београду. Колико ће ова чињеница допринети напретку пливачког спорта јасно је свакоме. Исти ће се случај догодити и са лакоатлетичарима. Савез српских спортских савеза учиниће све да спортисти који дођу у Београд добију службу и да наставе свој развој на спортском пољу под најповољнијим околностима. Они ће се одужити на тај начин што ће допринети много развоју спортског покрета у престоници и што ће припремити сјајан подмладак и омогућити Београду да преузме воћство у свим спортским гранама. После великог успеха бициклистичке трке девет дана око Србије, организована је и трка кроз Северну Србију. Вредни бициклистички радници постигли су овом организаци-