Општинске новине

СпортСки догађа/и

889

јом још један велики успех. Бициклистички спорт је веома користан по народну одбрану. То је спорт маса и због тога је потребно да се што је могућно више популарише. Ове велике бициклистичке трке највише су постигле у том погледу. Као и на трци „девет дана око Србије" и на такмичењу кроз Северну Србију узели су учешћа неки загребачки и словеначки бицлклисти. Хрватски бициклистички савез покушао је и овога пута да спречи одлазак својих бициклиста, али није успео. Загрепчани су дошли у Београд и учествовали на трци. Око шесдесет такмичара узело је учешћа у овој трци. Стаза од 419 километара подељена је у четири етапе. Прва етапа бана Дунавске бановине г. д-р Бранка Кијурине Београд-Србобран, укупно 111 километара. Друга етапа министра саобраћаја. г. Бешлића Србобран-Суботица, укупно 82 километра. Трећа етапа претседника Београдске општине г. Јеврема Томића Суботица-Нови Сад (преко Сенте и Старог Бечеја), укупно 149 километара. Четврта етапа Нови Сад-Земун, укупно 77 километара, етапа г. Јована Петровића. Прву етапу Београд-Србобран освојио је Драго Давидовић, члан београдске „Југославије". После старта сви возачи возили су у групи све до Инђије. Темпо је био врло оштар Возачи се нису штедели и настојали су да постигну што боље време. Није прошао ни један сат, а возачи су већ ушли у Инђију. Ту су, међутим, почели да се ређају несрећни случајеви. Грађани Инђије, да би свечаније дочекали возаче, полили су пут на целој стази. Друм је на тај начин постао клизав и око петнаест возача се срушило за време најжешће вожње. Многи су одустали јер су задобили повреде при паду. Кроз Сремске Карловце возачи су прошли с брзином од 55 километара на сат. У Новом Саду дочекала их је огромна маса света. Возачи се, међутим, нису задржавали већ су у оштром спринту наставили вожњу. Пред Србобраном одвојила се једна група од 15 возача. Први је стигао на циљ Давидовић. Од Београда до Србобрана, стазу од 111 километара возачи су прешли за 2 сата и 53 минута. Из Србобрана на другу етапу пошло је 44 такмичара. Возило се темпом од 40 километара на сат. Пред Суботицом возачи су, иако веома уморни, весело певали. У Суботици је возачима приређен сјајан дочек. Грађани су бацали цвећ? на друм испред бициклиста. После врло узбудљкве вожње, која је трајала један сат, 48 минута и 50 оекунди, први је стигао на циљ у Суботици Јосип Покупец, члан „Митића".

Сутра дан изјутра настављена је трка у етапи Суботица-Нови Сад. Јак ветар много је сметао такмичарима. Онн су наилазили на велике тешкоће и с муком су ое пробијали. Па ипак храбро су издржали и у оштром темпу приближавали се Новом Саду где им је такође приређен сјајан дочек. С великим закашњењем појавили су се возачи. Публика на циљу имала је прилике да види сјајну борбу између два возача. Све до последњег момента није ое знало ко ће стићи први на циљ, да ли Сава Павловић или Ердељи. Само за неколико сантиметара Павловић је успео да освоји трећу етапу. Последња етапа била је најтежа. Јак взтар дизао је читаве облаке прашине на друму. Возачи су морали да уложе врло много напора да би се пробијали кроз праву буру. Око двадесет и пет хиљада гледалаца дочекало је возаче у Земуну. Центар града био је формално поплављен радозналим светом. На челу почасног одбора возаче је сачекао г. Бошко Недић, потпретседник Београдске општине. Последњу етапу добио је Борис Војинов, члан београдске „Југославије". Победник целокупне трке је Борис Војинов, који се налази на првом месту у укупном пласману. Други је Сава Павловић, трећи Јанез Петернел, четврти Драго Давидовић и пети Рада Вељковић. Трка кроз Северну Србију успела је у сваком погледу и учинила много за пропаганду бициклистичког спорта. « * * Двострућа победа репрезентацвје Београда Ривалство између београдског и загребачког футбала повећано је од како је извршена реорганизација футбалског спорта. Оснивањем хрватског и српског савеза јавила се још већа амбиција једних и других да на зеленом пољу доминирају и да држе превласт. Отуда да сусрети између репрезентација Београда и Загреба претстављају данас уствари дерби утакмицу, огорчену борбу за престиж у футбалском спорту. Загребачка штампа, уочи првог сусрета између Београда и Загреба, дала је овој утакмици значај репрезентативне утакмице између Хрватске и Србије, што је она уствари и била, иако није имала званични карактер, с обзиром да су обе екипе биле састављене стварно од најбољих футбалера једног и другог савеза. Утакмица изм!еђу Београда и Загреба одувек је претстављала првокласну футбалску атракцију, У данашњим временима тај сусрет још занимљивији и узбудљивији. И у Београ-