Општинске новине

920

Београдске општинске новине

— А, фес?!... — Па, то морамо тамо да носимо... Тако Турци желе и хоће, а ми царска раја морамо слушати... — Па ти, овај, као да ниси Турчин?!... — Не да лепи Бог! Србин сам прави и српски учитељ... Скочи чика Милош, загрли учитеља Тасу и поче га љубити као свога најрођенијега. Сузе, братске сузе, сузе радоснице биле су у очима обојице. — Ох, Бог ми те поживео!.. Рече чика Милош па му затим понуди столицу да седне и отпоче га потанко о свему распитивати: шта се све доле у Јужној Србији ради, а учитељ Таса му и лепо и од срца срцу све исприча како је и шта је. Кад свршише разговор рећи ће му чика Милош:

— Ићићемо сад на по једно пиво код „Империјала", па ћемо после код мене на ручак, да поделимо шта је Бог дао, а док год си у Београду немој ме заборавити, тако ти самога Бога, већ дођи у моју кућу као у своју!... А тај шешир што си изабрао нека ти је једна мала успомена од чика Милоша Скерлића... Док си овде обиђи ме чешће да те упознам и са другим нашим добрим и чаршијлијама, људима и Србима!... И одоше загрљени као рођена браћа да се почасте и погосте што оно веле како ваља и требује... Такви су вам били ти наши стари Београђани, а и њихови потомци, данашња београдска чаршија, иде верно и сигурно стопама својих предака... Мидош Сг. Недељковић

Јосиф Мајзнер: Танаско Рајић на топу (Са Изложбе југословенских уметника у павиљону -»Цвијете Зузорић«)