Општинске новине

944

Беог радске општинске новине

1 |

.. .

Вељко Станојевић, сликар: Станични трг

а нису били. Заго се о овој изложби и не може говорити као о ратничкој, него као о свакој другој, рецимо „Пролећној" или „Јесењој". Највећи догађај ове изложбе, — а вероватно и целе ове уметничке сезоне, — јесте излазак пред јавност, након десетогодишњег апстиниран>а, уз Ђорђа Крстића вероватно најбољег сликара што га је до данас дала српска груда. То је часна и у сЕаком погледу веома заслужна старина Милан Миловановић. Он је изложио тринаест слика међу којима су се нарочито истицале „Катедрала" и „Тераса", које би могле достојно да репрезентују српску уметност и у највећим светским музејима. Толико осећања за боје, за сенке и полуоенке, за ваздух и природу сликаног објекта, толиког префињеног укуса и коначно толико рафинираног знања, — не могу се сетити да сам икада видео на нашим бројним изложбама. Сви који се имало разумеју у сликарство стајали су дуго пред тим радовима задивљени. И стари професор Илија Шобајић, — који је извео на пут толике наше сликаре, а који се исто тако повукао са наших изложаба већ дужи низ година, изложио је деоетак веома солидно и зналачки рађених графика, међу којима су ое нарочито истицали црногорски пејзажи, који, уз дела Љубе Ивановића тог

жанра, иду међу најбоља која су код нас створена на том пољу. Никола Џанга, иако већ у годинама (рођ. 1892), на овој изложби излази први пут пред јавност. Упркос томе он је код купаца имао веома лепог успеха. Он је изложио девет графика рађених тушем у стилу старих бакрореза, у које је унео невероватно много рада и стрпљења. Нзегови пејзажи, за које се не би могло рећи да су без атмосфере, ипак су доста тврди и сувише усиљени; недостаје им она права уметничка експресија. Ако би Џанга успео да свој потез ослободи усиљености, која граничи са лењиром, он би вероватно створио и вреднија дела. Али и оно што је учинио претставља леп успех. Сматрам да бих се огрешио о дужност коју сам на себе узео пред јавношћу, ако овде не бих најодлучније дигао свој глас против једне ствари, која је оставила негативан утисак на све оне који се бар понешто разумеју у уметност, а с којима сам о томе разговарао. Ради се о великој статуи поч. Краља Александра I Ујединитеља, коју је израдио секретар Удружења, која је вајарски тако рђаво решена да претставља несумњиво најслабију „уметнину" која је икада унесена у наш уметнички павиљон. О осталим сликарима и вајаримај с ове изложбе —