Општинске новине

948

Београдске општинске новине

носи надлежна дирекција на основу извештаја својих стручних органа' а с обзиром на величину причин»ене штете, а на начин н>еног отклан>ања. У конкретном случају утврђено је да је штета фактично причишена и да није изазвана елементарним непогодама већ људском радњом. Ову околност општина и не пориче већ истиче да су стубови линије само незнатно оштећени. Међутим ова околност је без икаквог значаја за обавезу општине да причињену штету накнади, јер се штета као таква утврђује с обзиром на начин како ће се отклонити и линија довести у нормално стање. Ту, пак, чињеницу утврђује надлежна власт према постојећим прописима о организацији и функционисању телеграфско-телефонско службе. Приговор овакве врсте општина, међутим не чини нити доказује конкретним доказима да је оштета већа од прописаних износа за такву врсту оштећења." Обавеза оправке зграде пада само на власника ове и не може се наметнути закупцу зграде. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 16129/39, донета у пресуђењу следећег случаја: „Оспореним решењем оснажена је одлука Градског поглаварства бр. 9555/38 којом је тужиоцу као закупцу односне зграде наређено да у року од 20 дана саобрази постојећи димњак на тој згради прописима § 42 Грађевинског закона и Грађевинског правилника за град Београд. Одлука Градског поглаварства донета је на основу §§ 94 и 95 Грађевинског закона. Тужилац напада законитост оспореног решења наводећи да он није власник зграде „Касина" и да се стога њему није могла ни наметнути таква обавеза. А затим истиче, да не постоје услови из § 42 Грађевинског закона, који би правдали доношење оспореног решења. По оцени тужбених навода и законитости оспореног решења Државни савет је нашао, да је оспорено решење противно закону: У § 94 Грађевинског закона је изрично прописано, да обавеза оправке зграде, ако комисија констатује недостатке из § 94 цит. закона, пада на власника грађевине. Значи да је потребно, у сваком конкретном случају, најпре утврдити, ко је власник предметне грађевине, па затим издати власнику потребна наређења. Из аката овога предмета се међутим не види, да је тужилац, сопственик и власник те зграде. Да би на тужиоца могла пасти обавеза из § 94 у вези § 42 Грађевинског закона, потребно је било најпре утврдити, да ли је тужилац власник оне зграде. Пошто пак то оспореним решењем није утврђено, пгго зна-

чи да су релевантне чињенице у битним тачкама непотпуно утврђене, то се исто решење као противно закону (чл. 26 Вакона о Државном савету и управним судовима) морало поништити с тим да управна власт у извршењу ове пресуде, утврди ко је власник зграде, па ако затим постоје услови из § 94 у вези § 42 Грађевинског закона, изда власнику исте зграде потребна наређења." Општина је овлашћена да смањи хонорар свом хонорарном службенику. По овом питању је донета пресуда Државног савета бр. 1766/40 којом је пресуђен следећи случај: „Оспореним решењем оснажена је одлука градског већа у Београду којом је смањен хонорар тужиоцу, као хонорарном службенику. Тужилац побија законитост оспореног решења и у тужби истиче да је управна власт неправилно протумачила и применила чл. 69 Статута Општине града Београда, те д!а с обзиром Ца § 133 Закона о општем управном поступку није се могао једностраним актом Општине града Београда мењати његов хонорар. Нарочито градско веће није могло дати својој одлуци ретроактивно дејство, тј. одлука је донета 11 марта 1932 године, а смањење хонорара било је од 1 марта исте године. Државни савет налази да наводи тужбе нису основани на закону и то са следећих разлога: По чл. 69 Статута Општине града Београда: прописи овога Статута по платама и пензијама општинских службеника вредеће дотле док се, променом животних прилика или вредности народног новца, не укаже потреба за новим регулисањем принадлежности општинских службеника и пензионера. Те измене је овлашћен да донесе Суд по одобрењу одбора и да принадлежности општинских службеника и пензионера прилагоди новим приликама. Иако чл. 69 спада у прелазна наређења, ипак он има карактер сталне законске одредбе. И Суд општине града Београда на основу овог законског прописа био је овлашћен да донесе одлуку о смањењу принадлежности свима општинским службеницима, а не само хонорарним, у ком се својству налазио тужилац. А по чл. 19 истих статута Општински суд је овлашћен да по своме нахођељу одређује висину хонорара. Према овим законским прописима излази, да је побијана одлука правилна и да је неумесно позивање тужиоца на пропис § 133 З.У.П., јер су наведени прописи Статута општине града Београда, специјални прописи и они дерогирају назначени пропис Закона о општем управном поступку. С обзиром на изложено и остали наводи у тужби нису умесни, па је исту као такву на основу чл. 34 Закона о Државном савету и управним судовима, ваљало одбацити."

ПАЖЊА ПРЕТПЛАТНИЦИМА Умољавају се претплатници да претплату на „Београдске општинске новине" за 1941 годину иаволе што пре уплатити чековном уплатницом која је овом часопису приложена. АДМИНИСТРАЦИЈА „Београдских општинских новина".

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд