Општинске новине

52

Београдске општинске новине

> (

ницима у Приморској бановини од 5 фебруара 1934 године а п|о § 104 тач. 16 у вези са § 110 Ч.з. од| 1931 год. и у вези Закова о аутентичном тумачешу § 110 Закона о чиновницима. Дакле своју одлуку општински одбор донео је по слободној оцени. Пошто пак према чл. 3 пом. Уредбе о изменама оваква одлука потпада одобрењу Бана, разумљиво је да је Бан спорну одлуку општинског одбора могао одобрити или не одобрити такође по слободној оцени тј. по истом основу по коме је и закључак општинског одбора донет. Према томе бан овде није могао поступити противно закону кад је ценећи пом. закључак општинског одбора одбио, да исти одобри са разлога што је нашао да је он нецелисходан." Повраћај градске трошарине наплаћене на трошарински предмет који се извози из трошаринског реона у прерађеном стању. По овом питању пресуда Државног савета бр. 30631/37 од 15 јуна 1939 године донета у пресуђешу следећег случаја: „Оспореним министровим решењем оснажена је напред наведена одлука Поглаварства града Београда, у којој је одређено, да тужилачка фирма нема право да јој се врати сума од 20.000.динара, плаћена на име општинске трошарине за увезене и заклане свиње од којих је добивену маст извезла у иностранство у августу и септембру 1936 год., и у томе је решењу наведено да поменута фирма нема права на повраћај зато што није поступила по тач. 4 чл. 19, тач. 2 чл. 29 и по тач. 2 чл. 64 Уредбе о трошарини Општини града Београда. У тужби противу министровог решења поменута фирма је навела да она има право на тражени повраћај сходно чл. 1 и 62 поменуте Уредбе, те да је услед тога нападнуто решење противно закону. Ово у толико пре што је Државни савет у пресуди бр. 18144/36 донетој у оваквом случају нашао, да има места повраћају општинске трошарине. Молила је да се оспорено решење поништи. Државни савет, пошто је проучио тужбу, оспорено решење, министров одговор на тужбу и одговор Градског поглаварства у Београду, као и остале акте, који се на овај предмет односе, нашао је: Из аката овога предмета се види, да је тужилачка фирма 1936 год. на кланици Поглаварства града Београда заклала 11.061 ком. свиња у тежини

од кгр. 1,110.336 на које свиње је платила општинску трошарину (в. уверење поменутог Поглаварства од 21 јануара 1937 год. В.К. бр. 48 приложено уз тужбу). Види се да је иста фирма извезла за иностранство 50.000 кг. свињске масти 24 августа 1936 и 30 септембра исте године (в. уверење Месарске банке у Београду од 7 октобра 1937 год. и пет товарних листова приложених тужби). Молбом од 30 јануара 1937 год. тужилачка фирма је тражила да јој Управа трошарине града Београда за извезену маст врати 20.000 динара као еквивалент општинске трошарине наплаћене за 50.000 кг. свиша. Према изложеноме овде није случај увоза и извоза предмета на дораду, преправку и прераду из чл. 19 Уредбе од 11 јула 1936 год, о трошарини Општине града Београда, нити пак случај увоза трошаринске робе на неизвесну продају из чл. 29 исте Уредбе, као што се то сматра у оспореном решењу, већ се овде повраћај тражи на извезени део робе предмета, добивен од робе, на коју је плаћена трошарина. Стога су у конкретном случају меродавни прописи ЧХ- 1 У Евези начела изражених у ч1\. 62 и тач. 1 и 2 чл. 64 речене Уредбе. Позивање пак тужилачке фирме на пресуду Државног савета од 7 новембра 1936 године бр. 18144 неумесно је, пошто је том пресудом расправљен случај где се имала применити ранија Уредба о трошарини града Београда од 11 фебруара 1933 године. Па како се из акта овог предмета види да је тужилачка фирма на заклане свише платила општинску трошарина и да је извезла у иностранство 50.000 кг. масти добивене од тих свиња, те како не стоји навод оспореног решења да фирма није поступила по тач. 2 чл. 64 Уредбе о трошарини Општине града Београда од 11 јула 1936 год., јер су списима приложене пријаве за извоз свињске масти оверене од излазне трошаринске станице и на њима је потврђен стварни извоз 50.000 кг. масти за иностранство — то произ^ лази да тужилачка фирма има право на тражени повраћај у колико није наступила застарелост из тач. 2 чл. 62 поменуте Уредбе. Поигто је пак у оспореном решењу заступљено супротно становиште, то је нападнуто решење противно прописима наведене Уредбе, а тужба је основана." Саопштио Љуб. Ж. Јевтић секретар АрЉ. савета

Власник: Градско поглаварство Београд. — Уредник: Ђуро Бањац, Молерова 16 Штампарија Драг. Грегорић, Кнегиње Олге 21. — Београд