Општинске новине

7*

ПравДа у.роника

Одлуке Државног савета

Општински одбор доноси закључак о престанку служ&е општинског службеника по слободној оцени; а надзорна власт, чије је одобрење потребно за тај закључак, одлучује о истом по слободној оцени. У овом смислу је пресуда Државног савета бр. 7462/39 од 23 маја 1939 године, донета у пресуђењу следећег случаја: „Банска управа Приморске бановине одлуком II бр. 28561 од 26 марта 1938 год., донетом на основу чл. 3 Уредбе о изменама и допунама Уредбе о општинским службеницима у Приморској бановини, ускратила је одобреше закључку општинског одбора општине Велалука од 27 новембра 1937 године, којим је утврђен престанак службе са правом на пензију именованом, општинском канцелисти. Оспореним решењем Министар унутрашњих послова је жалбу тужилачке општине одбацио као немесну са образложењем, да се ожалбена одлука заснива на одредби чл. 3 Уредбе о изменама и допунама Уредбе о општинским службеницима у Приморској бановини, на основу које Бан целисходност одлуке општинског одбора о престанку службе службеника на главним службеничким местима као и одлуке о њиховом пензионисању доноси по слободној оцени. У тужби се тврди да је оспорено решење противно закону, те се тражи да га Државни савет као такво поништи. Пошто је проучио тужбу, оспорено решење и остале акте који ое на овај предмет одноое, као и одговор министров ца тужбу, Државни савет је нашао: Не стоји тврђење жалбе да је Уредба о општинским службеницима, као и измена исте, донета од стране ненадлежног органа тј. банског а не бановинског већа, како да је то прописано Уставом и Законом о општниама. Ово тога ради, што су додуше Уставом (чл. 89 и 90) предвиђена бановинска већа и њима дана уредбодавна власт за регулисање појединих грана бановинске управе и живота на основи законског овлашћења и што је Законом о општинама из године 1933 (§ 85) одређено, да „бановинско" веће доноси Уредбу о општинским службениццима, али у времену доношеша и ступаша на снагу Закона о општинама није постојало „бановинско" веће у смислу напргд поменутих уставних прописа. Оно је само предвиђено у чд. 88 и бира се по чл.' 89 Устава по одредбама посебног Закона, који, међутим, још није донет. Постоји и постојало је у времену доношења и ступан»а на снагу Закона о општинама на основи § 26 Закона о

Банској управи од 8 новембра 1929 године банско веће као саветодавни орган бана али само у бановинским дакле — стварно узето — самоуправним пословима бановине. То.га ради је ово веће, ма да се у закону назива „банско" стварно „бановинско" веће. Како међутим, до доношења Уставом предвиђеног закона о бановинској самоуправи и избора уставних бановинских већа бан врши — уз опште — управни, државни — и самоуправни делокруг бановина, не одлучује овде формално називање већ стварна функција већа, а она је бановинска. Тога ради је ово веће бановинско. Законодавац је у § 85 Закона о општинама очевидно могао имати и имао у виду само веће, које је постојало односно које ће постојати у времену ступања на снагу односно извршења Закона о општинама, а не баш Уставом предвиђено веће, када ниједном уставном одредбом није одређен рок доношења Закона о бановинској самоупрази и конзеквентно томе постојање уставних бановинских већа. Ово произлази јасно и из околности што је законодавац тачно одредио дан ступања на снагу Закона о општинама (§ 149) а нарочито рок доношења бан. Уредба из § 85 тј. по § 145 до краја године 1933, дакле се очевидно мисли на оно веће које буде постојало у поменутом размаку времена. Закон о општинама не предвиђа за бановинске Уредбе процедуре из чл. 91 Устава већ одобрење бана у сваком правцу (у погледу законитости као и целисходности), што није противно одредбама Устава, пошто се поменутим законом не оснивају уставна бановинска већа већ — привремено до доношења Закона о бановинској самоуправи само по Закону о Банској управи проширује делокруг банских већа из чл. 4 Правилника о организацији и раду банских већа од 3 јула 1930. Исто тако не стоји ни тврђење тужбе, да се чл. 3'Уредбе о изменама и допунама Уредбе о општинским службеницима није могао у конкретном случају применити, јер да је спорни закључак општинског одбора донет пре доношења и обнародовања тих измена. Овп тога ради што је у овом погледу без утицаја околност кад је општински одбор донео своју одлуку, већ је за могућност примене пом. измена одлучно само то да ли су оне ступиле на снагу пре него што је Бан донео своје решеауе, а из аката ое види, да је Бан ожалбено решење донео 26 марта 1938 године док су пом. измене ступиле на снагу у фебруару 1938 године, дакле пре одлуке Банске управе. Оптцтински одбор ге закључак о престанку слу^ жбе односно о пензионисању именованог службеника донео у смислу чл. 25 Уред&е о општинским службе-