Општинске новине

Страна 4

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 13

Сваког Јутра прича Умрла, па оживела

Београдске вести Ради се живо на томе да Београд што пре добије воду Воду већ имају Дедиње Баиово Брдо и Топчидерсио Брдо Техничка дирекциЈа Општине београдске предузела је све потребне мере да Београд што пре добије воду. Досада су поправљени главни доводи до резервоара у Војвођанској улици, као и довод између Господарске Механе и Топчидерске централе. Живо се ради и на поправци главног довода у Душановој улици, као и на доводима у улицама Душановој и Краљице Марије, на Дедињу, код Славије, код Војне академије, у Крунској улици и другим местима. Воду већ имају Дедиње, Баново Брдо и Топчидерско Брдо. У тим крајевима Београда водоводна мрежа је била мање оштећена и зато је било могуће да се брже поправн. Велику радост имали су ономад становници улице Милоша Великог, а јуче и становници Краља Александра, јер је у овим улицама постављено по неколико јавних чесама. Грађани из ових и околних улица, који. су се дотле снабдевали водом са бунара, одмах су почели да се снабдевају чистом водоводском водом са јавних чесама. Испред свију ових чесама од јутра до мрака чекају редови људи, жена и деце с празним кантама и другим судовима. Али ти редови нису тако дугачки као они што се стварају испред бунара, јер из чесама тече вода у јаком млазу и пуњење празних судова иде доста брзо. Према изјави општинских органа који се старају о поправци водоводне мреже, у току данашњег дана воду ће добити и Теразије. На Теразијама ће бити постављене јавне чесме. Посао на рашчишћавању Београда Органи Техничке дирекције Општине београдске свакодневно раде на рашчишћавању београдских улица. На том послу ангажовано је 220 инжењера и геометара и преко две хиљаде радника. Улице другог, шестог, тринаестог и четрнаестог рејона већ су скоро сасвим оспособљене за колски саобраћај. Рашчишћавање није сасвим обављено још само на местима где претходно треба извршити минирање зграда склоних паду. Отсек за одржавање калдрме поставља привремену калдрму свуда где је она услед бомбардовања много разривена. На тај начин саобраћајне артерије оспособљавају се за нормалан саобраћај. Немачкој команди пријављена су сва места где се још налазе бомбе које нису експлодирале. Поправка канализационе мреже брзо напредује Напоредо с радовима на оспособљењу водоводне мреже врше се и потребне поправке канализационе мреже. Већ су поправљени главни канализациони колектори у улицама Карађорђевој, Штросмајеровој, Сарајевској, Булевару Франше Д Епере, Милоша Великог, Немањиној и Булевару Кнеза Алаксандра Карађорђевића, као и колектори за цео Сењак и Топчидерско Брдо. Оправљена је и канализациона мрежа Опште државне болниие. Ако се не појаве непредвиђене тешкоће, Београђани могу да очекују да се ускоро користе канализацијом, чији се нсдостатак тако тешко осећа у Београду. Обавезно вакцинисање против тифуса Да би се спречила епидемија тифуса, наређено је обавезно вакцинксање против тифуса. Вакцинисање се врши у згради Градског поглаварства, у Узун Мирковој улици број 1. Сви пелцованн грађани добиће контролни купон, који ће им служити као потврда о пелцовању. Они који купон нису добили приликом примања прве инјекције добиће га при другом пелцовању.

Сиромах Тутулос! Умро у својој највећој бујности, јер у четрдесет седмој I однни човек Тутулосове снаге улази у други део младости. Иза себе је оставио уцвељену удовииу, Зелиду. Зелида и Тутулос, Бог душу да му прости, волели су се много, нарочито онда када се он, после дужега путовања морима са својом једрнлицом, врати у завичај. Тада је за њих настајао наново медени месец. Зелида је, према томе, с дубоким болом у души жалила са својим Тутулосом, и, поводом његове тако ране смр1и, учинила је све оно што би ретко која удовица хтела и могла да учини. Настала је, пре свега, да му на гроб стави леп споменик. Каменорезац је к њој долазио неколико пута, да се о томе споразумеју. Учитељ се пак примио да састави веома дирљив натпис. Сахранила га је врло лепо. Купила му је метални ковчег, свилени покров, венац од природних белих ружа и воштане свеће за све учеснике погреба. На пратњи ишла је за ковчегом, у црној хаљини, и целим путем је јадиковала и кукала као сиња кукавица. Крај гроба, пала је преко ковчега, и једва су је одвојили од њега. Кући су је вратили више мртву него живу. Жене које су биле на погребу говориле су: — Сиромах Тутулос! — Сирота она која остаје после њега! ♦ Споменик, са својим дивним натписом, довршен је после два месеца дана, управо уочи самих Задушница, и намештен је на гроб. Био је то један од најлепших споменика на гробу. При врху биле су намештене две слике на мајолики: једна Тутулусова, а друга њена, Зелидина. Мало невероватно, али цела је истина: сахрањена је ту и она, заједно са покојним јој Тутулосом. Зелидина слика морала је бити из њењих млађих година, или, боље рећи, морала је бити репродукција какве слике из њене младости. Њене бујне власи спуштале су се у дугим плетеницама низ плећа; а и држање, лице, разрез на грудима и око врата, све и сва на њој приказиваше младу женску прилику. Међутим, слика покојног Тутулоса морала је бити новијег датума; био је то човек гојазан, с великим, растресеним брковима, с ведрим осмехом на лицу. Натпис на споменику гласио је: Путниче стани мало! овде почивају: Пандаволта Пјермарија звани Тутулос и Касадиа Зелида ди Червиа јединствени супрузи здружеии на вечно. Споменик је, дакле, лагао; не можда у погледу Тутулоса, који је као срећан супруг отишао и у царство вечности; него у погледу Зелиде, ње која још беше млада и свежа. Али, Зелида је хтела да умре; управо, она је умрла „оно вече' : , исто оно вече када је умро и Тутулос. — Да — говорила је она — ви ме видите где још ходам, молим се Богу и једем хлеб. Али, ја сам умрла. Не вреди више ни разговарати са мном. Умрла сам ја! Како се збило то да Дедео, звани Самбригон, удовац са четворо деце, од којих је једноме тек две године, постане муж госпође Зелиде? Дедео није био ни старији ни мање лепши од Зелиде, која, у последње време, беше доста постарела и проружњала. Али, пријатељ Самбригон, осим новаца што их је, како се причало, имала удовица, при свем том што се онако истрошила око мужевљеве сахране, није видео ништа друго. Према томе, Зелида нијс морала да прикрива своје сребрнасте власи, које су је сада красиле. Она се баци у наручја нове љубави са свом ватром и страсти. Дедео је умео да још буде млад, можда млађи од ње, те се онда и она трудила да прошлост преда забораву. Позивао ју је живот, прави живот; сам Господ Бог постарао се да она дође у

загрљај једног ваљаног и честитог радника. Дедео је био столар, зарађивао је лепо, те није било опасности да ће она оскудевати и у чему. Уосталом... ако би нешто затребало... она би своме мужу притекла у помоћ ... у случају невоље ... али само у очајноме случају... јер је имала новаца... а ти новци били су свети ... новци њенога покојнога Тутулоса... Тутулос? Где ли је био Тутулос? На мору, на пространоме мору, са својом једрилицом, препуном товара, товара који се неће истоварити никада, пошто се Тутулос неће вратити у свој завичај никада више! Сада је Зелида, која се беше пролепшала, обучена у своју раскошну хаљииу, окићена својим накитом, с лицем помало дотераним и косом лепо очешљаном, хитала насусрет животу, што јој га је пружао Дедео, звани Самбригон. А он је имао синчића од две године? Па нека! То ће бити радост и утеха младе мајке, мамина забава!... Али она друга три?.. Ах, они! Шта је се тичу они? Лако ће с њима! Они ће бити синови Самбригонове прве жене. Рећи ће свакоме: — Они? Ах, не! нису то моји — ...И онда, ко би за годину, две године, могао и сетити се да је она некада била Тутулосова жена? Ко би се таког чега и сећао? И ко и дан данас више и помиње сиромаха Тутулоса, Бог да му душу прости? Скоро ни сама она не опомине га се више! Али... има друга једна неприлика. Онај споменик, онај споменик на гробљу, што ју је толико стао? И она њена слика уз Тутулосову? * Полазећи из стана, у којему је толико година проживела са покојним мужем, бризнула је у горак плач, такав плач да су се све њене пријатељице окупиле око ње и узеле је тешити: — Зелида, за име божје! — Не плачи, Зелида, не плачи! — Зар данас?! За име божје! Јеси ли ти полудела? — Удајем се једино ради онога сирочета. Да би то јадниче имало мајку! Мјвло касније, Зелнда, стидљива млада, стајала је пред олтарем; ронила је тихе сузе, држећи за руку свога лепог Дедеа, који је био у свечаном оделу. Потом се, између суза, благо осмехивала на пријатеље и познанике, који су младенцима приступали и честитали им. Трудила се да буде што заноснија, и у цркви, и на путу кући, и позно увече, тамо. А Тутулос? Он, добри покојник, био је, можда, на пучини, са својом једрилицом! Тутулос? Та Тутулос је умро пре тринаест месеци, а Зелида, докле је био жив, била му је верна. Није право чинити јој прекоре. И њој је било потребно да живи. Марино Морети

За оне који су остали без стана Многи Београђани остали су без крова. Њихови станови су изгорели или порушени. Многи од њих склонили су се по шупама на периферији града или нашли заклона по подрумима полусрушених зграда. Међутим, и поред свега, Београд има довољан број зграда за становање. Зато питање смештаја оних који су без стана није немогућно решити. Само је потребно извршити што хитније попис свију становника којн су без крова, а тако исто и попис зграда и станова који се могу употребити за становање. После тога потребно је извршити праведну расподелу станова. О овом важном послу, како смо већ јавили, стара се Отсек за попнс становника без стана Градског поглаварства. Овај отсек се налази у Дечанској улици број 10. Отсек за попис становника без стана већ је пописао све јавне зграде које су подесне за становање. Органи овог отсека сада ће почети да пописују становништво које је остало без стана. За сада нико од оних који су без стана не треба да се обраћају отсеку. Свако треба да остане у привременом уточишту које је иашао. Појединци чак треба да се сами старају да своја склоништа што боље уреде и оспособе их за становање. Општински органи ће обићи све рејоне и видеће где се ко склонио. У најтежим и најхитнијим случајевима, онима који су без икаквог склоништа додељиваће се одмах неке од просторија с којима се располаже.

Из даиа у дан РАД НД ОБНОВИ Ни у обичним, редовним приликама није ни паметно ни добро расипати и трошити више но што је неопходно за здравље и животни опстанак. У времену које настаје то би био грех, чак и злочии који би погађао подједнако појединца м заједницу. Не расипајте зато и не разбацујте нм од чега што вам је дато. Пре свега, не расипајте и не трошите своје време узалуд. Доста празних разговора по кафанама, доста бесконачних и бесциљних седељки. Не увиђате ли колико треба истрајног рада да се замрли живот обнови? Не осећате ли колико треба истинског труда и напора сваког појединца да се изиђе на нови животни пут? Не расипајте, затим, и не трошите узалуд ништа ни од намирница, ни од одела и обуће. Ни отпатке не треба бесциљно уништавати. И они се, у приличном броју случајева, могу још за што-шта корисно употребити. Нека се сваки постара да сам себи помогне, да сам себе збрине. А кад то сврши, нека не седи скрштених руку, нека се осврне око себе и нека помогне и другога коме је помоћ потребна. Само заједничким напорима, само заједничким м сложним радом може се постићи обнова. Не треба се заваравати: национално је исправан само онај рад који не служм само појединцу но истовремено и читавој заједници. На обнови у свему треба сви потпуно предано да раде. За сада, она је први и главни задатак.

Мали огласи

Миленко „Брата" Бикицки из Руме, из 70 пука нестао је на гтуту између Рудника и Милановца. Јавити: Анка Маловић, Београд, Јованова 4а. Властимир Марић, чиновник из Краљева, нека се јави мајци г-ђи Марић: Београд, Спасе Гарде 2. Прокоп Рајшић тражи свог брата Симу. Јавити: Скздарска 10, Београд. Љубица Гарић моли ко зна за њенога мужа Анђелка Гарића, сараднича „Политике", да јави на администрацију „Општинсклх новина", Књ. Олге 21. Драгомир ДимитријевиЂ, новинар, извештава своју жену Нелу, која се налази у Сарајеву, у Александровој улици 5/111, да је У Београду. Марија Горец моли свакога ко зна за њенога мужа Сретена „Фрању" Гореца, пензионера, да јави: Доксимова 32 — Чукарица. Марија Аксинска моли сваког ко зна где је њен муж Михајло да јој јави на адресу: Рувајчева 12, Београд. Моја жена Ката и мајка Вукосава Ристин, нека одмах дођу кући. Велимир Ристин, Доситијева 10. Бранко ЗрниК из 7 чете резервних официра из Сарајева, нека се јави своме оцу Милану: Господар Јованова 44. Бури^ Борислав, чинов. Д.Т.иО. у Београду моли свакога ко би ма шта знао о Аурелу Траилову, чинов. Д.Т.иО. да га извести на Добрачину ул. бр. 41 — Београд. Шћекић, чин. дир. трамваја моли ко шта зна за његове: Љубишу, Веру и Нату, да му се јави преко Дирекције или у Пашићеву 10. Розина Јоцић моли сваког онога који ма шта зна о њеном сину Александру, да јој јави на адресу, Драже Павловића 13. Ана Вондра тражи свога сина Јарка, који је 6 ов, м. нестао из стана. Молим свакога ко зна за њега да ми јави на адресу: Војводе Добрњца 15. Јованка Недељков, бабица у Београду, тражи свога сина Евгенија Гени Недељкова који је служио у моторизацији у Сенти. Ако ко зна шта о њему, молим да јави нашој администрацији. Душан Кнежеви^ моли сваког ко зна гдв је његов син Љубомир; браћа Митар, Блажо са фамилијом; синовац Ратомир; сестра Марија и кум Милан Симовић; да му то јави на адресу Душан Кнежевић, Краљевића Томислава ул. бр. 25а Београд. Јулијана Фаркаш тражи свога сина Јована који је био мобилисан у Ресну. Моли свакога ко би ма шта знао о њему, да јави на адресу: Бистричка 26. Илинка Стефановић, тражи сина Драгана од 7 година. Моли се сваки, ко зна ма шта о њему, да јави на адресу: Сердар Јоле 3 — Дедиње. Милорад РистивојевиК нека се јави својима: Кнеза Павла 40.

Власнић Градско поглабарстбо Београд — Штампарија Драг. Грегорић, Књегише Олге улица број 21 — Београд