Општинске новине

Страна 2

„ОПШТИИСКЕ НОВИНЕ"

Број 28

нији купац коЈи је нроизводе балканског сељака плаНао радом немачког индустриског радника, а не вараличким валутама н девнзама које ве!« ионако годинама пате од хроничног обезвре1>ивања. Зато није Снло чудно што је, као што већ поменух, Немачка била највећи трговачкн партнер балканскнх држава. То због тога ннје лежало само у немачком интересу него и у интересу балканских народа, и само чисто капиталистичко оријентисани мозгови јеврејских демократнја могли су тврдити да, ако једна држава другој држави лиферује машнне тнме влада другом државом. У самој стварн то владање могло Је у најбољем случаЈу да буде међусобно, штавише пре се неко може одрећи машина него животних намирница и сировина, те је према томе партнер коЈи за своје машине добија жито илн сировине везан можда више него онај који прима индустриске производе. Не! У овоме послу ннје било ни победиоца ни нобеђенога, него Је било само ортака и Немачки Рајх нацноналсоцнЈалистнчке револуциЈе сматрао Је за част да буде поштен ортак, што ће рећи да поштеном, солидном робом плаћа, а не демократскнм вараличким папирима. У погледу тога Немачкн Рајх је — ако се уопште жели говорнти о политичким *.«?гресима — имао само један ннтерес, то јест да свог трговачког партнера внди унутрашње здравог и снажног. Према тим циљевима, у овим земљама не само што је долазило до све већег просперитета него се појављивало и све веће међусобно поверење. УНОШЕЊЕ НЕМИРА У УМИРЕНУ ЕВРОПСКУ ОБЛАСТ Утолнко је била ве^а жеља Черчила, који жели да изазове ложар у целом свету, да прекине овај мирољубиви развој и да, узимајући на себе беслравно и дрско потпуко безвредносна британска обећања, британске гаранције, итд. унесе у ову умирену европску област елементе немира, несигурности, неповерења и најзад сукоби. Он је добио притом потпору од свих оних опскурних појава које стоје под британским утицајем било привредно, било апстрактно, те су биле спремне да интересе својих народа запоставе жељама своЈих материјалних или духовних наредбодаваца. Тим гаранцијама прво је била уловљена румунска држава, а затим, пре свих, грчка. Да иза тих гаранција није уопште било никакве праве снаге нити праве помоћи, него да је било у питању само то да се државе заведу на странпутицу у корист политике британских интереса, то се досад свакако довољно могло доказати. Румунија је своју гаранцију, која је њу намерно имала да отуђи од осовинских сила, морала горко да плати. Грчка, којој је ова гаранција најмање била потребна, такође се показала спремна да, следујући енглеском позиву, своју судбину веже са судбином оних који су давали новац и налоге њеноме краљу. Јер ја морам још и данас — верујем да сам дужан историској истини, да направим разлику између грчког народа и оног танког слоја поквареног воХства, који је био инспирисан краљем, енглеским послушником, а мање се бринуо о правим задацима вођења грчке државе него циљевима британске ратне политике. Ја сам ово искрено жалио. За мене као Немца, који сам већ својим васпитањем у младости као и у току мог каснијег живота осећао најдубље поштовање за културу и уметност једне земље, из које је као прве једном блеснула светлост лепоте и достојанства човечјег, било је врло тешко и горко да посматрам такав развој, а да против тога ништа не могу предузети. Ми смо захваљујући актима нађеним у Ла Шаритеу сазнали о махинацијама оних снага које су раније или касније морале одвести Грчку само у неизмерну несрећу. НАМЕРА ЕНГЛЕСКЕ ДА СЕ УТВРДИ НА БАЛКАНУ У касном лету прошле године господину Черчилу Је пошло за руком да платонске гарантиЈе дате Грчкој у главама извесних кругова тако супстанцира, да се из тога може нзвести читав низ повреда неутралности. У првомреду тиме Је била погоћена Италија. Због тога, она се нашла побуђеном да у октобру 1940 поднесе грчкоЈ влади предлоге и гарантиЈе коЈе су изгледале погодне да учине краЈ овом стању коЈе Је за ИталиЈу било неподносиво. СтоЈећи под упливом британских рагних хушкача, грчка влада Је Једноставно одбнла оваЈ захтев, а тиме Је нарушен мир на Балкану. Рђаво време, снег, олуЈе и кише заЈедно — то морам признати радн историске правичности — с нарочито храбрим отпором грчких воЈннка, дали су атинској влади довољно времена да размисли о последицама своЈе несрећне одлуке и да потражи могућност разумног решења ове ситуације. Немачка, у тихоЈ нади, да ће можда ипак на неки начин моћи да допринесе разЈашњењу овог питања, са своЈе стране ниЈе прекинула своЈе односе са Грчком. Ја сам пак већ тада, из осећања дужности, пред целим светом морао указати на чињеницу да нећемо скрштених руку посматрати поновно остварење старе идеЈе о солунском фронту из времена Светског рата. На жалост, моЈа опомена да ће Енглези, па ма где да покушаЈу да се у Европи утврде, бити од наше стране бачени у море, ниЈе довољно озбиљно схваћена. Тако смо у току ове зиме могли посматрати како Је Енглеска све више настоЈала да искористи ове базе у циљу образовања Једног таквог новог солунског

фронта. Огпочело се са нзградњом аеродрома, створиле су се прве потребне копнене органнзациЈе у убеђењу да ће се заузимање тих терена у датом тренутку врло брзо спровести. Најзад се отпочело са транспортом ратног материјала за Једну армију коЈа се, према схватању г. Черчила, могла пребацити у Грчку чак за неколико недеља. Као што сам већ приметио, ово није измакло нашоЈ пажњи. Ми смо читав овај карактернстични подухват пажљиво и месецима пратили и бнли смо уздржљиви. Неуспех, којн Је претрпела италиЈанска армија у Северној Африци услед техничке надмоћностн пепријатеља у оклопним колнма, довео Је најзад г. Черчила до убеђења да Је сада дошао тренутак да се ратно поприште из ЛибиЈе пренесе у Грчку.Наредио Је да се транспортују још постојећи оклопнн одреди, као и пешадиЈске дивнзије коЈе су се састоЈале углавном од Аустралијанаца и Новозеланђана и бно је убеђен да сада може предузети онај замах коЈи ће Једним ударцем изазвати пожар на Балкаиу. Г. Черчил Је тиме учннио једну од највећих погрешака у овоме рату. Како сумња о намери Енглеске да се утврдн на Балкану ннје више била могућа, предузео сам потребне кораке да и са немачке стране, потези за потезом, на овом за нас тако важном простору спремнмо нове снаге, коЈе су бнле потребне да би могли онемогућити одмах свако недело овог господина. Овде морам изрнчито констатоватн да ово ниЈе бнло уперено против Грчке. Сам Дуче ниЈе ме никада умолио да му за овај случај ставим на расположење макар и једну немачку дивизију. Он је био убеђен да ће, с наступањем лепог времена, борба против Грчке у сваком случаЈу брзо довести до успеха. Ја сам био истог мишљења. Према томе, прнликом наступања иемачкнх снага ниЈе се радило о помоћи Италији против Грчке, већ о Једној мери предострожности против британског покушаЈа који је ишао за тим да се искоришћавајући италијанско-грчки рат, британске снаге потаЈно угнезде на Балкану и да се одатле по узору на солунску армиЈу из светског рата, изнуди одлука. Пре свега пак Британцима је био цнљ да увуку нове снаге у вртлог рата. Ова нада ослањала се при томе, између осталога, на две државе: Турску и ЈугославиЈу. Управо што се тиче ове две државе, ја сам се још од момента преузимања власти трудио да успоставим тесну сарадњу, днктнрану привредним цнљевима. Југославија Је, уколико се ради о Србима, у светском рату била наш противник. Шта више, светски рат има свој почетак у Београду. Упркос свега тога, у немачком народу, који по природи ниЈе неприступачан, није било никакве мржње против ове државе. Турска је у светском рату била наш савезник. Несрећни исход овог рата притискивао Је ову земљу исто тако тешко као и нас саме. Велики н генијални творац младе и нове Турске дао је, као први, изванредан прнмер уздизања потученог савезника коЈег Је срећа била напустила, а судбина тешко погодила. Док Је пак Турска, захваљујући реалистичком ставу њеног државног воћства очувала независност сопственог одлучивања, Југославија је пала као жртва британским интригама. СУКОБ С ЈУГОСЛАВИЈОМ Моји посланици, чланови немачког Рајхстага! већина од вас, пре свега ви, моји стари партијски другови, знате колико сам се трудио да између Немачке и Југославије успоставим коректне односе разумевања, чак пријатељства. Ја сам у том правцу годинама радио. Веровао сам да су ме у том настојању помагали поједини претставници ове земље, који су, као и ја, изгледа, сматрали да се од тесне сарадње наших двеју земаља може очекивати само корист. Кад се пак Балкану, услед британских интрига, приближила опасност да пре или касније буде увучен у рат, моји напори су се тим више повећали да учиним све, како бих Југославију очувао од тако опасних заплетаја. Наш миннстар иностраних послова, партијски друг фон Рибентроп, у овом смислу је са њему сопственим стрпљењем и генијалном истрајношћу у многобројним састанцима и разговорима увек указивао на целисходност, шта више нужност, да се бар овај део Европе сачува од несрећног рзта. Он Је у том смислу поднео Југословенској влади предлоге који су били тако лојални и изванредни да Је најзад изгледало да се и у тадашњоЈ ЈугославиЈи умножаваЈу гласови који су заступали такву тесну сарадњу. Стога Је сасвим тачно кад мистер Халифакс данас изјављуЈе да није била немачка намера да се изазове рат на Балкану. Да, тачно Је да Је супротно томе наш поштени циљ био да путем успостављања тесне са радње с ЈугославиЈом можда по могућству постигнемо и праведно и сношљиво ликвидирање италијанско-грчког конфликта. Дуче је не само одобрио покушај да се ЈугославиЈа доведе у тешњу интересну заЈедницу са нашим мирољубивим циљевима, него је то свим средствима помагао. Тако је наЈзад било могућно побудити југословенску владу да приступи Пакту ТриЈу сила, коЈи ЈугославиЈи ниЈе стасљао уопште никакве захтеве, већ Је овоЈ земљи само пружио преимућство. Јер, то морам данас констатовати ради историЈске истине да овим Пактом- и допунским споразу мом који му је био придодат ЈугославиЈв није била обавезна да пружа никакву помоп. Напротив, ЈугославиЈа Је од сила потписница ТроЈног пакта добила свечано обећгње не само да се од ње нсће тражити никаква помо*>, већ смо били спремни да се унапред одрекнемо сваког транспорта

ратног материјала преко југословенске териториЈе. Сем тога Југославија Је на изричити захтев своје владе добила гарантију да ће у случају територијалних промсна на Балкану добити прилаз Јегејском Мору, којн је између осталога требао да обухвати н град Солун. Тако је 25 марта потписан у Бечу један Пакт коЈи је југословенској држаои обсзбеђивао највећу будућност и који Је могао обезбедити мир на Балкану. Разумећете, моЈи посланици, да сам тог дана с једним доиста срећним осе&ањем напустио овај лепи град на Дунаву нс само стога што сам сматрао да је тиме један готово осмогодишњи спољно - политички рад изгледао награђен, не, ја сам исто тако всровао да би тиме можда још у последњој минути могла да постане излишна нсмачка интервенција на Балкану. Два дана касније потресла нас Је све вест о преврату Једке клике плаћених пучиста који су извршили оно дело коЈе Је енглеског премијера побудило да у одушевљењу усликне да има најзад да саопшти нешто добро. Ви ћете даље разумети, моји посланици, што сам одмах дао наредбу за напад. Јер иемогућно је да се на овај начин поступа с Немачким Рајхом. Не може се дуго година молити за једно политичко пријатељство. Немогућно је исто тако закључити Један споразум, коЈи само другом доноси користи, па затим доживети да се оваЈ споразум не само преконоћ прекрши, већ да се као одговор инсултира претставник Немачког Рајха, да се војни аташе угрожава, да се помоћник овог војног аташеа рани, многобројни други Немци злостављаЈу, да се демолирају бирои, школе, изложбене просторије, и тако даље, да се руше станови држављана Рајха и да се немачки сународници гоне и убијају као бесправна дивљач. Ја сам, то Бог зна, хтсо мир. Ако пак један мистер Халифанс са поругом изјављујс да се то врло добро знало и да су нас управо стога принудили да се боримо, тако као да Је ово неки нарочити триумф британске државничке вештине, тада ја против такве злоће не могу ништа друго учинити већ да интересе Рајха заштитим средствима која нам, хвала Богу, стоје на расположењу. ОПЕРАЦИЈЕ ПРЕМА ЈУГОСЛАВИЈИ Могао сам ову одлуку у овом тренутку донети утолико мирније, што сам знао да је: 1) Бугарска по свом мишљењу и ставу остала непроменљиво верна Немачком РаЈху, и 2) што Је исто тако и Мађарска бкла с правом озлојеђена. Оба наша стара савезника из светског рата морали су овај преврат осетити као једну провокацију, коЈа је потекла од једне државе која је већ једном изазвала пожар у читавој Европи који је по својим лоследицама Немачкој, Мађарској и БугарскоЈ наметнуо тако неисказано велику патњу. Општа оперативна упутства која сам још 20 марта дао ВрховноЈ команди оружане силе, ставила су војску и ваздухопловство пред једну врло тсшку задаћу. Морао се предузети један нови накнадни велики наступ, морала су се предузети померања већ приспелих одреда, обезбедити довоз материјала, ваздухопловство је сем тога морало установити многобројне импровизоване аеродроме са којих Је морало предузимати акцију, а који су се делом налазили још под водом. Без сарадње Мађарске коЈа је показапа пуно разумевање, као и без сасвим лојалног држања Румуније, било би нам врло тешко у предвиђеном кратком времену спровести издата наређења. Као термин напада одредио сам 6 април. Овог дана јужна група која се налазила у БугарскоЈ била Је спремна за напад. Ступање у акцију осталих армија требало је да уследи одмах после спровођења потребних припрема. Као термини били су предвиђени 8, односно 10 и 11 априп. Основна мисао операциЈа била Је: 1) Са Једном армијом из Бугарске наступити против грчке ТракиЈе у правцу Јегејског Мора. Тежиште се налазило на десном крилу, на коме је требало, помоКу брдских дивизиЈа и једне оклопне дивизије изнудити продор ка Солуну. 2) Са другом једном армијом пробити се у правцу Скопља са циљем, на најбржи нвчин створити везу са италиЈанским снагама које су продирале из Албаније. Требало Је да обе ове операције отпочну 6 априла. 3) Да 8 априла отпочне даља операциЈа са једном армиЈом из Бугарске са пробојем у правцу Ниша са циљем да се продре у простор око Београда. Истовремено требало Је да немачки корпус 10 априла запоседне Банат и да на таЈ начин са севера стигне пред Београд. 4) На дан 11 априла требало Је да Једна армија, која Је наступала из Корушко-Штајсрске, односно западне Мађарске, предузме напад у правцу Загреб— Сарајево и Бс-оград. У вези са истим овим операцијама пзстигнути су споразуми са нашим савс-зницима Италијом и Мађарском. ИталиЈлнска оружана сила имала Је намеру да са Јулијског фронта поред обале настула у правцу АлбаниЈе, из Албаније преко Скадра да се споЈи са нашим трупама, исто тако да пробиЈе Југословенске граничне положаЈе на Југословенско-албанској граници према Скопљу, у циљу успостављања везе са немачком армијом која Је наступала у том правцу и најзад да пробиЈе грчки фронт у АлбаниЈи и по могућству у обухватном нападу да продре до мора. У вези с тиме било је потребно да се запоседну острва у Јадранском и Јонском Мору као и све остале базе. Исто тако били су постигнути споразуми о сарадњи оба ваздухопловства. Воћство немачких армиЈа које су продирале ка МакедониЈи и Грчкој, налазило се у рукама генерала фелдмаршала фон Листа коЈи се веК у досадашњим походима

нарочито истакао. Генерал фелдмаршак фон Лист је и овог пута, а под најтежим околностима извршио постављане задатке на доиста безпрекоран начин. Сиаге које су наступале ка Југославији из југоисточне области Рајха и из Мађарске налазиле су се под командом генералобрста фон Вајхса. И он је у најкраће време постигао своје цкљсве. Тако су армије које су оперисале под врховним запоасдништвом генерала фелдмаршала фон Браухича и шефа генералштаба генералобрста Халдера и СС снага еећ после пет дана принудиле на капитулацију грчко-трачку армију, успоставиле везу са италијанским снагама које су наступале из Албаније, заузеле Солун, после 12 дана принудиле Србију на капитулациЈу и на тај начин створиле претпоставку, за тешки али тако славни пробоЈ преко Лари:е за Атину. Круна ових операција јесте запоседање Пелопонеза и многнх грчких острва. Детаљно истицање и оцењивање овог доисга историског подухвата пак учинике Врховка команда оружане силе. Њен шеф генерал фелдмаршал Кајтсл и генерал Јодл као и увек знатно су учестговали у овкм операцијама. Ваздухопловство коЈе је оперисало под врховним заповедништвом маршала Рајха и његовог шефа генералштаба генерала Јешонека, било Је подељено у две групе под заповедништвом генералоберста Лера и генерала фон Рихтхофена. Њсгова задаћа била је следећа: 1Ј Уништити непријатељско ваздухопловстео и његове аеродроме. 2) Средиште завереника Београд напастм у свим важним воЈничким објектима и на тај начин га већ у почетку искључити. . 3) Помоћи немачким трупама најактивније авиЈациЈом и противавионском артилеријом да се скрши отпор неприЈатеља, отежа његово бекство, да се, ако је могућно, спречи његово касније укрцавање и најзад употребом падобранаца пружити широку помоћ војсци. ПОХВАЛА ВОЈСЦИ Господо посланици! У овом походу немачка оружана сила превазишла Је саму себе. Већ само припремно наступање воЈске наметало Је огромне тешкоће. Напад на делимично необично Јако утврђене положаје, нарочито на тракиЈском фронту, спада у ред најтежих задатака који се могу ставити једној армнји. У овоме рату оклопне јединице борилесу се на терену који је досад важио непроходан за борна кола. Моторизоване јединице извршиле су подвиге, коЈи сами за себе претстављаЈу највишу хвалу за човека, његову вештину, његову храброст, његову истраЈност али и за квалитет материјала. Пешадиске, оклопне и брдске дивнзије, као и оружани одреди С.С. такмичили су се међусобно у храбрости, пожртвовању, издржљивости и упорности да се постигну наређенн задатци. Рад генералштаба био Је заиста спет изванредан. Али ваздухопловство Је своЈоЈ слави која је већ постала исторнска додало Још једну нову. Са самопожртвовањем и смелошћу коЈе може да одмери само онаЈ ко познаје тешкоће овог терена, летело је дан и ноћ, често под најгорим климатским условима који су досада сматрани за сасвим немогуће. Противавионски топови пратили су као увек пешадиске оклопне дивизије на путевима који се Једва могу назвати стазама. Изнад овог рата треба зато написатн само једну реченицу: Немачком војнику ништа није немогућно! Возачи борних кола као и колона, возачи артилерије и противавионских топова морају у овоме рату бити нарочито поменути. У борби против утврђених положаЈа као и у постављању мостова и друмова наши су пионири заслужили нарочити лнст славе. Обавештајне трупе заслужуЈу највећу хвалу. По непроходним путевима, по разривеним друмовима, по кршу и стењу, по најужим каменим стазама и кроз буЈице, преко срушених мостова, кроз дубоке кланце и преко голих планинских гребена овај победни поход за непуне трн недеље угасио је рат у двема државама. Ми смо при томе свесни да великн удео у тим успесима имају наши савезници и да Је нарочито шестомесечна борба Италнје против Грчке, вођена под најтежим условима и жртвама, не само везала главнину грчке војске него Је њу толико ослабила да Је њен слом био већ неизбежан. И мађарска војска Је поново показала своЈу стару славу. Посела је Бачку и са моторизованим јединицама прешла преко Драве. Историска праведност обавезује ме да утврдим да се од противннка коЈи су нам стали насупрот нарочито грчки воЈник борио такође са наЈвећом храброшћу. Капилнрао је онда када Је даљи отпор бно немогућан и зато безциљан. НОВЕ НЕИСТИНЕ Г. ЧЕРЧИЛА Али Ја сам приморан и да говорим о отпору коЈи је био повод и узрок борбе. Као Немац и воЈник, сматрам за недсстојно да икад кудим храброг неприЈатеља, али изгледа ми да Је потребно да узмем у одбрану истину против лажи Једног човека коЈи Је као воЈник бедан политичар, а политичар исто тако бедан као војник. Г. Черчил, коЈи је почео борбу, покушава као у Норвешкој и код Денкерка, да каже нешто што би доцниЈе могао лажно да претстави као успех. Сматрам да то није поштено, али код овог човека у сваком случаЈу разумем.Да је ико други као политичар доживео толико пораза, као војник толико катастрофа, тада тај не би остао у служби ни шест месеци, сем ако нема способности, која г. Черчила једино