Општинске новине

ГОДИНА 59

ПЕТАК, 9 М А Ј А 1941

БРОЈ 27

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ГЛАСИЛО ГРАДСКОГ ПОГЛАВАРСТВА ГРАДА БЕОГРАДА

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА: ННЕГИЊЕ ОЛГЕ 21

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА

Нсмачки бомбардери ноћним нападима продужују разарања енглеских трговачких лука

Препород из катастрофе

Из косовске катастрофе почело је, током потоњих векова, национално пречишћавање. Из ње је, као што знамо, произишао кудт снаге и хероизма. Она је била без мало потпуна, јер је на бојном пољу пао цвет српског народа. Из таквог тоталног политичког и војног слома негдашње државе, био је спасен само дух нације, који је наставио прекинуту нит историје. Он је касније, после вишевековног робовања, блеснуо као мегеор. Међутим наша недавна, управо јучерашња катастрофа, не може се упоређивати са косовском катастрофом. На велику нашу жалост, ова је катастрофа неславна, без поезије и херојских подвига. Она је готово смртно погодила наше национално биће, расну етику и начин доживљавања и преживл>авања догађаја. Она је обухватила и ф^зички и морални део нашега бића, обухватила цело раније друштво, његову констелацију и спољни изглед. Недавном катастрофом учињен је крај једној заблуди и психози од којих је патио цео народ. Недавна катастрофа здерала је са нашег човека све оне наслаге које су га показивале у нереалном облику и скривале његов прави лик, његову вредност и његову неспособност. Она је за сва времена компромитовала онај водећи део нашег народа, који је умео демонски да маскира своју неспособност и своје воинство. Катастрофа је срушила ону фаталну романтику историје. Учинила је крај оном полутанском разметању и прецењивању своје снаге. Отсуство самокритике код виновника најстрашније катастрофе у нашој историји, ужасно се осветило српском народу који је био у Светском рату храбар, исправан, али у исто време жалосна жртва неспособних људи који су га водили. У живом нам је сећању, јер је то било само пре неколико дана, када је део свесне интелигенције, онај део који је несебично и идеолошки улазио у актуелне проблеме, оштро критиковао жалосне појаве нашега друштва и наговештавао (разуме се прећутно, јер цензура није то дозвољавала) катастрофу. Тај део нашег интелектуалног кадра био је гоњен и проглашаван да је непријатељ државе. Ти исправни синови ове земље били су запостављени у каријери и они су морали са болом у души да посматрају како се инфериорни људи и неспособни елементи постављају на највеће положаје и на тај начин доприносе да држава што пре заврши свој фатални пут. Ови људи су били материјално упропашћавани и сламани само стога што су имали смелости да се боре против зла. Они су јасно осећали катастрофу и указивали на опасности које долазе. Међутим, не само они него и сви остали добронамерни груђани, после сваке исцрпне дискусије о нашем политичком и моралном животу, као рефрен по-

нављали су он\ тако добро познату реченицу: „Ова ће држава пропасти". И држава је заиста пропала. Ова пропаст, на велику нашу жалост, није била херојска, а још мање класична. На ужас свих нас, обелодањена је кобна празнина у духовима н карактерима, који су били позвани да се брину о нашем заиста храбром и добром народу. Војник је испољио све своје сјајне особаше, које, на жалост, није имао о«ај круг људи који га је водио. У тренутку кад је требало посведочити оне речи, помоћу којих су се претстављали народу н уздизали до водећих места, показала се страшна истина: да нису дорасли своме задатку Сада, посредни и непосредни виновници народне катастрофе ликвидирани су, јер их се окрвављени и понижени народ, срећом у несрећи отресао. Тако сада на једној страни стоји обезглављени српски народ који је незаслужно материјално упропашћен и понижен, без вођства, само под моћним окриљем једног великог народа, док су на другој страни они многобројни интелектуалци који су том народу искрено служили, али су због тога били заувек отстрањени и потиснути у задњи ред. Посматрајући тај призор, намеће се једно питање: Куда сад? Шта сад? Одговор је прост. Ваља напустити и у својим мислима старе и загађене изворе и пронаћи нове. Најчистији извор је сам народ. Њега треба издвојити од свих недостојних и наметнутих му претставника, посредних и непосредних криваца и тако му омогућити да из његове средине избију нови људи, светли карактери, од којих ће се формирати способни водећи кадар. Тако чист елеменат, део нашег напаћеног народа, моћи ће после ове смене, да га поведе новим п\тевима. Српски народ, по својим сјајним особинама, није заслужио ову катастрофу. Ма шта се буде догодило у будућности, ова ће дубока рана вековима крварити .. . Њене су последице потресне и рука подрхтава од бола кад се ови редови пишу, а очи се замагл>ују од суза ... Сад имају реч сви они писци, новинари, публицисте, прогоњени по.титичари, понижени пријатељи народни, одбачени карактерни чиновници и сви остали који су цвилели под шибом неправди и преступног рада ранијег режима. Дошло је време да се њихов глас чује и њихов рад осети. Њихов је положај сада олакшан, јер не постоје више оне тајне силе које су мучки нападале 1 и уништавале све оно шго је позитивно и племенито. Нема више оних међународних мрачних паукова који су на генијалан начин уносили збрку у јасне ствари и преко наших свесних или несвесних људи спроводили планове који нема.ју ничега заједничког са српским народом. Ар. М

Берлин, 8 маја (ДНБ) Подморнице које оперншу на сенерном делу Атлантског Океана по топиле су 29.950 тона непријатељског бродовл>а. Војно ваздухопловство и ноћас је наставило на најефикаснији начин борбу против британских лука. У току напада које су јаке ваздухопловне јединице вршиле на Ливер пул и на Хал, разорена су постројења за претовар и изазвани су великн пожари у осталим лучким постројењима. Осим тога су са добрим успехом вршени ваздушни нанади и на Хертлпул, Мидлесбро, Бристол и Плимут. Северозападно од Њукеја, бомбардери су потопили трговачки брод од 12.000 тона који је пловио усред снажно обезбеђеног конвоја; осим тога су тешко оштетили још два брода. Приликом ловачких препада извршених у току 7 маја, немачки лоначкн авиони оборили су девет брн 1^нс!:их авиона типа Спитфајер, а да при томе сами нису претрпели никаквих губитака. Далекометне батерије копнене војске са прецизним су успехом отвсриле ватру на важне војне објекте у доверској луци. У Северној Африци, артилерија Немачког афричког одреда растера ла је јаче британске снаге које су се биле прикупиле пред Тобруком. У области Солума, немачкн извиђачки одреди који су продрли далеко на југ и на исток сузбили су непријатељске извиђаче. Немачко војно ваздухопловство разорило је важна постројења за профијант код Тобрука, а у луци је тешко оштетило два транспортна брода. Једна британска противавионска батерија ућуткана је пуним поготцима бомби. Јуче, предвече, поново су вршени напади на острво Малту, па су том приликом с успехом тучена лучка постројења у Ла Валети. Ноћас је противник из малог брода авиона бацао бомбе у Северозападној Немачкој. У неким крајевима града Бремена, у којима има искључиво зграда за становање, оштећене су неке куће; неколико лица — небораца које је погинуло, а које рањено. Противавионска арти лерија оборила је три непријател>ска бомбардера. Како јс иад Ла Маншом оборено осам британскнх ловачких авиона Берлин, 8 маја (ДНБ) Немачко војно ваздухопловство задало је тежак пораз британском ваздухопловству, кад је оно 6 маја покушало да зађе над окупиране приморске крајеве. О драматским ваздушним борбама ко.је су се одиграле на Каналу Ла Манш, сазнају се још следеће појединости: Кад су се британски бомбардери, у пратњи неких 25 ловачких авнона, приближили француској обали код Калеа, муневитом брзином изненада су навалнли на њих немачки ловци који су у међувремену били узлетели. Немачки авиони типа

Месершмит пробили су заштитни обруч који су били образовали енглески ловци и натерали су британске бомбардере типа Бленхајм да се, на врат на нос, отресу сво јих бомби, бацајући их немилице у море. Два британска бомбардера, тешко погођена немачким оружјем, напалила су се и пала су у море. У међувремену стигли су још и даљи немачки авиони који су се дали у потеру за Британцима који су отступали и потерали их све до британске обале. У току гоњења оборено је седам британских ловачких авиона, док је осми Спитфајер принуђен да се спусти на францу ској обали. Немачки војници који су дојурили заробили су посаду овог британског ловачког авиона. Вођа Рајха примио хрватског посланика Берлин, 8 маја (ДНБ) У новој кенцелаоији Рајха, у присуству министра спољних послова Рајха г. фои Рибентропа, Вођа Рајха примио је данас хрватског посланика г. др. Бранка Бензона, који му је предао своја акредитивна писма. Један одред СС-телесне гарде указао је при доласку и одласку војничке почасти овом дипломати. Више нема „Краљевине Грчке" Атина, 8 маја (ДНБ) Нова грчка влада одпучила је да досадашњи назив Грчке „Василијум Хелас" (Краљевина Грчка) измени у „Хелинике Политиа" (Грчка држава). Високо одликовање прослављеног авијатичара Берлин, 8 маја (ДНБ) Во^а Рајха одликовао је ваздухопловног поручника Минхеберга Храстовим листом Гвозденог крста Витешког реда и том приликом упутио му следеКи телеграм: „У знак захвалности за ваше јуначко држан»е у борби за будуКност нашег народа, одликујем вас поеодом ваше 40-те ваздушне победе као 12 по реду официра немачке оружане силе Храстовим листом Гвозденог крста Витешког реда". Генерал Кабалеро на Цетињу Рим, 8 маја (ДНБ) Начелник генералштаба и врховни заповедник италијанских снага у Албанији, генерал г. Уго Кабалеро, стигао је }уче после подне на Цетиње, где га је примио цивилни комесар за Црну Гору г. Мацолини и генерал г. Тучи. Генерал г. Кабалеро водио је дуже разговоре са цивилним комесаром о свим актуелним питањима успоставл»ања нормалног живота у Црној Гори. Генерал г. Кабалеро наставио је затим пут за Тирану.

Румунска влада признала Хрватску Букурешт. 8 маја (ДНБ) Румунија је признала нову државу Хрватску. Ово је нзвршено нзменом пнсама нзмеђу поглавара хрватске државе г. др. Анте Павелића н румунског управд>ача државе генерала г. Антонеска.