Општинске новине

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 27

&Г о с л е д њ е в е е т и Од

ликовања Битешким крстом за у Србији и у Грчкој

побед«

Берлин, 8 маја (ДНБ) Вођа Рајха и врховии командант оружане силе одликовао је армијског генерала г. фон Витерсхајма и дивнзнјског генерала г. др. Хубицког, команданта оклопне дивизије, Гвозденим крстом Витешког реда. Трупе које су биле под командом генерала г. фон Витерсхајма пробиле су за пет дана, упркос најтежим временским и теренскнм тешкоћама, српске граничне положаје. Његове трупе учествовале су у огорченим борбама око Ниша и Београда и заробиле 20.000 војника, а заплениле 110 топова. Лична иницијатива генерала фон Витерсхајма, који се увек налазио у првој борбеној линији, највише је придонела овом успеху. Дивизијски генерал г. др. Хубицки има највише заслуга за распарчавање и пораз српске војске у Македоннји, а исто тако његова је заслуга и брзо заузимање Скопља, што је било од највећег значаја за рат у Србнји. Налазећи се увек на одлучујућем месту и у првим линијама, генерал г. др. Хубицки неодољиво је водио своју дивизију и на тај начин ностигао да се непријател> г једном потучен, није могао сакупити па је тако у самом зачетку угушен сваки даљи отпор. ДАЉА ОДЛИКОВАЊА ВИТЕШКИМ КРСТОМ ЗАСЛУЖНИХ БОРАЦА СА БАЛКАНА Берлин, 8 маја (ДНБ) Во1>а Рајха, у својству врховног команданта државне оружане силе, на предлог главнокомандујућег војске, маршала фон Браухича, одликовао је Гвозденим крстом Витешког реда [лоред генерала Витерсхајма, команданта корпуса, и дивизијског генерала др. Хубицког, командантд једне оклопне дивизије, за које је већ јављено) бригадног генерала г. Шернера, команданта једне планинске дивизије, мајора г. Горна, команданта једног ловачког батаљона м вишег четовођу СС-а г. Плајса, командира чете у батаљону телесне гарде „Адолф Хитлер". Бригадни генерал г. Шернер истакао се као командант претходнице једне планинске дивизије пред Лавовом, а доцније на Западном Војишту као дивизијар приликом пробоја положаја на Вогезима, показујуКи велико лично пожртвовање и много иницијативе. На југоисточном војишту, он је у зору 6 априла 1941 године са својом дивизијом изненадним препадом прегазио непријатељске положаје који су се налазили на висини од скоро 2000 метара и пробио је два реда утврћења Метаксасове линије. Осмог априла 1941 године, он је на властиту одговорност и уз највеће лично самопожртвовање на препад навалио на противника, одбацио га је и потискао у правцу Солуна. Ове борбе, у складу са акцијом оклопних дивизија које су оперисале по-

ред поменуте планинске дивизије, знатно су допринеле заузимању Грчке Македоније. Бригадни генерал Шернер већ се у Светском рату одликовао изванредном храброшћу, па је тада одликован орденом ,,П/р ле Мерит". Мајор г. Горн добио је 10 априла 1941 године наредбу да са малобројним комбинованим одредом продре у правцу Дебра, ради добијања везе са италијанском војском. Смелим, брзим налетом против бројно знатно надмоћног противника, савладавши јаке противничке положаје и сузбивши седам батерија, извршио је постављени му задатак. Том приликом је заробио два српска генерала, 150 официра и многе војнике, а залленио 9 батерија, 12 противтенковских топова и непрегледну количину другог ратног материјала. Уједно је осло-' бодио 800 италијанских заробљеника, наоружао их је и узео их је под своју команду. Мајор г. Горн који се већ 8 априла био нарочито одликовао на Страцинском Превоју, својом смелом одлучношћу и личном храброшћу много је допринео успешним борбама у Јужној Србији. Виши четовођа Плајс добио је 12 зприла 1941 године наредбу да заузме на јуриш важан енглески положај који је бранио приступ превоју Клиди, како би тиме батаљону телесне гарде ,,Адолф Хитлер" омогућио прелаз преко превоја. Нападајући по снегу и киши, сам се бореКи у првом реду, он је са својом четом, без потпоре тешког оружја, у борби прса у прса запленио 20 митраљеза и савладао многе растурене стрељачке положаје. Иако рањен, он је, без обзира на то, остао код својих људи све до заузеКа највишег положаја, служећи својим војницима као пример изванредне храбрости. Захваљујући његовом налету поколебала се енглеска одбрана, те је прелаз преко превоја могао да се изврши брзо и без већих губитака. Армијски генерал Густав фон Витерсхајм рођен је 11 фебруара 1884 године у Бресла-у као син потпуковника у пензији Густава фон Витерсхајма. Свршивши војну школу у Лихтерфелду, ступио је 30 децембра 1902 године као заставник (официрски приправник) у четврти гардијски гренадирски пук, у коме је следе^е године произведен за потпоручника. У Светском рату учествовао је као "генералштабни официр у више разних функција. После слома задржан је у активној војсци. Пошто је као мзјор једно време командовао пешадијским батаљоном, произведен је 1930 године за потпуковника, 1932 за пуковника, а 1934 за бригадног генерала и начелника одељења у тадањем министарству Рајхсвера. Године 1936 произведен је за дивизијског генера-

Немачка штампа о испадима америчког министра војске г. Стимсона ске. Слом који прети Енглеској у ствари је једина брига која данас мучи Вашингтон. Рузвелтова Америка желела би по сваку цену да добије нешто времена, али часовник живота Черчилове Енглеске и даље откуцава неумољивом брзином." „Берлинер Берзенцајтунг" каже да се Стимсон јавља као поборник оне групе потстрекача на рат у Сједињеним Државама који чине покушај да пријатељима Енглезима спасу што се још спасти даје. За своју клику тражи право активне борбе у корист потучене Енглеске, а ту борбу правда читавом бујицом оптужби и погрда на рачун Немачке, оптужби и погрда које се у свему поклапају са најотрцанијим и најзастарелијим пропагандним материјалом англосаксонских револверских листова с ове и с оне стране Атлантског Океана. По схватању Стимсона, каже лист, Немачка треба да се помири са енглеским нападима у сваком виду, па и у виду блокаде. Али ако Немачка приступа противблокади, то је по Стимсону одмах „безакоње". У тој верзији, вели се у чланку, Стимсон је повукао паралелу са стањем 1917 године. ОсврћуКи се на то, лист на крају вели: „Господину Стимсону чини задовољство да на основу свог лошег знања историје чини некаква историјска поређења. Ми пак са своје стране у могућности смо да укажемо на чињеницу да се Немачка тада, у Светском рату, борила на унутарњој линији и да су њене армије на француском и на белгијском тлу у претешкој борби браниле опстанак своје земље. Данас пак Француска је избрисана из редова противника Немачке, а Немачка влада атлантском обалом од Нарвика до Бискајског Залива. Гдегод је изишла на мегдан немачком оружју, Енглеска је потучена. Само енглеско острво крвави се у тешким ранама. При таквом стању ствари мирно посматрамо даље потстрекавање на рат г. Стимсона и другова и шта више са одговарајућим слегањем раменима примамо знању америчко тумачење да је г. Стимсон текст свога говора претходно уговорио са својим газдом и учитељем Рузвелтом".

Берлин, 8 маја (ДНБ) Берлински вечерњи листови оштрим речима коментаришу говор који је јуче одржао на радиу министар војске Сједињених Држаза г. Стимсон. „Берлинер Локаланцајгер" каже између осталог: „Откада су претрпели слом удружени напори Черчила и Рузвелта у сврху распаљивања ратног пожара на Југоистоку, може да се запази да из Вашингтона на управо памфлетистички начин ударају на све што није пријатељ британске и североамеричке владајуће касте. Све се јасније испољава да је Вашингтон сад постао управо централа међународне ратне завере." „Берлинер Нахт-Аусгабе" каже да је Стимсон одржао говор пун обесних грдњи против Немачке и да је на толико необуздан начин говорио у прилог рата између Немачке и Сједињених Држава да из тога самог треба извући закључак да у Вашингтону веома неповољно суде о даљим изгледима у рату на мору. „Дојче Алгемајне Цајтунг" каже између осталог: „Рузвелтов министар војске са управо сувереном „широкогрудошКу" прелази преко чињенице да је прва одлука коју је Рузвелт донео приликом избијања новог европског рата била — забрана америчким бродовима да залазе у ратну зону." У даљем току својих излагања лист каже да је алфа и омега Стимсоновог говора тврћење да Сједињене Државе морају да ослободе пловидбу на мору ради уредне испоруке муниције Великој Британији, али да Стимсон свесно прикрива чињеницу да амерички бродови који залазе у операциону зону немачке државне оружане силе тиме отворено и хотимично газе неутралност Сједињених Држава, тиме што једну зараћену страну снабдевају ратним материјалом. Затим лист вели: „Али и у погледу практичних закључака говор Стимсона није ништа друго до треКа реприза говора Хала и Нокса. Овај говор открива карте Рузвелтове ратне политике и уједно скида завесу, те се у потпумости приказује свеколика слабост Енгле-

ла, а године 1938 за армијског генерала. Тада је примио команду корпуса. Дивизијски генерал г. др. Алфред Хубицки рођен је 5 фебруара 1887 године у Фридрихсдорфу у Мађарској, као син приватног чиновника. Свршивши основну школу, отишао је у Беч у гимназију, а одатле у артилеријску кадетску школу. Поред свршене кадетске школе, положио је матуру и у реалци. Године 1907 завршио је Вишу артилеријску школу гађања у Мађарској. Првог новембра 1907 године постављен је за потпоручника у једном дивизијском артилеријском пуку. У Светском рату учествовао је као артилеријски капетан на разним положајима. После Светског рата студирао јв од 1920 до 1923 на Бечком универзитету. У послератној аустријској во}сци произведен је 1935 за бригадног генерала, па је у том чину 1938 преведен у немачку војску, где му је поверена команда једнв лаке дивизије. У августу 1940 произведен је у чин дивизијског генерала.

Инострака штампа о рату на Балкану Стокхолм, 8 маја (ДНБ) „У току од 36 часова рат је за Југославију био изгубљен", пише дописник стокхолмског листа „Свенска Дагбладет", који је заједно са једном групом иностраних новинара, разгледао ратно поприште на Балкану. Моторизовани рат, каже овај дописник даље, развијао се тако муњевитом брзином, да је просто невероватно колико је незнатне последице за собом оставио. Све преставе о ратовању из прошлог светског рата, наставља шведски новинар даље, заједно са схватањима о позиционом рату који се водио у Северној Француској, морале су се из осноза ревидирати, ако хо^е да се упореди некадашњи начин ратовања са ратом у Југославији. Дописник „Јунајтед преса", који јв исто тако учествовао у овом путу, каже да се већ приме^ује на много страна да се успостављање нормалних односа одвија у исто тако невероватно брзом темлу као што је текао и сам рат.

Извештај италијанске Врховне команде

Рим, 8 маја (ДНБ) Главни стаи италијанске војне силе саопштава: У ноћима 7 и 8 маја, ескадриле немачког ваздухопловног корпуса поново су напале поморске и ваздушне базе на Малти; проузроковани су пожари, експлозије и тешке штете на војним објектима. У Киренаици, на фронту код Тобрука, заузет је један важан положај; источно од Солума дошло је до сукоба, чији је исход повољан по нас. Ескадриле ваздухопловства поново су бомбардовале непријатељске положаје око Тобрука, наневши осетну штету. За време последњих напада непријатеља на Триполис наша противавионска артилерија оборила је један енглески авион, који је пао у море. Грчка после енглеског бекства Берлин, 8 маја (ДНБ) О најновијим догађајима у Грчкој ДНБ је са обавештене стране добио следећа обавештења: Услед рата у Грчкој је дошпо до велике незапослеиости, пошто су с једне стране сзобра^ај бродовима и рибарење обустазљени, а с друге стране морала су да обуставе рад многа индустријска предузећа чији су власници и директори (Јевреји у много случајева) побегли. Тако се десило например у Солуну са једном великом индустријом дувана, као и са многим ткачницама, чији су радници препуштени судбини, јер су власници предузећа побегли. Немачке војне власти предузимају сада мере како би се та предузећа поново ставила у погон, а и како би се тиме радницима помогло да дођу до својих зарада. Један бивши грчки генерал постављен је за комесара — градоначелника, који ћв се такође старати за обнову нормалног привредног живота. Железнички саобраћај са Солуном, у кругу од неких 50 км., поново је успостављен, тако да се довоз робе може правилно вршити. Месо, поврКе итд. стиже у великим количинама у варош и продаје се по ниским ценама. Становништво и овом приликом признаје да немачки војници нису ушли у Грчку као непријатељи, него као пријатељи Грка и да помажу свуда где се може помоћи. Протеривањем Енглеза из Јегејског Мора и са јегејских острза поново је постало могуКе рибарење, којим се исхрањивао велики део становништва. Када се сада лети авионом изнад овог мора, свуда се може видети велики број рибарских чамаца, а тако исто и обалских бродова. ОТПУШТАЊЕ ЗАРОБЉЕНИКА Као велико олакшање при поновном успостављању привредног живота показало се пуштање на слободу свих заробљених Грка, које је у петак објављено преко грчког радиа, а које је свуда у грчком народу изазвало велико задовољство. Ово отпуштање сваки Грк сматра као доказ велике симпатије и пажње, које Адолф Хитлер гаји према грчком народу. Тако је ова мера довела дотле да немачки војници још више наилазе на изразе пријатељских осећаја, како је то почело још и при самом уласку Немаца у Грчку. Од краја прошле недеље сви грчки путеви су пуни војника који се вра>\ају својим куКама, весели што могу да виде своЈ дом и да поново почну своје послове. Често, када препознају ког Немца, они му прилазе, рукују се с њиме и дају гестовима израз радости и задовољства због поступања немачких трупа и због овог пуштања на слободу.

У Источној Африци артилериска лелатност у сектору Алади. У Гала Сидамо непријатељ је претрпео о ј сетне губитке у огорченој борби која Је трајала од 3 до 5 маја и у којој су наше трупе неколико пута прелазиле у противнапад. Острво Сира заузсто Рим, 8 маја (ДНБ) У среду пре подне, како јавља Стефани са Родоса, италијанске трупе су заузеле острво Сиру, најважније у групи Циклада. Операције су изведене брзо и без напора. У истој вести се даље каже да су острва из Цикладске групе, о чијем заузимању говори извештај Врховне команде од уторника, заузета ноКу 3 маја од трупа које су оперисале под заштитом флоте и ваздухопловства. У Паризу је закључен немачко-француски споразум Париз, 8 маја (ДНБ) Амбасадор г. де Бринон, главни делегат француске владе за окупиране крајеве, саопштио је, како јавља агенција Авас (Офи), да је у току разговора који су ових дана у Паризу вођени између француског министра претседника адмирала г. Дарлана и претставника немачких власти, закључен споразум. Овај споразум на првом месту предвиђа отварање демаркационих линија за промет робе и вредности. Приватна лица моћи ће да добију дозволу за прелажење демаркационе линнје у случајевима тешке болести или смрти каквог блиског сродника. Што се тиче поштанског саобраћаја између окупираног и неокупираног дела Француске, овим споразумом допуштају се обнчне дописне карте. Овим споразумом решено је питање одласка на отсуство официра, подофицира и војника француске војске и ваздухопловства; за ова отсуства важе исти услови који су још у своје време уговорени за отсуства офнцира, подофицнра и морнара француске ратне морнарице. У помгнутом саопштењу главног делегата амбасадора г. де Бринона вели се даље да су отпочели и преговори о снижењу окупационих трошкова. Напомиње се да је вероватно да ће окупациони трошкови бити снижени од 20 милиона марака (400 милиона франака) на 15 милнона марака (300 милиона франака) дневно Преговори о овоме још трају. Нормализовање саобраћаја у Далмацији Рим, 8 маја (ДНБ) Италијански миннстар саобраћаја, после посете провинцији Љубљани и далматинским и црногорским областнма које су поселе италијанске трупе, расмотрио је са војним и цивилиим властима мере потребне за успостављање и реорганизацију саобраћаЈа. Како се сазнаје, железничкн саобраћаЈ је поново нормализован и ускоро ће би1 н проширен. Бродови који прннадају бившим Југословенскнм бродовласницима пловиће под италиЈанском заставом. Паробродски саобраћаЈ између ИтадиЈе и ДалмациЈе већ се успоставља.