Општинске новине

Број 33

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Страна 3

Српство је данас разапето на крст за вол>? н корнст Енглеза, због енглеских фунти и америчких долара

НАРЕДБА О ЦЕНАМА ЖИВОТНИХ НАМИРНИЦА

Садашњи рат, у који смо и ми увучени благодарећи доларима, фунтама и бесомучној енглеској, масонској и јеврејској пропаганди за рат, већ увелико показује да се више не воде освајања, него остварења новог поретка, несравњено поштенијег и праведнијег од досадашњег и да се ударају темељи за право на живот свих нација у Европи, а можда и по целом свету. Мора да се сруше повлашћени и да се ослободе подвлашћени, како би сваки народ према своме броју, према својој зрелости, према својој способности, према својој радиности и према условима за развитак оних послова и радова за које је способан, заузео своје и политичко и привредно и културно место у Европи. На челу Европе данас је снажна, срчана, сложна и способна Велика Немачка да извојује право своме народу на самосталан живот у сваком погледу. Њу води и предводи са незапамћеном генијалношћу њен највећи човек свих времена, Господин Адолф Хитлер! Гигантска борба Нове Немачке, Вођине Немачке, против старе Европе и старог поретка ствари у њој, изазвала је у целом свету највеће интересовање. И код нас Срба и у нашој некадашњој Југославији нарочито! У први мах, за време борбе Немачке са Пољском, а преко Пољске са старим светом, наш народ је обазриво и самостално расуђивао и схватао правилно тежњу Немачке да се ослободи окова, којима је била још Версајским уговорима о миру окована. Али то наше народно ненамештено, непоручено и неизвештачено становиште, узбунило у Енглеску, покровитељицу старога света, покровитељицу безобзирне капиталистичке е^сплоатације једину повлашћену државу на свету — и она је прегла парама и синекурама да купи и покупи утицајне појединце и клике по малим државама и малим народима, како би те мале државе и мале народе завела, натуткала и повела против Немачке и против немачког права на живот. Почело се са Норвешком... И тако редом, док и ми не падосмо у енглеску кљусу. Стало нам је да кажемо реч две о том енглеском пропагандном налету на нас, стало нам је да се потсетимо и о новчаном налету Енглеске и Америке на нас, који нас је ето стао свег нашег највећег блага, које смо крваво стицали од Косова до данас. То чинимо баш сада, јер смо изазвани новим злочиним делима, која ево чини званична и незванична, целокупна Енглеска и данас, кад нам свако вече преко свог државног радиа и Сада препоручује саботажу, коју треба да спроводимо у виду пал>евина, рушења, убистава и истребљења оних, који се према нама не понашају као победиоци. Мало су нас мрцварили и измрцварили, па зар још траже ти лордови, трутови и тртови енглески, да се пуши наша невина крв и зар и даље да се наши дивни домови претварају у рушевине и наше њивс и лугови у пустош? Ниткови и нитковска нација! Зар они имају осећања мере? Зар имају осећање кајања и зар имају осећања одговорности? Никад то Енглези нису ни имали и ако кокетују са Хришћанством а етику хришћанскога морала сматрају највећом и најсветијом!!! Како је текла енглеска пропаганда у нашој земљи свима је знано, а данас је јасно Србима у првоме реду, јер ми нисмо имали Петена. Да се не потсећамо опширно, али да кажемо само реч две, есенцију те пропаганде: истребиће Немци Србе, побиће децу, пелцоваће отровима младеж, насрнуће на част породице, на част и образ женскиња! Једном речју, пустош, Содому

и Гомору створиће они, било да се с њима закључи пакг, било да им се без борбе покоримо. И тада наступи куповина душа и савести. Нађоше се агенти плаћени и преплаћени те преплавише земљу да причају о грозотама, које нас чекају. Масони и Чивути предњачили су у испредању крвавих бајки. Заталаса се народ. Силне паре, долари и фунте улетеше у цепове наметнутих вођа народа. У крвавом пиру, у коме је предњачио на незапамћено лажан начин енглески радио, заборави се народ ко су и какви су били прави Немци за време прошлог Светског Рата! Наоблачи се небо над несретном Југославијом. Прави њени синови почеше да се прогоне. Чивути и масони дођоше до таквог изражаја, да су стали они да таксирају Србе, праве и овејане родољубе, на сумњиве и да хук буде што бржи и што јаче рушилачки одроди, туђинци и плаћеници сврсташе свакога у петоколонаше, који је прозрео њихову игру! Ко се од нас усправи, напипао је одмах хапс, малодушни поклекнуше, а влада Драгише Цветковића ништа не учини да се супротстави овом плаћеничком хуку. И не само што није смела да се она супротстави овој срамној и зликовачкој пропаганди, него не даде нама појединцима, да се против такве пропаганде боримо сами и у своје име. Као да се све чинило да дође до злокобног 27 марта у коме је неколико најамника, неспособношћу владе, одиграло своју плаћену и преплаћену улогу. Тада се отворено и изазивачки пркосило Немачкој да би дошло до рата и отпоче хајка на све оне, који су још смели да кажу истину и да довикну народу: „Не у рат са Немачком." Али је све било доцкан! Убеђене присталице пријатељског решења свих спорова са велики.м немачким Рајхом сврсташе се у неке спискове да буду кажњени и њихов глас није могао више никако да се чује. Кад је извршена несретна капитулација, кад је мангупарија одиграла своју плаћеничку улогу, она је села у државне авионе, оставила народ, скупила народно благо, народну преосталу муку и замуку и побегла код својих госа. Шака најмљених преторијанаца сада се тови, а народ грца! Тако је увек било кад су официрске клике и котерије долазиле до власти, народ је пропадао. Остављено Српство је прегло да се спасава, што се спасти може. Али и у овом тешком прегнућу нас унижене, несретне и рашчерупане Србе не оставл>а на миру, ненасита т>ђих гробова и туђих домова, лордовска Енглеска, те као што малочас рекосмо она баш нас Србе, саботиране и упропашћене, позива на саботажу! Ред је да се неко од нас нађе да крикне, викне и довикне тој мангупској нацији: „Доста и доста!!! Оставите нас на миру да сами јаде јадујемо, да сами ране ранујемо и да молимо Бога, да Бог пружи моћи и помоћи Великој Немачкој у борби против старог и поквареног света и да нас Немачка прими и прихвати, да нама, заведеној маси, опрости, да нас заштити и да уједини кукавно и растурено Српство, које је данас разапето на крст по васцелом Балкану само за вољу и корист Енглеза и због енглеских фунти и америчких долара. Миодраг М. Савковић Уредник „Малих Новина" Питање мађарскохрватске граниие Будимпешта, 14 маја (ДНБ) У овдашњим политнчким круговима изјављују да ће уекоро бити утврђена мађарско-хрватска граница. Такође изјављују да се спрема увођен.е грађанских власти у крајевима који су враћени Ма1јарској.

Са овлашКењем Фелд Команде 599 проинсујем следеће цене у трговини на мало на територији града Београда, и то: МЕСО: „ . Динара I овеђе, жива мера, мршаво. 9. угојено ц Говеђе, заклано са коском 20.рамстек, бифтек и розбратна (најблнжи делови кичменог стуба) 24.Свињско жнва мера: преко 300 кг. пар. 19. испод 300 кг. пар 18.Свињско заклано: врат и ребра 24.бут и плећка са коском 26.крменадле зо.сланина 27. маст 30,сало зо.сува сланина бе.га 40.сува сланина месната 44.сува сланина ужичка 60.суво месо са коском 32 суво месо без коске 42.кренвиршле, паризер, дебрецинер, сафаладе и т. д. 30.крвавнце и џигерњаче 16.чваргле црне 20.паштете и шмирвурст 40.ловачке, краковске, тиролске, сремске и остале сушене кобасице од свињског меса 48.обична летња салама и српске кобасице 28.шунка сува са коском 40.шунка сува кувана 80.рол шунка сува 40.рол шунка кувана 60.куване крменадле, вратовн и сланина 50.чварци 22.кавурма 16.шкембићи говеђи, очишђени 10.крезле телеће 10.За 1 килјограм. СИРОВЕ КОЖЕ: Динара Говеђе један кг. 26.— улазна вага те/пеђе један кг. 28,— улазна вага јагњеће пар 60.ЖИВИНА ЗАКЛАНА:

Кокошке пилићи гуске кљукане гуске некљукане пловке

Динара 30.32,— 30.28.— 32,—

За 1 килограм јзја 1—1.25 по комаду. МЛЕКО И МЛЕЧНИ ПРОИЗВОДИ: Динара Млеко 1 литар 5.кисело млеко кравље 7.кисело млеко овчје 8.постан сир (ситан) 12.мастан сир (сељачки) 20—26.липски сир 26.сјенички и шарпланински 34.качкаваљ млад 32.качкаваљ зрео 38.трапист обичан 34—38.бутер за мешење 64.чајни бутер 80.кајмак млад 40.кајмак зрео 44.млечна слатка павлака 30.млечна кисела павлака 28.мед 24—30 За 1 килограм. КОЛОНИЈАЛНА И ШПЕЦЕРАЈСКА РОБА: Динара Со 2,50 шећер кристал 17,50 шећер коцке и прах 19,50 пиринач 15—18.За један килограм.

летролеум зејтин маслиново уље

сува теста, разна парафинске свеће кафа сирова кафа пржена чај франкова цигурија

9.26.50 40.За 1 литар. 16—18.34.—42.— 110—120.150—160.— 350.28—32.— За један килограм. сапун 40° о масноће 22.сапун 50° о масноће 24.паприка млевена 32—40.паприка туцана 20—24.гриз пшенични 10—12.гриз кукурузни 8—10.шпиритус за гориво 17.За један литар. суве шљиве 20—30.суво грожђе 24—36.ораси чишћени 46—50.бадеми чишћени 50—70.лешници чишћени 46—60.смокве пресоване 18—30.За један килограм. сирћетна есенција 70% 52За један литар. пасуљ, бели, ситан 8.пасуљ, бели, крупан 10.пасуљ шарени 7—8.За један килограм. лимуни 1.25—1,50 За један комад. МАНУФАКТУРА, ОБУЋА И КОНФЕКЦИЈА: Дозвољава се бруто зарада од 30%. Из ове зараде имају се покрнти сви режиски трошкови. Трговци су обавезни да воде уредне трговачке књиге.

ОГРЕВНИ МАТЕРИЈАЛ: Буковина 1а буковина Па буковина 111а Грабовина ја грабовина Па грабовина 111а Церовина 1а церовина Па церовина 1На Јасеновина 1а јасеновина Па јасеновина Ша Храстовнна !а храстсвина Па храстовина П!а Брестовина 1а брестовина На брестовина Ша Липовина 1а липовина Иа Врбовина 1а врбовина Па

На плвцу

Динара 221,211.— 198.229.— 219,205.— 221,211,— 198,216.— 206 198,— 212,202 190,— 214,204.— 190,190 1&5,— 199.180,— по 1 м 3 .

ЦЕПАНА ДРВА (СИТЊЕНО): На лрварама на Сави: Динара Буково 47.20 грабово 48.70 церово 47.20 храстово 44.80 брестово 43.20 За 100 килограма. На дрварама у граду: Динара 49.50.50 49,46.60 45.За 100 килограма У бакалски.м и пнљарским радњама: Динара Буково 59.50 грабово 61.церово 59.50 храстово 47.брестово 55.За 100 килограма.

Буково грабово церово храстово брестово

УГАЉ: Динара Шлески стовариште Дунав—Сава 982.шлески стовариште варош 1.005.домаћи мрки 450—650.лигнит 300.За 1000 килограма. ЖИТАРИЦЕ: Динара Пшеница, 76 кг., 2% уродица 3.75 пшеннчно брашно 0 гг и 0 г 9.народно брашно 5.пшенични хлебац 5.кукуруз у зрну 3.кукурузно брашно, при куповини од 1 џака и више 3.50 кукурузно брашно при куповини на кило 4.кукурузни хлебац 4.зоб 4.50 Све за један килограм. Сваки онај који се од данас не буде придржавао овнх цена, биће најстрожије кажњен према постојећим прописима. Све друге наредбе ове врсте престају важити. Из Одељења за снабдевање Општине града Београда Бр. 836 од 14 маја 1941 г. Управник града Београда и претседник Општине града Београда Драг. М. Јовановић. Плави и црбени играју у недељу пријатељску утакмицу Управе наших водећих клубова БСК-а н „Југославије" споразумеле су се да у недељу 18-ог о. м. одиграју једну пријатељску утакмицу својнх најбољих тимова. Ова прва утакмнца црвеннх и плавих значнће уједно обнову спортског жнвота код нас. После ове утакмице доћи ће вероватно до нормалног спортског саобраћаја међу нашим клубовима. Комбинација за утакмицу БСК-а и немачког војног тима из Београда, одложена је, пошто изгледа да не.мачки спортисти, који су ову утакмицу предложилн, нису нмали могућности за одговарајућн избор нграча. УТАКМИЦА ЗА СРПСКИ КУП На првој седннци Српског лоптачког савеза, решено је да се отпочне спортска актнвност наших клубова. У ту сврху донета је одлука, да Српскн лоптачки савез организује утакмнце за куп Српског лоптачког савеза. За ово такмичење узети су у обзнр следећих 6 клубова: БСК, Југославија, Јединство н Баск из Београда, Витез нз Земуна и Јувославнја из Јабуке код Панчева. Утакмнца ће се одигратн по двоструком бод-систему. т. ј. сваки к.туб ће играти са сваким утакмнцу и реванш. Утакмице ће почети у другу недељу, 25 маја.