Општинске новине

Страна 4

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Број 42

ПРИЧА Смрт промане поред мене — Од Е. Тевеса —

Који је бно мој најстрашнији доживљзј ? — рече Пнетро Мафалди и погледа замишл>ено по људима, који су напрегнуто гледали у његове усне. Сваки је те вечери морао да исприча неки свој прави истински сусрет са Смрћу. Сваки јој је једном н негде сагледао право лице. Мафалди је дуго проживео у Африци, много путовао и многе пустоловине претурио преко главе. Најстрашннји доживљај био је свакако догађај са железннчком несрећом која замало није стала главе њега и његове прнјатеље. Било је то овако: Петар Кунц, мој сапутник у разним пустоловинама, пропутовао је две трећине света н био заокупљен неком чудном чежњом за номадским животом. На једном месту издржао би највише тричетири месеца. Таман би се наместио на неком месту, а већ би га захватила чежња за променом, и онда га ништа не би могло задржати, па чак ни нека кћер занатлнје или земљорадннка код кога би радио. Иако мене ннје мучила иста страст, ипак нисам успевао нити сам имао снаге да му кажем не, кад би ме позвао онако весело и безбрнжно да наставим с њим лутање по свету. И тако ме Петар наговори у неком малом граду где смо заједно радили на подизању поцланске зграде, да наставим своје путовање с новцем који смо заиста лепо зарадили. Кад је неком 22 године, он се брзо и лакомислено решава на све. Нарочито је било лакомислено с наше стране што смо истог дана по свршетку рада кренули у сумрак у град који је удаљен педесет километара. Било је збиља лудо кренути без и најмањег познавања пута по мраку кроз предео где километрима није било нигде ниједне куће. И толико пута ми је падало на ум да предложим свом пријатељу да кренемо натраг пре но што буде касно. Али он ни да чује. И тако смо тетурали кроз помрчину путем пуним корења и рупа. Срећом, били смо ипак толико паметни да смо се стално држали железничке пруге да бар пут не погрешимо. Кад је мрак већ био толико непрозиран, сишли смо сасвим на пругу н наставили пут њеним праговима. На својим путовањима носио сам увек по неку палицу. И она нам је збиља и спасла живот у оној помрчини. По обичају држао сам палицу увек пред собом, и тако те вечери одједном наиђе моја палица на празнину. Коса ми се диже на глави од ужаса и тек у последњем тренутку мој корак се заустави. Онамо где сам хтео да спустим врх палице није било ничега — празнина. Мрак је био такав да се ни прст пред оком није могао видети. „Петре, стој", викнем сав престрашен. „Та шта ти је?" упита ме он не слутећи ништа. „Та стој", узвикнем поново. „Упали жижицу!" „Ово је последња", промрмља и упали. Слика која нам се указа пред очима следи нам крв у жилама: приспели смо на саму ивицу провалије! Пред нама се налазио железнички мост који је био начињен преко једне огромне провалије и само за воз, тако да уопште није било места за пешаке. Могло се ићи још само преко размакнутих прагова, али тако да кад наиђе воз нн мачка не би могла да се спасе. Престаршени онако, наставили смо пут лагано и веома опрезно преко тог ужасног моста. Бирали смо све праг по праг. И тако смо таман стигли на половину моста, кад моје ухо зачу у даљини неку потмулу тутњаву. Мој сапутник занеме. Чух само како крикну: „Јеси ли чуо?" Од страха и ужаса не изустих ни речи. Само сам одмахнуо главом... И већ у даљини између брда и шума указаше се два бела, ужарена ока, која су нам се ближила ужасном брзином. Хладнокрвни Петар зграби ме за руку, сав ужаснут од страха. Застали смо као приковани, страх нам је одузео ноге, тела су нам се укочила на помисао да ћемо за неколико тренутака бити раскомадани и бачени у провалију. „За име Божје", узвикну избезумљено Петар, „брзо натраг!" „Јеси ли полудео!" крикнем; и имао сам право: да смо пошли натраг, воз би нзс стигао и одвукао у сигурну смрт. Једва сам се прибрао. „Брзо, да се обеспмо о мост!" Петар је још увек стајао уместу. Већ сам чуо како се приближује хуктање локомотиве и како смрт победоносно пева своју песму. Продрмао сам га за раме, гурнуо му песницу у ребра и једва га најзад пренуо из његове ужасне обамрлости. И бацисмо се на прагсве. Сад ми то изгледа много лакше, али онда... кад нам је смрт стајала већ више главе... Морали смо потрбушке да пређемо преко колосека, један десно а други лево, и да се обесимо о крајеве једног прага. Висили смо. Помодрели и раскрвављени прсти су се грчевито хватали за дрво. Нокте смо избезумљено покушавали да забијемо у дрвени праг, док је више нас тутњала локомотива и бескрајни низ вагона, пепео и варнице нам пржили руке и лице, а испод нас зјапио амбис од преко 700 метара. Од ужасна бола и

престрављеностн дошло ми је да заурличем, али грло ми се било стегло. Најзад воз ишчезе, али опасност остаде Осећао сам како ме напушта снага, руке се још једва држе за дрвени праг. Пред очима мн је све поигравало. Осетих одједном како ми прсти попустише, како почех да тонем у бездан, и у последњем тренутку приметих како ме неко подухвати и повуче навише Кад сам се поново освестио, лежао сам насред моста преко прагова, а крај мене је седео Петар. Његови мишићи на рукама били су јачи, па се одмах по проласку воза издигао на мост и мене спасао. После неколико дана приметио сам прве седе власи на мојој глави.

шшшш БОКС Италијан Палермо победио Едера Већ двапут одлагано гостовање немачког боксера Едера у Риму, најзад је остварено. Пред шест хиљада гледалаца боксовали су немачки првак Густав Едер и Италијан Палермо. Боксери су одушевили гледаоце. Борба је била на изванредној техничкој висини. Италијан је постигао победу с муком али заслужено, по бодовима. Едерова десница није била у реду и он је углавном морао да се служи левом песницом. У седмој рунди Едер је повређен испод десног ока, али је издржао меч до краја без већег гу,битка поена. Едер је 25 маја пробао да боксује у Милану са Карлом Орландинијем, али је меч одложен за једну недељу доцније. Београдска „ШумадиЈа" не да своје име Београдски трећеразредни клуб „Шумадија" протестује против намере С. К „Југославије" да преузме име „С. К. „Шумадије". Како смо обавештени, нижеразредна „Шумадија" уложиће писмени протест БЛП-у у случају да „црвени" дефинитивно одлуче да присвоје ово име за себе.

Српско планинско друштво тражило је дозволу за рад Српско планинско друштво ступило је у додир са немачким властима, тражећи дозволу за рад. Фелдкомандантура је делегацију спортиста-планинара упутила на претседника Општине г. Драгог Јовановића, који ће добити пуно овлашћење да расмотри предлоге и нађе могућности за даљи рад ове наше угледне и старе спортске организације. Српско планинско друштво тешко је настрадало са својим домовима. Планински дом на Копаонику и Авали остали су пусти. Све ствари, које су планинари тешком муком годинама сакупљали и доносили, нестале су без трага. Планинско друштво ће замолити надлежне власти да после издавања дозволе за продужење рада, буде издата једна наредба којом ће се позвати да врате узете ствари сви они које су нх за време нередовног стања узели. Фотографи који могу да раде за припаднике Немачке војске Следећих 10 фотографа имају налог да раде за припаднике војске (Вермахт): 1) Јован Јовановић, Краља Милана 24, 2) Јован Пецарски, Кнез Михаилова 11, 3) Милан Пауновић, Краља Александра, 4) Михајло Матнћ, фото-техника, Теразије 32, 5) Селимир Лончаревић, Престолонаследников Трг 32, 6) Рада Јовановић, Краља Милана 26, 7) Влада Бенчић, Краља Милана 26, 8) Јован Шнајдер, Краља Милана 35, 9) Милан Сарић, Краља Милана 13, 10) Никола Стефановић, Краља Александра 28. Сви остали београдски фотографи не смеју примати радове припадника војске (Вермахт). Ко противно уради биће кажњен. Окружна команда (КраЈскомандантур) Београд (Агенција Рудник)

Рад Болннце Београдске трговачке омладине Болница београдске трговачке омладнне, легат Н. и Е. Кики, Београд, Звечанска 9, прима поред чланова Болесничке благајне Б. Т. О. н друге болеснике и то: за унутрашње, хируршке и женске болести као и породиље. Породиље се примају на неколико дана пред порођај.

Траже се

Молим оне особе, које су 6 априла између 9 и 16 сати из порушене куће у Средачкој 8 ископале илн виделе леш мога мужа, обученог у белу поткошуљу н беле гаће, да дају своју адресу у колонијалној радњи у Нишкој 22 (угао Нишке и Средачке). (2031) 1—1 Молим Руса који је узео од мене куфер са стварима у петак 11 /IV на вечер на станици Доњи Земун да врати Страхинића Бана 43 — Солнцеву. (2033) 1—1 Душан М. Путниковић, саветник Мин. унутр. послова, моли све пријатеље, нарсчито оне са југа, да га известе ако што знају о његовом брату Мнлораду М. Путниковићу, пешад. капетану I класе. Последњи боравак био је у Струмици. Известити на Ломину ул. бр. 11. (2046) 1-1 Крунослав Куцелић, рез. поручник 106 пука, последњи пут јавио се 18-1V из Теслића. Моли се свако ко зка о њему да јави Јановићу код Та-Та а. д. (2052) 1—1

Мој муж Милан Марковнћ отишао је од куће 1934, да се јави — рок 7 дана; у противном потражићу себи мужа; Марија Марковић, Дурмиторска 14 (1882) 3—3

Иван Марјановић, рез. поручник 55 пука, јавио се последњи пут 8-1У из Бихаћа. Моли се свако ко нешто зна о њему да јави Јановићу код Та-Та а. д. (2051) 1—1

Молим свакога ко ма шта зна о инжењеру Властимиру Маноку, резервном артиљериско-техничком поручнику из Београда, последњи пут јавио се из Лознице као заробљеник, да јави Лела Манок, Брегалничка 4, Београд. (2056) 1—1

Станови и локали

Намештена соба за два господина или фамилију. Употреба купатила, евент. кухиње и шпајза. Краља Милана 10/1V. I степениште, средња врата. (2058) 1—1

Тражим локал у близини Москве, Албаније, Руског цара, Аеропута, Класне лутрије, Коларца, Теразија или Двора. Услове доставити Димитрије Јовановић, Чика Љубина 19. (2062) 1—1

Тражнм стан од 2—3 мање собе са осталим конфором у близини Москве, Албаније, Руског цара, Аеропута, Класне лутрије Коларца, Теразија или Двора. Услове доставити Димитрије Јовановић, Чика Љубина 19. (2063) 1—1 Тражн се уступ кафане-ресторана-бифиа или локал погодан за ту сврху од Лондона до Академије наука нли непосредна близина. Понуде доставити Димитрије Јовановић, Чика Љубина 19. (2064) 1-1

Купо - продаја

Половни камион и моторни чамац на бензин и саугас, са капацитетом 4—5.000 кгр., купило би Пољопривредно предудузеће Бељин. Понуде Извозној банци. Београд. (1958) 2—2 Спаваћа соба храстова солидна израда продаје се одмах Видети Ђорђа Вашингтона 26. стан бр. 7. (2038) 1—1 На продају цреп, цигле и сав грађевински материјал. Упитатн Стојиловића, Жичка, 17. Продаје дечија спортска колица, спаваћу собу, кујну и шпарет, Павлова ул. 41 а, Земун Нови град, од 6—12 часова. (2057) 1—1

Разно

Изгубљену заложницу бр. 27638 од завода Бошковић А. Д. на име Ђорђе Д. Генић. Овим оглашујем неважећом. (2034) 1—1 Изгубљено сведочанство петог разреда Држ. стручне учитељ. школе, уверење о вишем течајном испиту и крштеницу оглашујем неважећим. Персида Спасојевић, \'ченица стручне учитељске школе. (2041) 1—1

За леп и апартан поклон посетите папирницу „Ројал", Васина 3. (2042) 1—3

Канцеларија фабрике хартнје А. Д. Чачак налази се од среде 28 маја у Рајићевој улици бр. 18. (2045) 1—2

Легитнмација Адвокатске коморе бр. 313/34 оглашава се за неважећу, пошго је украдена. (2047) 1—1

Привнлегована аграрна банка треба извесну колнчину негашеног креча, франко њена зграда, угао Влајковићеве и Дечанске. Са понудама обратити се банци. (2053) 1—1

Рушим зграде и продајем сав материјал, цреп, и гвоздене трегере и олуке за ролетне, — Вучедолска 14 — правац Сазонова улица. (2054) 1—1 Радио „бјега", 6 лампи, 3 таласа, продајем. Видети код Јовановића — Кр. Александра 154/11, од 10—14 сати. (2055) 1—1

Моја жена Бранка Манојловнћ рођ. Парађнновић, напустила ме је са дететом 14-У-1941 год, Позивам је да се у року од три дана врати, упротивном повешћу бракоразводну парницу. Дугове њене не признајем. (2057) 1—1

За добро налив-перо посетите папирннцу „Ројал", Васина 3. (2043) 1—3 Желите: купити или продати имање, предати или преузети сваковрсну радњу обратити се Госнћу, Краља Александра бр. 125. (2059 1—3

Ш к о л а „МЕРКАНТИЛИЈА" Београд Краља Милана 13ЛП наставља рад. Дактилографски течајеви стенографија српска и немачка, течајеви страних језика: немачки, талијански, руски и француски. За велику и малу матуру н све разреде средњих школа припремање ученика. Преписи и преводн. Упис свакодневно. (2050) 1—1

Пажња: Пред Вој. Академијом приликом уласка са децом у трамвај бр. 3 у петак 23 о. м. око 11 часова нестао ми је новчаник са два кључа и новцем од десет хиљада динара. Молим ко буде нашао нека половину задржи, а кључеве и половину преда или пошаље моме рођаку доктору Барјактаровићу, Доснтејева ул. бр 1 преко пута Народног позоришта за Цветка Цветковића. (2075) 1—1

Ордииације

Вт. те<1. НаталнЈа Адашевић-Алферјева зубни лекар преселила се у Приштинску бр. 51 и ординира од 16 до 19 час. тел: 25-119. (2009 ) 2—3 Др. Немања Сп. Барјактаровнћ специјалиста за кожне и венеричне болести прима од 12 до 14 час. (по новом) и споразуму. Доситејева ул. бр. 1-а (партер). (2012) 2—3

Зубнн лекар Михаило Пејчиновић, ординира од 10—17. — Добрињска 10. Палата Савчић. (2027) 2—2

Помени

Нашој љубљеној мезимици БраниславнБранн Јовановнћ, ученицн V разреда VII женске гимназије, даваћемо четрдесетодневни помен у цркви Св. Николе на Новом Гробљу, у недељу 25 о. м. у 11 часова. Ожалошћени: мати Вера, отац ЈБуба Јовановић в. д. директора Техничке банке, и сестра Нада. (2007) 1—1 Павел Н. Алферјев, артилериски капетан, трагично погинуо у Сарајеву 13 априла. Помен драгом Павлику обавнће се у руској цркви у Београду 25 маја, у 16,30 часова. Ожалошћена породнца. (2044) 1—1

НД/ПОПГЛДРНИЈИ ИЛ7СГРОВАНИ ЧДСОПИС, КО/И ДОНОСИ НДЈИНТЕРЕСДНТНИЈЕ ДОГАЂДЈЕ ДАНАШЊИЦЕ. ОД БРОЈА 9 ИЗЛАЗИ ОВАЈ ЧДСОПИС И НА НДШЕМ ЈЕЗИКГ. МОЖЕ СЕ ДОБИГИ СВТДД ЗА ЦЕНТ ОД ДИНАРА 5.МДДА ИМА ВЕОМА ВЕЛИКИ ОБИМ ТРАЖИТЕ ГА КОД ПРВ0Г ПРОДАВЦА.

Власник Општина града Београда — ШтанпариЈа Драг. Грегорић, Кнегиње Олге улица бро| 21 — Београд