Општинске новине

л ГОДИНА 59

(г V !

ПОНЕДЕЉАК, 2 ЈУНА 1941

БРОЈ 51

ЈГРЕДНИШГВО И АДМИНИСТРАЦИЈА1 КНЕГИЊЕ ОЛГЕ 91 ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

Крај енглеског отпора на Криту

Л11111111111111|11|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| к

Десет хиљада Енглеза и Грка заробљено Јсдан разарач, три трговачка брода и 4 „Харикеиа" уништено У Атлантику потопљена једна енглеска подморница

Берлин, 1 јуна (ДНБ) Врховна команда оружане силе саопштава: На Крнту добро одмнче чишћење јужног деда острва од остатака британских и'грчких трупа. КодХерапетре јуче је постигнута веза са итали.јанским трупама које су надрле са истока. Досад је заробљено око 10.000 Британаца и Грка. Јужно од Крита навалиле су немачке бомбардерске једииице на лаке британске поморске снаге, па су том приликом пуним поготком бомбе тешко оштетиле један разарач и обориле четири ловачка авиона марке „Харикен", не претрпевши саме никакве губитке. У истим водама немачко војно ваздухопловство потопило је један трговачки брод од 3000 тона, као и један обалски брод натоварен муницијом, док је ман>и брод за транспорт трупа задобио тежак погодак. Авиони који су били упућени у насилно извиђање, потопили су у току јучерашњег дана на Атлантском Океану једну бритаиску подморницу. ' Бомбардерске јединице бомбардовале су ноћас постројења од војног значаја на западној и јјужној обали Енглеске. Настали су већи пожари, нарочито у лучкој области Мерсеја. Источно од Питерхеда тешко ]е оштећен велики трговачки брод. Тридесетог маја уништили су бомбардери јелан извиђачки брод у луци Фрезерборг. Непријатељ се није у току дана ни ноћас упуштао ни у какву борбену делатност над територијом Рајха. Последњи чнн драме на Криту Берлин, 1 јуна (ДНБ) У допуну онога што је јављено у данашњем извештају Немачке врховне команде, ДНБ сазнаје следеће: Ступање у везу немачких и италијанских снага код Херапетре претставља завршну тачку драматичних ратних догађаја на Криту. Херапетра је једино место на јужној обали Крита где је обала Крита равна и покривена песком, уместо стрме и испресецане стеновите обале на свом осталом јужном делу острва. Иако је лука Херапетра већ годинама била потпуно запуштена и пуна наноса и муља, за Британце, који беже, ипак је постојала бар још нека слаба нада да ће моћи у овој луци да се укрцају на мале бродове којима би се дохватили пучине. Заузећем Херапетре трупе сила осовине уништиле су и ову последњу наду потученог британског окупационог одреда на Криту. Каогод и на југоисточном делу острва, осуЈећени су очајни покушаји британских јединица да се укрцају на другим тачкама јужне обале Крита. Британски одреди, ме-

ђу њима и јединице са тешким оружјем, заустављени су у свом бекству код Сфакије, на западном делу јужне обале, од немачких бомбардера, који су их растурили жестоким бомбардовањем;том приликом уништено је неколико британских борних кола. Међутим, гоњење потученог британског окупационог одреда није заустављено на јужној обали Крита. Рука немачког војног ваздухопловства пружа се много даље, и сад је већ замахнула далеко ка водама између Крита и Северне Африке, где су се одиграле жестоке борбе.

Британске лаке поморске снаге које су дојуриле ради заштите британских одреда умаклих на малим бродовима, растурене су јужно од Крита; том приликом је пуним поготком врло тешко оштећен један британски разарач. Потопл>ени су један обалски брод натоварен муницијом и један транспортни брод од 3000 тона, док је 120 км. северно од обале Египта близу самог циља до кога је желео да стигне — од немачких бомбардера заустављен и засут пуним поготцима један мали брод за транспорт трупа. Ово је у неку руку предигра оно-

ме чему убудуће британска ескадра у источном делу Средоземног Мора и британско поморство у египатским водама уопште треба да се надају. На самом Криту борба се може сматрати завршеном. После поседања важннх тачака на јужној обали, настало је опште чишћење по унутрашњости острва. Што се тиче коначног заустављања, уништавања или заробљавања остатака британског експедиционог корпуса који су се склонили у непроходне планине средњег дела Крита, то је питање од само ]ош неколико дана.

КОМЕСАР МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ Г. МОМЧИЛО ЈАНКОВИЋ О УВОЂЕЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У НОВИ ЕВРОПСКИ ПОРЕДАК Морамо извссти кривцс за рат прсд народни суд Рат за нас тек почиње, код нас и у нашем дому и нема мира доћ се сбе ружно и негатибно не искорени

Г. др. Момчило Јанковић, коиесар Микистарства правде, дао је скноћ у 18.45 часова, преко Београдског радиа, следећу изјаву: — Као олуја прешла је неиачка војка сила преко Балкаиа. Упућена најпре на Енглезе у Грчкој, она се изненада обрнула и као оркан срушила на Југославију. За дванаест дана Југославије више није било. Грчка је такође капитулирала, на Балкану више нема ниједног Енглеза, нити једног енглеског пријател>а. Сан о остварењу балканског фронта, на коме би се борила Југославија, Грчка и Турска, уз помоћ Енглеза, против Немачке срушен је у неповрат. Југословенска војска, уместо на новом солунском фронту, нашла се сва у заробљеничким логорима Немачке. Десетодневни ратнипи који нису заробл>енн вратили су се кућама да сведу биланс овог страшног пораза, наЈстрашнијег у историји нашег народа. Најстрашнијег, а и најмање славног. У нсторији својој нисмо имали тако тешке несреће. Имали смо пораз на Косову, али то је била слава и морална победа из које су поколења црпела снагу за своје васкрсиуће. Имали смо године 1913 и 1915, то су биле године наших катастрофа, али којима смо успели да заднвимо пео свет. За устанак Срба под Вождом Караћорђем писао је велики немачки историк Ранке да је беспримеран у историји света. После повлачења нашег 1915 преко Албаније подједнако су нам се дивили војнички непријател»и као и пријател»и; српска војска стекла је име једне од најхрабријих на свету. У овом рату они које ви сви познајете одвели су нас у пораз али без славе. Сиренски гласови који су нас иамили у овај пораз умукли су. Ево, са Београдског радиа, после две године бојних поклича и духовног спремања за рат, ево где почињу одјекивати, захваљујући предусретљивости немачке војне управе, трезвене речи правих родољуба. Хоћемо да кажемо истину свом народу, тешку и крваву. Хоће ли нас народ слушати и послушати? Оно што годи његовом уху, ми то не можемо понављати, то су исцрпели они којима је било потребно да гурну у један бесмислен и нимало равномеран рат, па да га оставе самом себи и својој судбини. Није ни ласкаво ни пријатно ово што ми говоримо. Али је дубоко истинито, из оЈађене душе и крвавог срца —

н верујемо да се мора коснути срца народног оно што долази из нашег срца. Рат тек почиње — рат са самим собом Варају се они коЈи мисле, зато што су дошли кући, да је рат свршен — да Је свршен бар за нас. Не, рат за нас тек почнње, код нас и у кашем дому. То Је рат с нашим заблудама, с нашим укорењеним навикама, рат с кашим илузијама, рат са свкма негативним особикама нашег духа, које су као коров надјачале у старом режиму све оно што Је код нас било позитивно и лепо, узвишено и стваралачко. Нема мира док се све игго је ружно н негативно не нскорени, нема спаса док се народ не врати духу који Је

ју. То је тежак рат који имамо да водимо са самима собом, који ако не добијемо тек онда ће са нама бити свршено. Зато се варају сви они који спас очекују са стране — спас ни са које стране неће доћи, ако не дође од нас самих. Ми знамо да би најлакше било, и за велики део нашег народа наЈпријатниЈе ако бисмо кривце за нашу несрећу обележили ван нас самих, ако бисмо кашли неког новог Вука Бранковића, чијоЈ би се издаји могао приписати наш пораз. Било би то страховито опасно, Јер би то значило да све може остати по старом, да се ми ни у чему не морамо мењатн, ако кривице не би било до нас већ до једног Вука Бранковића. Ми морамо подвући и стално понављати мисао да ново време ниЈе могуће ако сви ми не одбацимо старе навике.

створио Карађерђеву и Милошеву СрбиМи се заиста не можемо очистити ако не истребимо губу из торине. Нема узвишенијег посла за министра правде и боље службе свом народу од испуњења овог задатка

Али тиме ми ннкако нећемо да кажемо да нема већих криваца кего што Је просечан човек из народа, да нема људи који су на водећим положајима, скупо плаћени од народа и коЈи су уживали његово поверење, изиграли то поверење и служећи туђим интерескма, свесно гурнули своЈ карод у пораз и несрећу. То су кривцн за рат, коЈе ми морамо открити пред народом, показати њихове прљаве везе с иностранством, скинути образину с лица тих лажних родољуба, коЈи су се бринули тобож за угрожену част свога народа, уствари који су били плаћени или бесплатни, свесни или залуђеки, али увек агенти туђих интереса. Ми се заиста не иожемо очистити ако не отребимо губу из торине. Попут Француске, коЈу су слични узроци дотерали до пораза, најтежег у њеноЈ исторнји, морамо и ми извести кривце за рат пред народни суд. Нема узвншениЈег посла за министра правде н боље службе

свом народу од испуњења овог задатка. Томе послу прнступиће се неодложно одмах чим народ буде био у стању да своје кривце приведе пред свој суд. Утврђивање ратне штете Министар правде по одлуци комесара добио Је Још један задатак: да утврди ратну штету. Савет комесара не зна да лн ће ко и када моћи ову штету да надокнади. Сам Београд претрпео Је у тако огромним размерама да ће бити потребан дужи рад док се поправн оно што Је срушено. И ниЈе нам циљ да напунимо џепове онкма коЈи већ спремаЈу лажне извештаје о постоЈању и величини Својих штета. Стварне и истнните штете тако су велике да би био злочин од сваког појединца коЈи би стварким штетама додао Измишљене у циљу личног богаћења. Као злочинцу треба према њему и поступити. (Наставак на другој страни)