Општинске новине

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 51

ДА НЕ НАСТАНЕ ОПЕТ ЗАБУНА

Зашто су рушилн мостове код Београда кад је немачка војска дошла с југа? Ко је нздавао глупе наредбе да се пали сточна храна, када је немачка војска ушла аутомобилима и тенкоаима — без нједног коња ?

(Кастжак са прве стране) И нећемо се задржатн на проценн поједнначннх штета. Знамо да су оне огрочне. алн нх надмашују штете учињене јавннм добрнма: саобраћају. предузећима. установама. Мора се знатн велнчнна те штете н неко мора за то одговаратк. Чнја }е то сулуда мисао била рушкгн мостове код Београда. његову и целог нашег југа скупо плаћену везу са Војводином и Европом. када је немачка војска дошла с југа у нстом тренутку када и са севера? Чије су то глупе наредбе бнле да се пали сточна храна. када је немачка војска ушла у земл»у аутомобилнма и тенковнма н без нједног коња? И таквих недотупавости, које су упропастнле стотнне милиона народним знојем и трудом створених вредностн. било је на хнљаде. Тек када се све то прикупн н среди моћи ће се сагледати колико нас је стао десетодневни лакомислено изазван рат. Треба нам. дакле, процена ратне штете да можемо оценитн васколикн свој губитак н да можемо утврдити какнаде. које вам крнвпи за рат дугују. Расипање народног новца Ннје нзлишно сетнти се на овом месту и свих оннх лудо потрошених милиона за копање и утврђивање ровова од Марибора до Вршца. који су затим напуштенн без иједног метка борбе. за двогодишње мобилнсање и стално позивање на вежбу, од чега је народна прнвреда имала само губитак. поред онога што је та мобилизација стајала, — а да се све то показало као савршено бесплодно и узалудно, јер и поред свега што се десило у Пољској, Белгијн и Француској, наше војно воћство није бнло ништа научило. Свима овнм продуженим војничким вежбама, и бојним поклнчима са радиа и преко штампе, и толерисањем у највећој мерн стране пропагадне, постигнуто је било само то да је дух народа био замагљен. а кад је дошао отсудан моменат никог није било да тај народ поведе и народ се осетио остављен и беспомоћан. Они који су га гурнулн у рат, онн који су га две године васпитавали за рат, налазилн су се највећим делом од првог дана отпочнњања непријатељства у сталном н вечитом бежању, док, најзад, бескрајно малн број није успео да побегне из земл»е. Оставили су земљу и народ рашчеречене, осрамоћене, заробљене, упропашћене. Сва тежина још се не да ни сагледати. Ми је на овом месту нећемо ни преувелнчавати ни посебице набрајати. Чинимо све што можемо да се тешкоће ублаже. Понављамо своју захвалност Немачкој војној управи, која је побеђеном народу пружила своју руку и позвала га да се са својим људнма организује и отпочне дело обнове. Она је обећала своју свесрдну помоћ за то дело, али морамо бити свесни да су тешкоће велике и да се морамо многнх предрасуда лишити да би се оне савладале. Пнтање лржавних службеника Мален простор којн нам је остао мора да прими велики број нзбеглица са свих страна. Али држава мора живети и жртве су потребне. Треба сместитн и нсхранити великн број избеглица, треба решнти чиновничко пнтање. То су први тешки проблемн домаће цнвилне управе. Малена земл>а не може да носи терет велике и скупе админнтрације, и то намеће потребу знатне редукције. Ми смо вољнн. и ту морамо на првом месту нстаћи свесност господина министра финанснја, да водимо рачуна о социјалиом моменту, али се тај обзир апсолутно мора довестн у склад с потребама и могућностнма државе. Савет комесара утврћује норме по којима треба у овом погледу према свима подједнако и без изузетка поступитн. Он одваја категорије које најпре долазе у обзир за смањење, пензионисање илн уклањање из државне службе. Ако се и преко тога покажу вишкови особља, онда се то сувишно особље мора ставити на расположење, стим да се одатле узима потребан број уколио би напредовала обнова рада или уколико би се показала потреба за упослењеч прн извођењу великих јавннх радова. Морамо мислити и на овај задатак, на стварање великих радова, на обнову рада у највећма могућној мери, јер се само тако можемо одржати и савладати све тешкоће које су пред нама. Рад, и то само производан рад може нас у томе помоћи. Такав рад имаће још и велики васпитни значај за увођење земље у нови поредак. Шта значи нов поредак? Често се говори о томе новом поретку. Шта он управо значи? Да га обележимо у неколико потеза: Општа корист мора да је испред и изнад личне користи. Сваки појединац и свако привредно предузеће има се руководити овим начелом, које мора да влада и у социјалном законодавст ву. Лржава је дужна да створи сваком грађанину могућност за рад и опстанак. Сваки грађанин је дужан да ради било умно или телесно. Његов рад мора да буде у складу са општим интереси.ма и општим потребама. Способни за рад не могу имати прихода без рада.

Свакн послодавац има крупан националан и соцнјалан значај, али је његова дужност да сарађује на фнзичком и моралном поднзању радннка. Целокупна привреда има бнти диригована, планска и превентнвна. тако да се прнвредни програм увек спрема на више година унапред путем тачне евнденције о свима потребама у земљн, о њеној пронзводњн и потребама за извоз н увоз. Државно-привредни рад све внше јача. Предузећа од свеопште корнсти преузима држава. У предузећнма која раде на основу концесија, држава има право учешћа у добити у ^корист стварања нових извора за рад и побољшање техннке рада у земљи. Начела модерног социјалног старања, затим социјалне хнгијене н меднцнне примењују се у најшнрем обнму у селу и вароши. Здравље народа не сме зависити од могућности поједннаца. него мора постати брига и дужност целе заједнице Ето у најопштијим линнјама новог друштвеног поретка којем бнсмо хтели повестн земљу да би она могла пре свега залечитн ране нанете јој досадањом рђавом управом. Ми ипак верујемо да ће победнтн здрав народни дух н у нашем народу н да ће се он умети прибрати, окупитн уједно и заједнички упутитн ка новом животу н ка новој величинн. Бнли бисмо особито срећни ако у томе будемо могли помоћи.* (Агенција „Рудник")

Сваког лета хиљаде београдске деце напуштало је наш прашљив град да 6и у планинама, на мору, по шумама васпоставила своју снагу. исцрпљену школском годином, и своје здравље, оштећено нехигијенским и уопште тешким приликама у којима живи сиромашни свет у великом граду. Ове године та селидба деце значила би много више него појачање дечје снаге. То би била неопходна мера за чување дечјег здравља. Код садашњег стања Београда, покривеног дебелим слојем прашине услед обрнуте грађевинске делатности рушења зграда — наша ће деца бити изложена опасности. Данашњи Београд ће у лето бити опасан за слабе дечје организме. Зато се намеће иеопходна и хитна потреба феријалне евакуације целог београдског нараштаја. То је потребно још из једног разлога. Нездрава атмосфера марта и тешки догађаји почетком априла штетно су утицали на деликатне живце деце. Промена околине, чист ваздух и здрава храна спашће наш напаћени нараштај од штетних последица прохујале буре. Ништа мање није од тих здравствених разлога и морални разлог. Данас деца већином живе у породичној атмосфери која се не може сматрати нормалном. Брига око намирења хране, и других преких потреба, секирације у вези са страхом од отпуштања из службе или муке у вези с тражењем запослења — све то испуњује сваку такву кућу породичном себичношћу. Спасавање деце од антисоцијалних клица је исто тако неопходно, као што је спасавање од туберкулозних. Зато треба збити нараштај у групе: у групном животу ће се смањити себичност, па ће се развити друштвени инсгинкт. Ово је нарочито важно данас, јер ће на леђа данашњег нараштаја пасти у будућности велики национални задатци. Из свих тих разлога треба извршити хитно и масовно исељавање деце за време ферија. Досад су се старали о летовању деце родитељи и, у границама могућности, општина и поједина друштва. Сада се то не може извршити неорганизовано. Финансиско стање многих породица није најбоље; извесна друштва нису више активна; општина није у стању да организује дечји поход на чист ваздух из тог разлога што на то треба пристанак других општина и других фактора. То није комунални проблем, то је државни проблем: превозна средства, смештај многобројне деце, исхрана, финансирање тог по-

Када смо се вратили после рата, не после ове ,,забуне" како је народ окрстио са много смисла наш скори политички пораз, било је потегнуто питање „Обилића" и „Бранковића" — али се преко њега, са разлогом или без разлога, прешло. Пораз који смо претрпели после ове „забуне" донео је опет исто питање. Али се овога путћ преко тог питања не сме прећи. Данашњи наш положај није као онај у коме смо се нашли 1918. Пораз увек носи у себи елементе који су кадри да одведу оздрављењу. То је увек тако било у историји народа, а у историји српског народа то је нарочито јасно. Видовдански пораз ц видовданска мисао су јасни докази за то. Пораз је исто што и криза болесчи, спасоносна криза: избија гној, рана боли, траје, процес је тежак — али рана није непреболна. Сва је ствар у томе да се рана радикално чисти и сав гној, све ђубре очисти и истера. Тек је онда исцељење могуће. Тако је данас са српским народом. Пораз треба да буде основа за прибирање нових снага. И чи-

хода — све то спада у компетенцију централне власти која треба да створи специјалан орган са широким овлашћењем. Лето је већ ту. Не сме да се губи у времену. Предлог износимо данас. Сутра треба да падне одлука на надлежном месту. Прексутра мора да се организује воћство. А кроз петнаест дана мора да се већ у возовима на београдској станици чује цвркутање малих ходочасника у светао храм сунца. Треба створити дечЈе логоре у шумама. Ако је немогуће, услед малог времена, набавити логорску спрему, треба „чете" и „водове" расподелити по селима где има школа за смештај те деце. Ако је немогуће брзо организовати децентрализовану исхрану тако разбацаних дечјих јединица, онда треба читаве „батаљоне" послати у вароши где има касарни. Наравно да летовање у варошима у унутрашњости неће бити тако ефикасно по здравље као боравак у шуми. Али ипак, здравствене прилике у малим варошима стопут су боље него у садашњем Београду. Ићи из Београда — то је главно. А где и како — то је споредно... Али и у том споредном има понешто што је важно. Треба одабрати људе којима се та деца могу поверити. Наши професори могу да жртвују свој летњи одмор на завршетку ове не исувише за њих напорне школске године. Али треба уклонити тај део професорског персонала који је тровао децу тенденциозном пропагандом и спремао је за 27 март. Дечји логори не смеју да постану инкубатори за месечаре као што су били виши разреди наших гимназија, напуњени духом трулих, застарелих идеја. С друге стране, у тим логорима не треба вршити неку милитаризацију мушке и женске младежи, него је треба васпитавати у духу социјалне солидарности и социјалне правичности, у разумевању смисла и ритма садашњости и, што је најглавније — у достојанственом (не хистеричном, не уображеном) национализму, у духу стварне бескрајне оданости народном добру. Ако нам успе таква једна организација, ако нам успе да нађемо људе који ће се самопожртвовано посветити у току три летња месеца физичком и моралном опоравку нашег београдског нараштаја, онда ћемо најесен радосно дочекати певајуће колоне девојчица и дечака црних од сунца, очврслих на чистом ваздуху и од добре хране, снажних од вежби, пуних воље, јер су са зрацима сунца упили и неодлљив нагон за рздом. Мр.

стилиште, у коме ће стари отрови сагорети. То је оно што је ту скоро један Француз назвао: победа побеђених над самим собом. Не буде ли тако, настаће други пораз, дефинитивни. Зато се поставља питање пречишћавања. И баш у том питању старе отровне силе сада заузимају став фарисејски. Чују се резоновања: Зашто сада да се расправљамо? Зашто сада да се крвимо? Нисмо ли страдали љуто, па зашто сада да се прогањамо? Скупимо се сви, на рад и обнову, немојмо дирати и старе распре. Повежимо се у братски ланац, бар сада. То ме сећа на причање једног мог познаника. Негде, у неком селу са оне стране Саве, био Јеврејин, дућанџија, трговац. Људи га нису трпели. Говорили му да је од оних што су Христа издали. А он се жали: „И зашто, молићу лепо, да се сада протежу те старе, старе ствари? Давно је то било, молићу, и зашто сада то?" Братски српски ланац, рука у руци, за рад и обнову, дивна је ствар, несумњиво. Али за обнову. Може лј- стари дух стварати ново? Треба ли левати ново вино у мехове старе? Зар није још старозаветни пророк рекао: да рис не може променити шара својих ни црнац коже своје? Братски ланац, да. Али оних који хоће нов поредак. Иначе, ухватимо ли се сви за руке, може нам се десити да пођемо сви заједно, сви равноправни у раду и напору, па кад пређемо један део пута да осетимо како се опет држе за руке само једни, они који раде, а на грбачама, за вратом, седе они други, који су и пре седели и удобно — јаше. Стара скаска о тројанском коњу мудра је и вечна поука. Опасно је да нове организације увлаче тројанске коње из чије ће утробе покуљати стари злочинци. По живот народа је опасно. Зато је чистилиште потребно. Сачувај нас, Боже, од „нових пријатеља" и од лажних обрађеника, а за праве наше унутарње непријатеље имамо већ отворене очи: отворио нам их је пораз. Има много оних који сада говоре у множини: па „ми смо то мислили и знали. „Ми" хоћемо обнову! Знајте, да они нису били „ми", него су били и остали „они" — са којих је зло долазило и долази и сада. Вуци у јагњећој кожи. Вране са туђим перјем. У братском ланцу они су не-братски опасници. И места им нема. Национална српска обнова биће, са њима у темељу, кућа на песку. Братски ланац са тројанским коњима. Имали су та наша „браћа" свој ланац масонски. Он им се у Европи расточио и напрснуо свуда. Зар је потребно да се васпоставља сада, овде, у нас, у овој несрећи која се може преболети само и једино без њих? Зар је потребно да ти опробани тројански коњи улазе у нову тврђаву. В. В.

ПРЕГЛЕД ДОМАЋЕ ШТАМПЕ „Ново Време' у свом јучерањем броју нзноси интересантна питања данашњице: 1) „Људи који ое не дају подмитити" од др Лазара Прокића; 2) „Како да се уреди београаски трамвајски саобраћај" од инж. др. Зд. М. Марковића; 3) „Треба да будемо трезвенн! од др. М. Ђ. Поповића н 4) „Организовање рада. у пуној стварности|^>д_Ј>1аге^1агаз1гаое^^ Штрајк хрватскнх радннка у Сједнњеннм Амсрнчкнм Државама Вашингтон, 1 јуна (ДНБ) Како јавља „Јунајтед Прес", Међуиародни одбор хрватских радника у Лмерицн упутио је јуче по другн пут Радном комитету Одбора за снабдевање захтев да се члановима овога Савеза нзаће у сусрет, јер ће у противном око 12.000 дрварских радннка у Вашннгтонч ступити у штрајк. Истн одбор примно је телеграм од претседннка Савеза хрватских радника. у коме овај тражи да се неодложно изјаснн да лн желе или не да изиће у сусрет потражнвањима радннка.

СПАСАВАЈМО ДЕЦУ!