Општинске новине

ГОДИНА 59

ДУХОВИ, 8, 9 И 10 ЈУНА 1941

БРОЈ

ДНЕВНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

УРЕДНИШГВО И АДМИНИСТРАЦИ1А1 КНЕГИ^Е ОЛГЕ 81

ТРИМЕРАК 1 ДИНАР

Немачки бомбардери потопили поред афричке обале и западно од Шкотске 30,000 тона енглеских бродова Једна далекометна батернја ратне морнарнце тукла непријатељске бродове код Фолкестона

Берлин, 7 јуна (ДНБ) Врховна команда оружане силе саопштава: Војно ваздухопловство и јуче је постигло нарочите успехе у борби против британске трговачке пловидбе. Један бомбардер за даље походе потопио је 400 км. западно од афричке обале теретни брод од 3 000 тона који је пловио у саставу јако обезбеђеног конвоја. Поред западне обале Шкотске бомбардери су уништили два велика трговачка брода с укупно 27.500 тона. На ушћу Темзе нападнута су и тешко оштећена два друга велика брода. Једна далекометна батерија ратне морнарице тукла је непријатељске

бродове пред Фолкестоном. У Северној Африци владала је обострана незнатна делатност артилерије и извиђачких одел>ен>а. Смелим извршењем специјалних задатака истакли су се нарочитом храброшћу у току борби о Крит поморски поручник (поручник фрегате) Естерлих, виши поморски наредник Крајбом, машински наредник Шнел и морнар-редов Штрекер. У току борби о Крит осим тога су се одликовали потпоручник Цварт, и стрелац-редов Брозиг, на служби у једном противавионском батаљону сувоземне војске, који су смелим налетом запленили британ-

ВОЂА РД1ХД ОУГРОЖАВАЊУ С1ЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА

Њујорк, 7 јуна (ДНБ) „Њујорк Тајмс" објављуЈе извештај о разговору који је Вођа Рајха 23 маја имао са америчким новинаром г. Кадехием. Кадехи је, каже се у извештају између осталога, рекао Вођи Рајха да се основни разлог опозиције против Немачке у Сједињеним Државама заснива на тврђењу, да је сигурност Западне Хемисфере угрожена од стране Немачке. Вођа Рајха се насмејао поводом ове тврдње и изјавио да је мисао о инвазији Западне Хемнсфере исто толико фантастична као и инвазија месеца. Он, Вођа Рајха, има и сувише високо мишљење о мудрости и здравом људском разуму Американаца да би могао поверовати да један Американац, који мисли о стварима, стварно може осећати бојазан од једне такве ствари. Њему је сасвим добро познато, наставио је Вођа Рајха, да је прича о инвазији лансирана од стране ратних хушкача мимо њиховог правог уверења, из разлога јер они сматрају такав рат као нешто о чему се може дискутовати Шефови америчке војске и флоте су, наставио је Вођа Рајха, несумњиво истог схватања као н немачки војни стручњаци, да је, наиме, једна таква инвазида немогућа. Целокупна тонажа Енглеске, Сједињених Држава и Немачке била би потпуно недовољна за транспортовање једне милионске армије која би била потребна за успешно освајање Западне Хемисфере. Ако је већ подухват на Криту изгледао тежак, то се могућност напада преко отвореног мора широког две и по хиљаде миља не може ни претставити. Вођа Рајха Је на-

ставио, да он никада ниде чуо да је неко у Немачкој означио Мисисипи као границу Немачке, као што је то пре кратког времена аустралијски министар претседник изјавио о Рајни, рекавши да она претставља границу Аустралије. Немачка има да решава и сувише озбиљне проблеме у Европи, а да би икад могла помишљати на неку инвазију Америке. Г. Кадехи Је затим указао на чињеницу да су многн Американци мишљења да би победа Немачке за Сдедињене Државе значила катастрофу, Јер би низак животни стандард немачког радника онеспособио индустриду СЈедињених Америчких Држава у конкуренцији против Немачке. Хитлер је на то одговорио, каже се даље у извештају, да су напори националсоцијализма у циљу подизања животног стандарда радника прекинути ратом, али да ће се ти напори после рата удвојеном снагом наставнти. Он се пита, наставно је Вођа Радха даље, зашто се пронашла управо Немачка као привредно угрожавање Америке, иако Немачка има становништво од само 85 милиона, док становништво Британске Империје износи 400 милиона, Јапана око 100 милиона, Русије 170 милиона, а осталих нација 900 милиона. Хитлер Је даље питао, каже се у изЕештају, зашто су Немачкој одузете њене колониде, иако би оне претстављале тржиште за производе немачке индустриЈе, и зашто се Америка противи таквоЈ организацији Европе, која би од ње створила тржиште за немачку робу, чиме би се смањила вероватност конкуренције са СЈедињеним Државама. ска борна кола средње величине, спремна да крену и да отворе ватру. СТРАТЕГИСНИ ЗНАЧАЈ АЛЕКСАНДРИЈЕ Берлин, 7 јуна, (ДНБ) Допуњујући саопштење немачке Врховне команде од петка ДНБ-у јавл>ају следеће: Успешни напад немачкнх формација борбених авнона на Александрију у ноћи између 4 и 5 јуна претставл>ало је прву муњу која се са критске базе сручила на британске позицнје у Египту. Овај напад, који је учинио далекосежну пустош у лучким постројењнма, а нарочито у великим слагалиштима горнва и изазвао већи број великих пожара није први напад из ваздуха који је Александрија д о ж и в е л а. Прошле јесени италијанско ваздухопловство у више махова је напало Александрију и то онда када је италијанска либијска војска продрла до западног Егнптаи Ипак, Александрија је више месеци била поштеђена ових опасностн, у време када је офанзива британских армија приморала италијанске оружане снаге да се повуку преко Бенгазија. Од како су немачко-нталијанске трупе у противнападу поново стигле до либијско-египатске граниие н од како оне чврсто држе у рукама внсораван код Солума, од како су на ба.тканском бојишту, катастрофом брнтанског експедиционог корпуса у Грчкој н на Крнту, пале одлучујуће одлуке, Александрија се поново — овог пута у много опаснијем положају — помернла у ратну зону. Насупрот снтуацнјн од прошле јесенн, Александрнја је сада угрожена са две стране. Са Крнта на северу н од Солума на западу. Удал>еност од Крита до Александрнје износи 550 кнлометара, а од Солума до Александрије 450 кнлометара. Ако се упореди удаљеност од равно 900 километара, коју је немачко ваздухопловство у зиму 1939 40 превалило својим летовима на Скапа Фло, где је, и поред најтежих временских прнлика зибележнло ударе против брнтанских поморских формација од највећих значаја, тако да је британско поморско вођство било приморано да евакунше ову најважнију базу на североисточној обалн Шкотске, онда се јасно внди да нападачки летовн од Крита и од Солума за немачке н италијанске ваздухопловне формацнје не претставл>ају никакав проблем. Британска флота у Средоземном Мору ставл>ена је овом двоструком угро-

Нови Војни Заповедник у Србији

Генерал противавионске артиљерије фон Шредер. (Београдска фотоагенција)

женошћу Александрије у крајње крнтнчкн положај. Британска флота располаже у Средоземном Мору само са трн значајне базе: Гнбралтар, Малта и Александрија. Најважнија база за флоту је Малта, чија ратна лука Ла Валета сача располаже доковима, који могу да приме и модерне бојне бродове од 35.000 тона. Докови у Гибралтару могу прима1 и ратне бродове до 20.000, а највише до 22.000 тона. У Гибралтару се, дакле, могу оправл>атн само носачи авнона, али не и бојни бродовн. У погледу доковских постројења, Александрнја претп авл>а луку другог реда, пошто пријемнн капацитет тнх докова за ратне бродове нзноси до 15.000 тона, а на репарацију се могу приматн само крстарнце, односно мањн ратни бродови. И постројења днзалица су у Александријн веома ограничена. Насупрот томе, Адександрнја је као лука најзначајнија база британске флоте у источном делу Средоземног Мора, јер у њој могу да се'усидре н највећн бојни бродови. Исто је тако великн значај Александрије као луке за снабдевање петролеја. Тенковска постројења, која су у међувремену у знатној мери проширена, нмала су још пре рата прихватнн капашгтет од много десетнна хнл>ада тона петролеја.