Општинске новине

I

Број 62

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Страна 3

ОЗАКОЊЕНИ ГРАБЕЖ

Стратегија у сталном задоцњењу Од нашег сталног бојног сарадни1 ?а

Демократска Југославија личила је у једном погледу на азиске земл>е старих времена, где су владали самовољни тнрани: привнлегије су се делили малом кругу љубимаца фортуне. делиле су се издашном руком. Ниједна племићка аристокрација, ниједна плутократска клика ннје ннгде уживала те бенефиције, које је имала наша демократска „аристокрација", клика парламентараца. Ниједан гроф не би могао тако користити своју титулу како су код нас користили „народни избраници титулу посланика. Ниједан фаворит неког особењака-краља или хистеричне краљице не би могао тако користнти своју блискост престолу како су код нас министри користили свој положај. Од свих тих привилегија министара најбезобразнија је пензија, масна „демократска" пензија на коју су очеви народа добијали право после једне године мученичког рада у мекој фотељи. То је права демократија: човек из чиновничког плебса тридесет година мора да трља столицу у канцеларији, да би заслужио пензију, док човек из кругова парламентарних патриција заслужује пензију за једну годину дана. За време Југославије попело се на Олимп власти неколико стотина људи свих партија, свих племена. Огромна већина њих је „у зноју лица свог" стекла право на пензију за своје блиц-министровање (у доба блиц-крига можемо изумети такав назив за оно краткотрајно запоседање министарских фотеља чиме се карактерише борба за власт у демократском народу). Са једним изузетком нико од њих, колико је познато, није се одрекао те пензије, те срамне доживотне награде за неколико месеци уживања у сјају министарског положаја. Нису се одрекли ни они који су на тај положај дошли добро ситуирани у материјалном погледу, јер су имали претходно стечено имање. Поред њиховог прихода од имања, кућа или предузећа, та министарска пензија није значила за њих скоро ништа, али ипак нису имали карактера да оставе у државној благајни оно што је ^ио само озакоњен грабеж. Нису се одрекли ни они који су силом тајанствених околности постали милионари за време министровања, за време рада у оном Елдораду који се зове демократска власт. О тим копачима злата на висовима власти говорићемо мало опширније другом приликом. То је једна тема која у садашње доба реорганизације земље мора да буде додирнута: осиромашена земља не може да остави на миру људе са богатством непознатог порекла. Дакле нико од министара није нашао да је испод његове части да прима пензију стечену лакше него што добија право на алименте нека вешта девојка пецачица богатих мушкараца. Нико од министара није се задовољио својим богатством (поштеним или сумњивим или комбинованим: поштеним са додатком сумњивог) него је и после повлачења са положаја господара народа муз о државну благајну. И нико се на то није љутио. Нова гарнитурз министара није ни помишљала на ограничење права одбачене гарнитуре како не би сама себе оштетила кад дође на ред за пензионисање. Народ није ни могао да спречи то расипање новца. Кадија тужи, кадија суди а у овом случају — министар министрује, министар ссбе награђује. Шта ћеш, тако је од вајкада било, говорио је народ. Али сада, после нашег слома, кад смо постали мала земља с великим трошковима, сваки динар мора да се штеди. Зато треба да се покрене питање тих министарских пензија. Наравно да би се то питање најлакше и најлепше решило да је сваки прималац те аморалне пензије одмах изјавио комесаријату финансија да одустаје засад и заувек од примања те новчане потпоре. Такво „самопожртвовање" не би било доброчинство према држави, ни гест племенитости: у" њему би се могла видети само грижа са-

вести људи који су најзад сазнали да није право што није заслужено. Не можемо очекивати да ће неко од њих, у покајничком елану, вратити све што је узео народу у виду те пензије од дана кад је изгубио министарску портфељу, али ипак би могли да верујемо да ће добровољно да престане да буде и дал.е рентијер фиктнвног капитала. Ако министри у пензији неће да престану са примањем пензије, онда је неопходно, у интересу штедње, да се то питање реши — и то брзо и темељно — неком уредбом. На крају крајева одузимање пензије министрима не би било већа „неправда" него отпуштање из службе знатног броја чнновника који нису још стекли ираво на пензију (јер нису господа министри) а којима припада приликом отпуштања све шта су уносили у пензиони фонд. Кад невоља бије оне којима је држава увек била маћеха, могу и они којима је држава била добра мајка да искусе бар сада да је државна потреба преча од прохтева аристокрације тзв. демократије. АЈр.

Сам вам наслов говори, на кога се овај малн и кратки бнографски потез односи. Знате га свн! Надувен, уображен и накинђурен годинама је седео у излогу кафане „Коларац". Ту је седео и врло радо се виђао са црнорукцима, јер је са трн силе у то време желео да подигне себе. Седећн у излогу код „Коларца" желео је да се види, дружећн се с црнорукцима желео је да се неко њега плашн и пишућн у то време у једном великом дневном листу у Београду о француској народно-фронташкој полнтицн, хтео је да те пелцере народног фронта прекалеми код нас, нлн да тим најјачнм адутом нзврши политичку уцену и достнгне једини цил> у животу, а то је фотел»а и титула г. министра. Замислите тај и такав човек врло сервилан према моћнијим, а врло бруталан према слабијнм, иначе бистар н способан да искаже мнсли, од левичара и ндеолога народно-фронташког, обре се за миннстра једне ауторитатнвне владе! И не само што пл>уну на своју дотадању идеологију, него иостаде ндеолог н неимар ауторитатнвног режима такав н толнки, да се свн збуннсмо, кад он на нашем класнчном југу одржа једну велику говсранцију за Александровску Југославију! Д све нас који нисмо том режиму припадали упути на Јанка-пусту и огласн нн мање нн ннше него издајницима државе. Кад пре се потурчи и кад брже чалму завн, упита се простодушна београдска чаршнја? Нестаде га из нзлога кафане „Коларац" Оде у дно дугачке сале исте кафане и постаде уображенн арбнтер у спима пнтањима, тако да се од њега ннје могла добнтн реч! Али не лези враже! Паде н пропаде тај режим н одоше његове величнне тако брзо и тако неповратно, да је велики протнвник Јанкапусте годину дана размишљао, како да

Вођа Рајха је у једном од својих великих ратних говора казао да сваки енглески подухват у садашњем рату долази сувише доцкан. Задоцнили су са указивањем помоћи Норвешкој, задоцнили су са ваздухопловном реакцијом на немачко ваздушно искрцавање у Холандији, задоцнили су за битку на белгиским утврђеним линијама, доцкан су довели помоћ Грчкој. И сувише доцкан су започели и садашњу операцију у Сирији, иако то на први поглед не изгледа тако. Хтели су да предухитре немачко командовање као што је у своје време то командовање њих предухнтрило упадом у Холандију и Белгију. Енглезима се у њиховој нервози чинило да немачке трупе већ стижу у Сирију или су мислили да треба таквом једном измишљотином оправдати свој упад у француски посед. Није нимало вероватно да је немачко командовање намеравало створити сада у Сирији базу за ваздушне операције на Блиском Истоку, а још се мање може веровати да је спремало трупе за искрцавање на сириској обали. Стратегиске могућности једне или друге комбинације нису данас још доста зреле да би се могло приступити борби. Зато не може бити говора о неком бол>ем старту Енглеза у утакмици за Блиски Исток. Без обзира на изговоре којим се правда напад на трупе генерала Денца, тај напад треба сматрати покушајем ратне експропријације ради употпуњења система одбране два пута — Суецког Канала и Нила — два постројења — Мосулског нафтовода и александриске поморске базе — и једне менице .. . Јеврејска Палестина је меница којом се Велика Британија задужила код ционизма. И у том употпуњењу система одбране Енглези су задоцнили, као што су задоцњавали у свим ратним операцијама. Сада су Хаифа и Мосулски нафтовод на домаку немачке авијације са Крита и Родоса. Ниједан кут „јеврејског дома" није више сигуран од ваздушних напада: Суецки Канал, иначе већ доста оштећен бомбама немачких авиона, изгубио је сада свој најјачи одбранбени адут удаљеност од осовинских узлетишта — а и Александрија је у истом положају. Велика Британија је задоцнила с организацијом балканског ратишта и због тога је изгубила острвље Јегејског Мора а затим и Крит. Зато

се рехабилитује, макар и помоћу Јанкапусте! То му, међутим, није полазило за руком. Алн кад нестаде Југославије, коју су оваквн хероји бранили и овако одбранили, он потрча и прогура се да нам опет соли памет. Управо не нама да соли памет, него себи да прави снтуацију. Он је сад опет у моди и његова се опет чује! Место да се завуче у мишју рупу. он боде, од штрчн, он се шепури, окренувши ћурак наопако, да мн с правом питамо, зар три идеологије за неколнко година кад човек промени и кад почиње четвртој да се намеће, заслужује да га ко чује и погледа. Нека нам бар каже кад говорн истину и може ли да говори, да радн и да пише за истину. Он н толики другн. М. М. САВКОВИЋ

За наставу бугарског језика у новим крајевнма Софија, 14 јуна (ДНБ) Бугарско министарство просвете организовало је двомесечни курс за учитеље у ослобођеним областнма Македоннје и Тракије, у циљу усавршавања њнховог познавања бугарске књижевности, исторнје н географије. Слнчан курс којн ће трајатн један месец одржаће се и за учнтеље у Добруџи. Овим учитељнма ставнће се у првом реду у задатак, да у ослобоћеним областнма Македоније. Тракнје и Добруџе ученике, који стоје пред полагањем завршног испнта, упуте у најновију бугарску књнжевност, историју н географију н да их тако прнпреме за нспите који ће се одржати у јесен.

се на Блиском Истоку створила иста ситуација као што је на Британским Острвима: најглавнији унутрашњи органи ратно-политичко-привредног организма који треба да буду заштићени костуром и мишицам ! фронта налазе се на самом фронту. на спољној страни тог организма. Опасности су изложени мозак Вавелов штаб у Александрнји, срце — лука Розета, једњак — Суецки Канал и аорта — Нафтовод. Ту опасност не може уклонити напад на Сирију. Чак и у случају успешног по Енглезе развоја ситуације у Ливану, источна обала Средоземља ништа не добија у сигурности: Енглези могу одгурнути фронт од Палестине, али не могу одгурнути Крит и његове ваздухопловне базе. На дан полагања рачуна од стране Черчила пред Доњим домом, рачуна о политичко-стратегиским трошковима у Грчкој било је потребно имати у рукама извештај о неким добитцима у другој афери: зато је био убрзан напад на Сирију. Само што је тешко доказати да Сирија може да буде еквиваленат Криту: Сирија је за Енглезе ћор-сокак, док је Крит за Немце капија у далеке области. Не треба губити из вида да није само Суецки Канал ушао у ратну област, него и цело Црвено Море. Већ одавно Рајх је прогласио то море ратном зоном и почео да врши ваздухопловне нападе на бродове. Али сада тај донекле теоретски проглас може да постане чињеница од велике практичне вредности: кад немачки авиони за далеке летове могу да нападају конвоје иза Острва Зеленог Рта, т. ј. две хиљаде километара далеко од свог узлетишта, онда се може сада и Црвено Море на две трећине његове дужине сматрати угроженим. Од колике је важности то море по англосаксонску ратну ствар види се по томе што је Рузвелт, одмах по заузећу еритрејске обале од стране Енглеза, прогласио то море ван ратне зоне и тиме је дозволио северноамеричким бродовима транспортовање материјала до Суеца, транзитног слагалишта енглеских оружаних снага Б.тиског Истока. Наравно да Рузвелтова одлука правне природе не може утицати на ствар тактичке природе — изложеност тог мора непосредној опасности од напада из ваздуха. Још више је тој опасности изложен Суецки Канал. Тај узани ходник између два мора, између два океана, између два света, европског и азиског, пун је олупина бомбардованих бродова који нису могли да се спасу немачких авиона, јер у каналу нису могли да употребе једини, понекад спасоносни трик: пловидбу у цик-цак. И Палестина може да постане објект честих посета летећих гостију. Њен значај није у пољопривреди, ни у индустрији, а ни у ратном људском материјалу — све приче о формирању јеврејског корпуса спадају у надлежност енглеског Министарства информација а не Министарства војног. Садашњи значај Палестине у томе је што је та земља претворена у касарну за Вавелове трупе, у магацин за снабдевање те војске и у један разгранат фортификациони систем који би та војска искористила у случају потребе да се брани Суецки Канал са севера. Ваздухопловна операција против Палестине. која је одавно започела а која је од момента напада на Хаифу ушла у озбиљну фазу, може пореметити много штошта у ратним плановнма Енглеза на афричко-азиском подручју. И она ће болно одјекнути у јеврејском свету, ковачу садашњег рата, који сад са зебњом очекује тешке дане за добровол>ни светски гето — Палестину. Те су тешкоће неминовне, јер се рат приближно источној обали Средоземног Мора: Велика Британија задоцнила је да заустави надирање осовинских снага у источнн базен Средоземног Мора. Е. М.

IПОЛИТИЧКИ ПОРТРЕГИ

Несуђени „Плацкомандант" Берлина (Цртеж: Ђ. Јанковић) !

НАШИ „ВЕЛИКАНИ" Мој пријатељ „Ерио"