Општинске новине

Страна 4

„ОПШТИНСКЕ НиВИмЕ"

Број 62

Три континента сс борс за „безпризорно" острво

Једна азнска велика сила, једна америчка и једна из европског дела света — Јаван, Сједињене Америчке Државе и Енглеска — имају претензије на Холандску Индију, драгоцену колонију која је изгубила своју метрополу на дан, када је немачка војска освојила Холандију. Те три империје интересује богатство Индонезије а поред тога свака од њих има и одвојених интереса. За пренасел>ен Јапан Холандска Индија 6и могла да буде терен за нсел>авање; она би употпунила острвски систем који припада микаду (Јапанска острва, Формоза и осгрвља у океану) а тиме 6и се створила могућност контроле трговине целе Источне Азије. За Енглеску, Холандска Индија би значила много: тај низ острва између Малаке и Нове Гвинеје служио би као зид којим би се британски океан — Индиски — одвојио од јапанско-амернчког океана — тнхог. Сједнњене Америчке Државе које сада улазе у младалачке године (за њих је карактеристична појава бујна машта империјализма) желеле би допунити своју филнпинску колонију Индонешком и тиме ојачати истурен положај у зони где се сукобљавају интереси Лондона и Токиа. Господара Холандске Индије — краљицу избеглицу — нико и не пита шта она мисли о судбини тог поседа. А још мање питају правог поседника тих острва, малајски народ од 62 милиона душа. Та се колонија сматра „беспризорном". Међутим, малајски народ бн могао и сам управл>ати својом судбином. Код њега постоји 17 хиљада основних школа, 4 хиљаде средњих и 25 виших. Те школе посећује милион седамстотина хиљада ученика 40"/о тих „дивлхака" су писмени. Народ има своју културу, екзотичну али високу. Двеста хиљада Европљана и шест стотина хиљада Кинеза, настањених тамо, нису могли да европљански шаблонизирају или кинески умртве ту древну културу. Али култура у наше доба борби није довољан услов за самосталан живот. Потребна је стваралачка енергија. Те енергије малајски народ нема у довољној количини. Зато је њему суђено, изгледа, да остане у подређеном положају. У том случају Јапан нуди њему најбољу будућност, бољу него што би могли да понуде други претенденти, не говорећи већ о Холандији које је само експлоатисала за добро својих 8 милиона становника 62 милиона Малајаца, користећи се богатством те колоније 55 пута веће од метрополе. Ни Енглеска, ни Сједињене Америчке Државе не би били бољи од Холандије. Међутим, Јапану је потребна сарадња малајског народа а не само његова работа: искључиво у облику сарадње може да се створи солидарност азнсмог народа, да се створи нов поредак у Азији. прокламовао у Токиу. Холандска Индија је потребна Енглезима и Американцима ради даљег обогаћења а Јапанцима је већ из тог разлога што цела индустрија Јапана зависи од нафте која се на тим острвима добија. Петролејска поља Индонезије могу снабдети течним горивом целу Европу. У предратне године Холандска Индија лиферовала је (знатним делом у Јапан) тог горива за три милијарде динара годишње. Односи између Токиа и Батавије потпуно су се нормално развијали после слома Холандије. Индонезија отсечена од европљанских купаца морала је да повећава трговину у правцу Јапана а и Јапан је морао да преоријентише трговинску размену у правцу Холандске Индије, јер су његове раније комерцијалне везе биле ослабљене непријатељском трговинском политиком Вашингтона. Међутим, сада се ситуација изменила: Батавија се више не одазива позивима Јапана за продубљење сарадње и зато Јапан сматра да су његови интереси угрожени. Да не говоримо о економским интересима, треба да имамо у виду да борбена способност јапанског ваздухопловства, морнарице и моторизованих делова армија у многоме зависи од несметаног довоза сировина из Индонезије, као нафте, каучука, итд. Чињенииа да су настале тешкоће у том снабдевању баш сад кад се Вашингтон приближује судбоносним по њега одлукама у погледу помоћи Енглеској, говори о томе што је Батавија променила држање под пресијом Лондона и Вашингтона. По свој прилиии, они мисле на тај начин спречити Јапан у његовој решености да испуни своје обавезе према Осовини у случају ступања Америке у рат. Као што Немачка није хтела рат на Балкану — трговина је важнија од запоседања — тако исто и Јапан не жели да се холандска острва увуку у конфликт. То је Токио одмах пре пада Холандије посведочио једном изјавом министра Арите холандском послаиику у Токиу генералу Пабсту да ће поштовати интегритет холандског поседа док друге земље буду чиниле то исто. Тиме су биле омаловажене дипломатске и војне претње Сједињених Држава, које су прво упутиле ноту којом су ставиле на знање да желе да се сачува статус кво, а затим појачале ескадру Хавајских Острва до 11 бојних бродова и 50 крстарица. У мају прошле године Јапан је запретио Енглеској, Француској и Холандији да неће трпети никакву промену у стању Индонезије. Ово је учињено у вези с тим што су енглеске и француске трупе окупирале острва Холандске Вест Индије (код Америке) неколико сати после почетка битке између немачке и холандске војске 10 маЈа прошле годиие. Зато Је Ост-Иидија остала досад нетакнута. Али Вашингтон Је двапут демонстративно слао ескадре у Сингапур

и Нову ЗеландиЈу и тиме показао да зона између Азије и Аустралије спада у ону „западну хемисферу" која се већ растегла на две трећине земљине кугле. Те посете оклопних гостију требало Је да сведоче о безусловној војноЈ сарадњи Сједињених Држава са Енглеском у случају заплета у ИсточноЈ АзиЈи. Код садашњег стања ствари та колаборацнја не плаши Токио: морнарицаЕнглеза Је заузета борбом у Европи и на путевима за Европу, па према томе њено учешће у одбрани енглеских интереса на Да^еком Истоку може да буде само симболично и сав ће терет борбе против наЈмодерниЈе морнарице садашњице, јапанске, да падне на америчка леђа. Да ли ће доћи до конфликта, не знаЈу, изгледа, ни у Вашингтону, ни у Токиу. Свакако ће Јалан да покуша да што дуже задржи став нератуЈућег члана Осовине, да претњама добије за себе што више и да дипломацијом и решеношћу на рат веже Северну Америку у њеним покретима према Европи. Ни англосаксонске државе неће журити с почетком оружане акције у тихом Океану — економски рат против Јапана Је за њих згоднији него оружани, Јер те државе нису у стању да се биЈу истовременео на два океана против удружених снага Рајха, Јапана и Италије. Сада се води Једна светска дипломатска битка. Лондон увлачи Северну Америку у рат. Сједињене Државе врше пресију на Виши како би отежали немачкофранцуску сарадњу. Лондон се труди да заустави приближавање Москве Токиу. Вашингтон покушава да наговори Јапан на мање ригорозно извршење обавеза према ТроЈном пакту. Док се на англосаксонскоЈ страни примећује грозничава а чак и нервозна делатност дипломатских махера, Осовнна и њен партнер СССР хладнокрвно продужују демолирање Енглеске. Немачка с ИталиЈом оружано удаљуЈе Енглезе од Европе, СССР политички цепа британску мрежу у ПредњоЈ АзиЈи, а Јапан економски потискује Енглеску са Далеког Истока на границу Индиског Океана. Да би спасле Енглеску Сједињене Државе морају да се упусте у две авантуре одједном: „да бране" америчку границу на острвима код афричке обале и другу границу на острвима екваторијалне Азије. Немогуће Је одвоЈити Јапан од Осовине, немогуће је постепено реешити империјалне проблеме Северне Америке: сада се обрачунати са Европом а затим са АзиЈом. Нема више Европе ни Азије постоЈи једна Евразија сједињена у политички блок пет велиеких сила: три осовинске земље и њихови сарадници СССР и Француска. ПостоЈи ЕвразиЈа која и поред извесног унутрашњег идеолошког шаренила цементирана вољом да се укине хегемонија ^нгло-Сакса и мржњом према капиталистичком поретку. Једна од жртава тог експлоататорског поретка, Холандска ИндиЈа, има сада да бира (ако њоЈ Вашингтон и Лондон то дозволе) између старих веза засниваних на поробљивању и нових коЈе се оснивају на сарадњи. Е. М.

ИРОЗ ЦЕО СВБТ

Фонд Евгенија Савојског Беч, 14 јуна (ДНБ) На скупштини друштва за Југоисточну Европу, која је одржана у сали концертног дома, нови претседник Друштва, рахслајтер, г. Балдур фон Ширах, саопштио је да је образован фонд принца Еугена Савојског из ког ће се делити стипендије за студенте из југоисточних држава који студирају у Бечу. Бразилија има 4/ милион становника Рио де Жанеиро, 14 јуна (ДНБ) Према негтотпуним резултатима пописа становништва извршеног у септембру 1940 године, становништво Бразилије, како јавља штампа, порасло је на 41 милион душа. Престоница Бразилије, Рио де Жанеиро, броји данас 1,8 милион. Међу државама Бразилије најнасељенија је држава Сао Пауло са 7 милиона становника. Број Јевре/а у Румунији Букурешт, 14 јуна (ДНБ) „Универсул" доноси чланак чији писац сумња да је тачан резултат последњег пописа становништва у Румукији, према коме у земљи има 302.000 Јевреја. Лист напомиње да је још 1900 године, у тадашњој, мањој Румунији број Јевреја износио 269,015. У чланку се вели да је немогуће да је број Јевреја за читавих 40 година порастао само за 33.075. Одлазан америчке амбасаде из Париза Сан Себастијан, 14 јуна (ДНБ) У погранични град Ирун стигло је, долагећи из Париза, 108 намештеника амбасаде Сједињених Држава у Паризу, међу којима се налазе и два дипломата. Американци путују за Лисабон. где ће се укрцати за Сједињене Државе. Они су изјавили да су дипломати распуштене амбасаде у Паризу додељени мисијама у Бсрлину. Вишиу и Мадриду.

Поход авети поретка Берлин, 14 јуна (ДНБ) „Фелкишер Беобахтер" оштрим речима говори о „конференцији савезника", коју је Черчил нриредио у палати Св. Џемса, а тај збор назива „походом авети против новог поретка у Европи", што претставља узалудни протест против пресуде историје. Да би учинио да број „савезника" изгледа већи, Черчил је. консгатује лист, привукао на ову конференцију и претставнике доминиона. Индију није претстављао Индус, него министар за Индију Емери. Затим су дефиловали „претседници влада без земље". Лист потсећа на то да је Енглеска сама проузроковала пропаст ових

протиб нобог у Европи држава и само брзи ударди Немачке спречили су да те земље за дуго година постану поприште великих борби. Новом привредном организацијом Европе, европске државе престаће сада да буду шаховске фигуре светске политике. Рат између европских држава постаје у будућности техничка немогућност. „Оно што Черчил има да каже марионетским фигурама отрцаних емиграната" — како резимира „Фелкишер Беобахтер" свој утисак о овој конференцији — јесте само израз бесмисленог беснила против духа новог доба које се примакло и које успоставља немилосрдни суд против оних који су ужива.ти у пропалом старом систему".

Енглези искоришћују индуски народ, који умире од глади

Алеп, 14 јуна (ДНБ) Индијски песник Рабиндранат Тагоре одговорио Је на изјаву једног енглеског посланика, који се рђаво изразио о пасивном држању Индуса у садашњем конфликту. Г. Тагоре Је рекао да Енглези искоришћују индуски народ, који умире од глади. Док за Енглеску одлазе стални огромни транспорти намирница, Индији не преостаје ни пуна шака пиринча.

Енглези нису омиљени међу индуским становништвом не зато што су странци. рекао Је даље Тагоре, него зато што су злоупотребили поверење Индије и жртвовали благостање милиона Индуса да би напунили џеиове неколииине енглеских капиталиста. Енглеска би требало да има толико стида и да ћути, а не да поврх неправде коју Је нанела Индији, ову Још вређа.

ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СПОРТА У СРБИЈИ Више лаке и тешке атлетике, пливања и веслања

Српски спорт је био запостављен са свију страна. Ова чињеница је истицана често пута у нашој штампи још пре овог последњег ратЗ. Изнесени су том приликом конкретни примери како се држава према српским спортистима и установама понашала као маћеха док је осталим спортским организацијама била и мати и отац. Наши читаоци ће се и данас сетити, да је у бившој Југославији подељена државна помоћ „правично" на тај нг.чин, што су српске спортске организације добиле последњу годину дана око 500.000 динара, док су остале спортске организације биле потпомогнуте осам пута већим износом (са преко 4,000.000 динара). Ове цифре нису произвољне. Оне су биле извађене из књига и архива Министарства за физичко васпитање. Такво поступање некадашњих власти изазвало је у редовима српских спортиста не само чуђење, него и дубоку резигнацију и велико огорчење. * Стицајем прилика данас надлежни наши органи неће више моћи да на овај начин руше уместо да подижу српске спортске установе. Сви смо данас упућени да водимо бригу о српском спорту, а ослобођени смо такође и могућности да подлегнемо старој болећивости и слабости да задовољавамо само оне који су се на нас Србе увек само блатом бацали. Брига за српски спорт треба да буде ве; ика побуда за сваки даљи рад наших људи уколико се он односи на спортску делатност. Реорганизоваии српски спорт иако знатно скучен, требало би да буде узор осталим народним културним покретима. У бившој Југославији српски спортј-сти су предњачили и бројем и вредношћу. Многе несрпске организације поносиле су се успесима Срба-спортиста. Ово доказује нашу виталност и нашу способност да и убудуће у овој врсти културног живота останемо на висини до које су дошли први европски народи. * Прошли пут, дали смо неколико основних принципа којих бисмо се морали држати приликом реорганизације српског спорта. Рекли смо том приликом, да футбал као најпопуларнији спорт треба да користи и другим спортовима на тај начин што ће их материјално потпомагати. У Србији свакако не би требало да се само футбал сматра као спорт, као што је те досада било. Ако нам заиста на срцу лежи добро наше омладине, онда је неопходно потребно да сви порадимо на популарисању и унапређењу и осталих спортских грана. Српски спортисти треба да се баве лаком и тешком атлетиком, н тенисом, одбојком, кошарком, мачевањем, боксом, к.изањем, смучарством, планинарством, пливањем, веслањем и другим корисним спортским гранама. •У маленој Србији има доста спортиста а терени су такође погодни за развој свих врсти спорта. Природа нам је подарила и велике планине и велике реке. ТребаЈу нам још само стадиони, игралишта, стазе, басени за пливање, дворане за зимске спортове. Спорт је само онда користан ако се

рззвија свестрано и одређеним разумним путем. Држава је та која овај пут мора да надзире, држава је она сила која мора упућивзти спортски покрет на свесграно развијање. Тамо где приватна иН1 цијатива није довољна, тамо где нешто запне. држава мора да помогне. У малој Србији пред свима спортистима н онима којима је стављено у дужност да воде бригу о телесном васпитању омладине, стоји широко н скоро скроз необрађено поље рада. Ако код н их нма добре воље и разумевања за капредне омладинске тежње, онда се сгорт у Србији може идеално организовоти. Тај нови српскн спорт треба да иам донесе плодове сасвим супротне онкма које нам је донео досадашњн спортски систем. Бора Јовановић Данашњи футбалски програм Јединство— Баск" Бск игра данас у Панчеву „Југославнја" у Земуну Данас се играју ове утакмице за Српски куп: У Беогрзду: „Јединство"—Баск. У Панчеву: ПАК—БСК. У Земуну: „Витез"—„ЈугославнЈа" Утакмице могу донети велика изненађења, нарочито оне које се играју у Панчеву и Земуну. Тамо „плави" и „црвени" имају да издрже први послератни ИС1: ит на туђем терену. Р-орба „зелених" и „белих" у Београду обећава такође оштру борбу, јер су снаге оба тнма нр иближно исте. Продужеше занатских течајева у Београду и Земуиу Решењем комесара Министарства привреде бр. 538 од 28 маја о. г. одобрено је продужење рада на течајевима Државног завода за унапређивање инд&хтрије и занатства, који су одржавани у Београду н Земуну пре почетка рата а у циљу њиховог завршетка, и то: на течају за грађевинске пословође (палире), који је одржаван у Државној трговачкој академији, у улици Жоржа Клемансоа; на припремном, молерско-фарбарском, течају за кројаче белог рубља и за кројаче женског одела, који су одржаванн V Основној школн „Цар Урош", у улјици Краља Милутина 12, на течају за основнз рачунања потребна при обради на стругу или глодалицу и на ауто-каросеријском течају за столаре и коларе, који су одржавани у Средњој техничкој школи V у.тнци Цара Душана 1-а. Исто тако издато је наређење управнику течајева: припремног лммарског и основног машинско-браварског и механичарског, који су се одржавали у Државној трговачкој академији у Земуиу, да у вези са Удружењем занатлија предузме све како би се ти течајеви завршили. Препоручује се г. г. наставницима и поаетиоцима ових течајева да се пријаве Државном заводу за унапређивање индустрије и закатства, Краља Милана 21/11!* до 20 о. м. најдаље сваки дан од 8—1? часова а недељом од 9—11 часова. Државни завод за унапређивање индустриЈе и занатства