Општинске новине
Страна 4
„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'
Број 64
цозоријцте МАРИОНЕТСКА ПОЗОРИШТА у кући великог немачког песника Гетеа у Франкфурту на Мајни могу посетиоци видети још и данас сачувано мало позориште с луткама, за које се тврди да је оно уствари дало прву идеју великом песнику за стварање његовог највећег драмског дела — Фауст. Берлин, Јуна. - Код старих културннх народа, Индуса, Егилћана и Грка још пре две хиљаде година позоришта с луткама — марионетска позоришта — играла су зиачајиу улогу. Грчки глумци са својим марионетским позориштима посећивали су стари Рим и цело Апенинско Полуострво, где се ова врста уметности, пуна разоноде за старо и младо, још и данас одржава. После Италије марнонетско позориште освојило је целу Европу. ^ Француској, поред јавних позоришта са луткама, даване су марионетске претставе чак и у самом двору француских краљева. И у Енглеској много воле ову врсту позоришта, а за време песннка Бен Џонсона сматрало се чак као бонтон да се тадашњи славни редител. марионетског позоришта, Кокли, позива у висока друштва, да би својом вештином и својим луткама развесељавао отмене Енглезе. Чак и строги пуритански парламенат, који је године 1647 укинуо сва позоришта у Енглеској, показао се према марионетском позоришту веома толерантан и дозволио његово приказивање. Тајна успеха позоришта са луткама у томе је тто се гледалац са внше фантазије продуби у игру марионета, него у позоришту са жнвим глумцима. Гледалац види у луткама нешто, што у ствари уопште не постоји. Лутка плаче без суза, она се смеје, и ако се ниједна црта на дрвеном лику не мења. Човек би рекао да данас, у време савршенства позоришне технике н филмске продукције, свет за позориште са луткама нема интереса. Али то није тачно. У Немачкој, напрнмер, земљи високе позоришне културе и савршених филмских атељеа, марнонетско позориште поново је оживело. Основане су нарочите групе позоришта са луткама, које се труде да од ове врсте игре створе праву народну уметност. Иако се може рећи да су Италијани својом спретношћу и покретљивошћу прстију најбољи мајстори за извођење марионетске вештине у свету, ипак и Немци, као романтичари и љубитељи нгре, имају много с.мисла за ову грану уметности. Док се италијанско позорнште са луткама одликује изванредном техничком способношћу и виртуозним извођењем, особина немачке марионетске уметностн лежи у запањујућем бурлескном садржају, саркастичној оштринн и мистицизму. Један од најчувенијих организатора марионетских позоришта у Немачкој свакако је Харо Сигел. Он није уметник само у стварању лутака, већ и савршено рукује њима. Његове лутке израђене су тако савршено и прецизно да својим ликом пружају могућност приказивања претстава било хумористичког, било озбиљног садржаја. У Берлину је сада основан Институт за позоришта са луткама под управом Хароа Сигела, који снабдева разне групе и организације те врсте уметности луткама и потребним текстовима у богатом избору. Овај институт шаље и на фронт извежбане људе, који својим марнонетским претставама увесељавају војнике после тешких ратних напора. Е. С. Немачка тражи радну снагу Мушки и женски радници, без обзира да ли су квалификовани или не, могу добити запослење у Немачкој под најповољнијим условима рада и са одличном зарадом. Незапослени, недовољно запослени или радници без довољне зараде долазе у првом реду у обзир. Радници који желе да буду запослени морају се пријавити јавним берзама рада у Београду, Петровграду и Нишу н у повереништвима у Крагујевцу.Крушевцу, Ужнцу, Земуну и Лесковцу. Где нема повереннштва, примаће пријаве општинска управа. За наше раднике вреде исти услови рада као и за немачке раднике. Они су изједначени нарочито у погледу плате, радничког осигурања и заштите рада са немачким радницима. Услови рада су тако регулисани да напр., очеви породица могу да шаљу до 2.000 динара месечно кући. (Агенција „Рудник") Испити зрелости у београдским гимназијама Јуче је у свим београдским гимназнјама почело полагање испита зрелости. У свкма гимназијама су теме из српског језика биле практичне и националне, као: „Српски сељачки обичаји у приповеткама наших иисаца", итд. Исшгги ће бити завршени на време, као м сваке године.
Бео коњ и црн човек — Од Ермха Гризара Днректор данске опере јаке је узбуђеи Вечерас се нзводн велика иремијера, а он још не зна како је расположен његов тенор. Јер све зависи од тенорова добра расположења. А његово добро расположење од његова сујеверја. Ако би му одређеног дана и у одређен час претрчала преко пута нека глупа мачка, онда је иретстава унапред осуђена на неуспех, ма колико сви остали улагалн труда. Тенор је просто био сасвим изван себе. Али ако би тај дан почес с неким леним предзнаком... И тако тога дана пред премијеру упаде тенор у позоришну зграду. „Браво", певао је тако да је одјекивало кроз дуги ходник на чијем се крају налазила директорова канцеларија. „Браво", запевао је тенор још једном н развукао оно „а" као добар пар „хозентрегера". Сав срећан и ослобођен тешких брига, истрча директор из своје собе да поздрави тенора. Овај га потапша по рамену и задовољно рече: „Можете себи да честитате, господине директоре. Принеснте жртву богу песме. Дивно сам расположен, а што се тнче певања, срце ми већ поиграва! Поделите што више карата, јер ко ме на данашњи дан чује, има ће доживљај који неће дс смрти заборавити. Певаћу, господине директоре! Певаћу као бог! Чујте само моје „а"!" И загрме једну арију из нове опере тако снажно и живахно, да сви истрчаше пресрећни из гардеробе. Најобичнијем случају има певач да захвали за своје расположење. И обраћа се поново директору речима: „А коме треба да захвалим за ову срећу? Коме да будем захвалан за ово расположење које ће донети сува злата вашој благајни? Наравно опет ћете се смејати моме сујеверју, али има нечег у томе, верујте мн. Има нечег у томе, господине директоре!" „Знам, већ знам", одговара му днректор и сав је пресрећан. „Ништа ви не знате", одговара му певач раздражено. „Баш ништа ви не знате. Али ја ћу вам објаснити. Јутрос, баш кад сам излазио из куће, наиђе ми у сусрет бео коњ. Један арап, господине мој! Правцатн коњ бога Одина. О шта је за вас један арап. За мене то значи све! Све, господине мој! Али доста с тнм. То није све. Баш сам затнм прелазио Позоришни трг, налетн ми у сусрет... ко? Узалуд ћете погађати. Налети право на мене димничар, да, да, прави, правцати димничар, црни човек у цилиндру. Разумете ли сад моје расположење? Господине директоре, честитајте себи на овом дану и на овом човеку!" А онда се брзо окрете и похита у вратареву ложу. „Хеј, вратар", обрати му се певач. „Молим те док нисам заборавио. Ево ти пет марака. Гледај да стигнеш оног димничара што ме је малочас сусрео на тргу и дај му тих пет марака, нека их попије, мени на радост. Заслужио је. Шта је, што не идеш? Шта чекаш?" „Ништа, овај", промуца збуњено вратар, „али..." „Шта али, нема ту али?" „Та не смем да напустим своје место, а сем тога..." „А сем тога? говори једном, шта ми ту муцаш", навали певач. „А сем тога, господин директор већ је дао пет марака оном човеку што сте га срели на тргу." „Ах, она варалица, узвикну певач. „Она директорска змија", настави да псује. „Али, не мари нншта. Не можете ми данас покваритн моје добро расположење. Па иако одбијемо димничара, остаје ми ипак мој арап. Њега ми не можете украста, варалнце, пропали циркузани." У том тренутку упаде у вратареву ложу неки дечко и рече: „Долазим од шпедитерске фирме „Уран" да питам да лн сад можемо да вратимо кући кола с белим коњем?" „Ах!" јекну певач и клону у једну фотељу, која је била увек ту спремна за сличне случајеве. А у другу фотељу клону директор који је био дотрчао за певачем, слутећи неку несрећу. Али је све било касно. Његов мудри план сасвим је промашио. Пропало Је певачево добро расположење. Пажња телефонским претплатницима Саопштава се свима телефонским претплатницима да су сва административна и рачунска одељења Главног телефона пресељена у улицу Престолонаследника Петра 10, Крунскн Венац — бивша пошта Београд 15. (Агенција „Рудник") Пажња претплатницима поштанских фахова Свн претплатници фахова-преграда код Главне поште у Београду дужни су да се у року од 48 часова јаве управи Главне поште. Они који се у остављеном року не јаве сматраће се да одустају од претплате и дужни су у најкраћем времену вратити кључеве. Упућнвање студената на грађевинске нослове Позивају се сви слободни и незапослени студенти технике и ученици Средње техничке школе последње године, грађевинске и архнтектонске струке, који же« ле да раде на грађевинским пословима као надзорни органи, да се у току 17 и 18 јуна текуће године пријаве Отсеку за паркове на Малом калемегдану.
В| ,пр тВШВ
Ј1ако-атлетско такмичвњс за сениоре Београдски спорт клуб приређује на Видовдан, 28 о. м., велико лако атлетско такмичење за сениоре. На овом такмичењу узеће учешћа сви клубови Српског атлетског савеза, и атлетичари немачке војске не само из Београаа, него из Земуна, Паичева и околине.
КУПО-ПРОДАЈА
Продајем нмање са мањом кућом, новом, и цео материјал за зидање виле. Шири цснтар, најздравијн крај Београда. Упитати: Баба Вишњина 34. (2528) 1—2
С Л УЖ 6 А
ЧУВДРА КУЋЕ-занптлију ТРЕБА ОДМАХ
Шшамиарија >ГРЕГОРИЋ« Б е о г р а д. Кнегиње Олго бр. 91. (2525) I—I
Р А з Н о
Своје изгорело сведочанство о положеном завршном испнту трговинске академије оглашавам неважећим Злата М. Живановић. • (2529) I—I Сведочанство Н Београдске женске гимназије о положеном нижем течајном испиту оглашујем неважећим јер је изгуољено Босиљка Чутови ћ (2531) 1—1 Своју изгубљену дозволу за рад и изг>бљени билет од коња, оглашавам «еважећима. Ако би их неко нашао, моли се да донесе у администрацију „Општинскнх новина" уз награду. Јован Фекете. (2533) 1-1 Своје изгореле индексе 2398 и 7751 оглашавам неважећим Зорка Вељковић. (2532) 1—1 Изгубио сам своју адвокатску легитимацију издагу од стране Адвокатске коморс у Београду, па је овим оглашујем за неважећу Мнлош И. Ћирић, адвокат. (2537) 1—1
ЧИТУЛА
Јован-Јоца Ђурђевић, чиновник Г. Д Д. Ж. преминуо је у понедељак 16 о.м. Дан сахране ће се објавнти накнадно. (2535) 1—1
П О М Е Н И
Своме добром супругу Др. Љуби Радићу секретару Швајцарског посланства, даваћу 18 о.м. у Ч сати шестомесечну мису у Крунској улици. Ожалошћена супруга Ната. (2526) 1—1
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ТЕЛЕФОНИ :АаМИНИСТРАЦ1ЈА 21.300 РЕДДКЦИЈА 26.516 ПРИМАЈУ ОГЛАСЕ ПРЕК0 ЦЕЛ0Г ДАНАУ СВОЈОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ: КНЕГИЊЕ 0ЛГЕ 21 (штампарија ГРЕГ0РИЋ)
скик^ки.
' Ј У Г О *
а
У 2, 4 и 6 час. Велики криминално-шпијунски филм из жпвота пољскнх револуционара у Русији „ЦАРЕВИ ЧИРАЦИ" „01Е 1.Е11СНТЕК ОЕ5 2АКЕ1Ч" Сибила Шмиц, Карл Лудвиг Дил, Антон Едхофер, Инге Лист. Најновији >Оец1$сће \\^осћеп5сћаи« журнал \
Данас у 2, 4 н 6 час. Велика музичка сензација сезоне! Последњи триумф музичког филмског стварања ТИНО РОСИ ВИВИАН РОМАНС у величанственом делу неизмерног музичког богатства, проткано сплетом чарс.бних мечодија и опојних наполитанских песама! н д п т љ ГРДД ПОЉ1 БДЦД Додатак журнал
Данас у 2.15, 4.15, 6.15 ПРЕМИЈЕРА веселог раскошног филма, несташне игре прве љубави ВРТЛ0Г ЉУБАВИ (РА5СНШП) вртлог разузданости, расположења и несташлука. Главне улоге: Карин Харт Ханс Нилзен Најновијн Оеи($сће ^осћепбсћаи-журнал
с\С(7//^
1 ПРеСТОЛОИАСЛЕ ДИИКОВ ТРГ 21 I Почетак у 2, 4 и 6 премијера сјајно успеле музичке комедије ЖЕНА ПО МЕРИ филм дискретних заплета, неодољивог хумора и узбудљивих ситуација. У главним улогама Ханс Сенкер, Лени Маренбах, Фриц Одемар. Додатак најновији журнал
; НРЕС ТОАОНА С-ЛеДНИКОВ ТРГ 11 ј Данас у 2, 4 и 6 Грандиозни филм, којему се ливио читав свет ДУЊА, ПОШТАРЕВА КЂИ ОЕР Р05ТМЕ15ТЕР Највећи филм сезоне по мотивима бесмртне Пушкинове новеле о младој н дивној Дуњн. — Разврат и раскош царског Петрограда. Игре, песме и балалајке. Најузбудљивија љубавна драма руске књижевности. У глав. ул. Хајнрих Георг и Хилда Краљ.
Данас у 2.30, 4.30 и 6.30 Премнјера сјајне друштвене и музичке ксмедије о једној неодољнвој лепотици ксја се поигравала срцима многих мушкараца ЖЕНА ПО МЕРИ (РВА11 ^АСН МА*§> У главним улогама Ханс Зенкер, Лени Маренбах, Хнлда Хилдебрант. Филм брнљантног хумора, дивне музике. дискретних сцена, љубави и ведрине. Додатак: премијера најновијих вести »Оеи1§сће \\'осћеп§сћаи<
Г ДПШИ
С К. А 111
Данас у 2,30, 4.30 и 6.30 Херта Фајлер, Ханс Зенкер, Паул Хербигер у највећем циркуском и варијетском фнлму последњих година 1.А ВЕИ.Е ВЕАТК1СЕ (Ј1ЕПА БЕАТРИСА) Филм бурних страсти, невиђених артистичких тачака, дивљег звериња, -вубавв и хумора.
■ ЖРРЖА^каимансоа И Данас у 2.30, 4.30 и 6.30. Најдуховитнјн филм сезоне који открива тајне бечког ноћног живота ... V ВЕСЕЛОМ БЕЧУ <КЕ^ОЕ2-ТОи5 114 \Р1Е!Ч) Кроз ритам игара, песама, музике, хумора и пикантних доживл>аја одвија се једна савршена музичка комедија. У главним улогама Магда Шнајдер, Волф А. Рети, Лео Слезак
I * а
-В-
О В А 66 I
Ниске цене: 4, 6 и 8 динара Почетак у 2, 4 и 6 часова Криминална и сензационална драма узбудљивог садржаја — по позоришном комаду Ми.тера „Дело незнанца". ДАМА V СИВОМ Вртлог узбудљивих догађаја, сензација. напетости и борби. Психолошки моменти н разни проблемн узбудкли су и одушевилн милионе гледалаца у овом филму. У главним улогама: Херман Спелман, Труде Марлен и Ханс Халден. Режија славног Ериха Енгелса. Додатак: најновији журнал
ПРЕСТОЛОНАСЛеДНИК.ОВ ТРГ 25 I ПРВА САЛА Данас у 2, 4 н 6.15 час. Изванредан поморски филм романтнчног садржаја Р10КЕ1ЧТ1КЕ (МАНГУП ДЕВОЈЧЕ) Жералдина Кат н Паул Хербнгер ДРУГА САЛА Данас у 2, 4 н 6.15 час. Н А П V ЈБ ГРАД ПОЉУБАЦА сјајан певачки филм духовитсг садржајв У главној улози омиљени Тино Роси
Вдасник Општина града Београда — ШтампариЈа Драг. Грегорић, Кнегиње Олге уднца бро| 21 — Београд