Општи спољни услови по живот биља : по Сакс-у и др.

0 а ) «

је Оле 1

помрчини п у свима органи, Еп Осе рећи ови у себи хлорофила или не.

Од свију процеса, Вибо живота најмању топлоту иште клијање, но и оно није са свим независно од температуре. Пишеница и јечам клијају већ испод 5"С., вишња на 9.140. а бундева на 13:7%0. |

Пошто је биљка клијала, ваља да наступи повишење топлоте, те да се омогући даље развијање. Ако се температура не повиси, биљка ће остати на истом ступњу развића на неко извесно време, па ће најзат свенути. У

колико се биљка више раввија, у толико јој је и све виша

топлота потребна, тако, да се може рећи: сваки ступањ развића има и своју најнижу и највишу (минималну и максималљниј) топлоту.

Изгледа, да се цветање равликује од растења тиме, што пре цветања мора топлота да се снизи, па да оно наступи. Ово се потврђује тиме, што биљке из умереног појаса не цветају у жарком појасу, но само расте. — За, развиће старих органа довољна је и нижа, а за обравовање нових органа и за асимилацију увек је потребна виша топлота. Клијање и развијање цветова, који су још у јесен постали, не зависи у главном од светлости, јер у оба случаја биљка, само "материју промењује а не асимилише — већ зависи једино од температуре, пошто ови радови могу и у номрчини да се врше.

Кад знамо, да разне биљке разну количину топлоте требају, па да могу клијати. онда можемо из тога закљу- | чити, да је и њихова протопласма, разно организована. Ово се још боље опажа на кретању протопласме.

"Ако се каква биљка, код које се кретање протонпла= сме може лако да посматра, загтњури у хладну воду, кре-

Е Д-р Улот (Ор Шофћ: рога 1871. 2 12) држи, да пшенично зрно може да клија и на 090. ша чак и ибпод нуле. —- Но сигурнија су у овоме дата професора Сакс-а, који се тим специјално занимао. Ј. Час а. Јаћтђ. #иг уу155. Вобалк 1. Ва. 1860. стр. 388.)