Општи спољни услови по живот биља : по Сакс-у и др.

8

само нека мала количина топлоте довољна, па да се потпуно развије. Равне биљке захтевају разну количину топлоте за цветање; тако на пример висибаби довољна је топлота од 250. па да може цветати. Чим се температура спусти, цвеће престаје да се развија и чами тако све дотле, док га нова топлота на даље развиће не покрене. Истраживања, чињена на снежним пољима алписким, доказала су, да је вода, која од истопљеног снега, постаје, довољна да изведе промену материја у биљкама, које се још под снегом налазе. Чим је овај процес наступио, биљке развијају својим дисањем толико топлоте, да су у стању да стопе ледени покров, да га пробију и весело да опруже своје цветиће на више. Дивна је слика, видети, како је алписко звонце (боЈдапећа) на хиљаде места, пробушило снежно поље по његовим ивицама.

Још је дивнија ова слика, кад су цветићи у снег затворени, па изгледају као инсектићи, које је још од прастарих векова ћилибар затворио и нама их сачувао.

Пре но што се упустимо у даље разлагање о упливу топлоте на разне појаве у биљноме животу, нужно це; да, ради бољег разумевања, поставимо разлику између асимилације п промене материје.

Асимилација није ништа друго до дезоксидација, јер њоме се усисана храна, која садржи много кисеоника, од истога ослобођава упливом светлости. Под асимилацијом разуме се увек узимање нове хране.

Промена материје није ништа друго до хемиска мотаморфоза, материје; овде се дакле не узимају нове материје, но се само оне, што се већ у приправности налазе, хемиски метаморфФишу.

Како асимилација од светлости зависи, то се она догађа само под утицајем светлостим у оним органима, који биљна зеленила — хлорофила — у себи садрже.

Промена : материје на против не зависи од светлости,

"већ само од топлоте, па с тога може да се врши из