Основа и потка народнога просвећивања

34

слио и размишљао да није довољно само градити мале школе за малу децу, већ да је веома корисно и потребно подизати мало веће школе које би могле служити за извесне свечане прилике и за обучавање и просвећивање народа, ми бисмо у сваком округу — ако не и срезу — имали бар по једну основну школу у коју би могло стати по 100—900 одраслих грађана. Те би школе биле етапе (обележена, места) где би се отпочињала предавања ч за одрастао народ. Досадашње школовање мале деце није дало повољне резултате; приметило се да многа деца, која од 7—11 године одлично сврше основну школу, приликом рекрутовања (21 година) једва умеју да потпишу своје рођено име, а о другом каквом знању да и не говоримо. С тога се мора радити и урадити све што треба како би се и одрасли обучавали у ономе што им у животу и за живот треба. Мора се отпочети вођење рачуна о-младићима и девојчицама од 11—21 године, да се стечено знање не заборави и да се много штошта у знању принови. Сем омладине не треба заборавити ни сав остали народ и то како мушко тако и женско. И он жели и хоће да научим зна што више него што је досад знао. Потребе живота из дана у дан све су веће и веће, те према томе и потреба што већега и разновренијег знања расте упоредо са свакидашњим потребама. Да је ово тврђење потпуно истинито, најбољи су нам пример толике земљорадничке задруге, њихово стално множење по целој Србији као и њихови добро посвећени конгреси на које долази толики земљораднички народ само да би што ново научио и однео својој кући, у своје село, како би они били што напреднији у сваком погледу. Потреба све већега и већега знања упоредо расте у свих и свакога с потребом што боље и здравије хране,