Основа и потка народнога просвећивања

35

одела, куће итд. Као што је Наполеон Г у своје време узвикнуо: „Дајте ми добру војску и доста новаца па да освојим цео свет“, тако и ми Срби можемо слободно рећи: „Дајте нам што више знања ц што јачу просвећеност и карактерност целога српског народа (од краљевскога двора до најмање сељачке колибице) па да натравимо од Србије мов рај и нову силу у Европи.“

Народ је тешко просвећивати само на отвореном пољу. За тај посао веома су потребне и корисне простране зграде у којима би се стално налазила по једна пространа дворница (сала) у коју може да стане по 100, 200—500 душа. У Србији се на прстима једне руке могу побројати оне сеоске школе које одговарају овим погодбама (Азања!). Досадашњи радници на народноме просвећивању, у недостатку пространих школа, помагали су се појединим кафанама, али су оне у многоме погледу незгодне и штетне за ове послове; њихови власници не допуштају да се у њима говори о сваком важном питању (напр. о алкохолним пићима и њиховим опасностима по здравље. Сем тога оне су потпуно неподесне за предавања женскињу која врше само лекари у затвореним просторима и којима не могу и не треба да присуствују мушкарци“ (изузев лекара).

Дакле, за општа предавања народу школе су неподесне због недовољнога простора; кафане не ваљају из више поменутих и непоменутих разлога, и онда

„Стара Планина“ у Пироту на земљорадн. конгресу 1906 кад је власник пи спречио предавање помоћу циганске музике!...

2 Питање о овим окенским предавањима још није потпуно утврђено. Начелно, пошто се на њима дају обавештења о тигшјени и палпологији полнис оженскиг органа, ту не треба да буде ни један мушкарац, ако није лекар. Али можда би се од времена на време — и с допуштењем самога женског збора — могао на њих пустити и по неки старији свештеник и учитељ, као прва народна интелигенција и то само по селима,

3