Основи физиологије

6 увод енергије много је ограниченија у биљке него у животиње, према томе и трошење органских тела много слабије; најзад, производи тога органског трошења остају махом у разним биљним деловима и биљка их неке може употребити на нове органске синтезе. Пошто моћ синтетизовања далеко надмашује у биљака моћ разоравања, то њихова исхрана из тих разних узрока има други изглед од исхране животиња ; али смо видели, да се исхрана једних и других своди на исти принцип и да и у томе погледу постоји животно јединство организама.

БИЛИ И поред животног јединства, остаје непобитна истина да је

вотињеског 7 и биљног крајњи резултат, биланс, размена животиња и биљака супротан један другоме. Биланс живота једне биљке јесте за природу добит органске материје и хемијске енергије, док је биланс животињског живота за природу губитак органске материје и хемијске енергије, јер иако је животиња лично у добитку, природа је у губитку, пошто је животињски организам разорио неколико пута више органске материје него што је задржао.

Пру ње _ Овај антагонизам јесте узрок једном кружењу материје

материје између жи-узмеђу животиње и биљке, које је лако схватити из природе исхране биљке. тих створова. Из минералних соли, воде и угљендиоксида, хлорофилна биљка гради разна органска једињења, ослобођавајући у исто време кисеоник угљендиоксидов. Органска биљна једињења служе као храна животињама, и, при своме пролазу кроз њихов организам, распадају сеу воду, угљендиоксид, минералне соли и простија органска азотна тела као што су уреа, урска киселина и др. ова последња тела распадају се поступно, под утицајем разних микроорганизама, који се налазе у земљи, у угљендиоксид, амониак, нитрите и нитрате, тако да су на крају крајева органска тела враћена потпуно минералноме свету, где могу наново служити биљци на органске синтезе. Биљне или животињске органске материје које не послуже као храна животињама већ падну непосредно под утицај микроорганизама, на исти су начин враћене неорганскоме свету. У кружењу материје може се пратити кружење свакога хемијскога елемента; видећемо доцније, приликом изучавања исхране неких микроорганизама, како кружи у природи важни елеменат азот. Кон Растављајући живе створове на њихове хемијске елементе, длијеки саналазимо да су састављени поглавито из најраспрострањенијих бића. елемената на површини наше планете. Угљеник, водоник, кисеоник и азот јесу са сумпором и фосфором грађа органских једињења: угљених хидрата, масти и беланчевина. Поред

ових налазе сеи многи други елементи: калциум, натриукм,