Основи физиологије

увод

калиум, магнезиум, хлор, гвожђе, налазе се у елементарној анализи свакога живога бића. Иначе, у овога или онога бића, нађена је већина познатих хемијских елемената.

До сада су у живих бића нађени ови елементи: водоник, кисеоник, сумпор, хлор, бром, јод, флуор, азот, фосфор, арсен, бор, угљеник, силициум, калиум, натриум, цезиум, рубидиум, литиум, калциум, стронциум, бариум, магнезиум, цинк, бакар, сребро, алуминиум, олово, цериум, ванадиум, хром, молибден, манган, гвожђе, кобалт.

У виших животиња јод, арсен, флуор, цинк налазе се редовно у слабим количинама; али количина није мерило физиолошке важности једнога елемента: јод се налази нарочито у тироидној жлезди, и као састојак њена унутрашњега лучења игра улоге првога реда; арсен се налази нарочито у дериватима коже: у длаци, ноктима, роговима, папцима. Па и гвожђе се налази у релативно слабим количинама (око 3 гр. у одрасла човека); међутим може ли бити важније улоге од његове: без гвожђа нема крви! Гвожђе не улази у састав крви свих животиња: у готово свих пужева гвожђе је замењено бакром; у неких ракова манганом. У житних биљака налази се доста силициума чијим је диоксидом 510, лишће импрегнисано; морске алге садрже знатне количине јода, одакле се то тело поглавито и вади.

Жива су бића састављена дакле поглавито из најраспрострањенијих елемената: елементи воде и ваздуха, са фосфором и сумпором у малим размерама, грађа су најсложенијих органских тела што их садрже жива бића. Живи организми, који нам изгледају својом грађом и својим функционисањем далеко изнад свих других ствари у природи, употребљују најобичније и најмање „племените“ хемијске елементе. Племенитим металима није до данас нађен никакав удео у животноме механизму. Молекули пак који су данас саставни делови ваздуха, водене паре облака, блата па путу, једнога ће дана бити седиште наше мисли у ћелијама мождане коре.