Основи физиологије

ПРВИ ДЕО Размене материје

ГЛАВА ПРВА Храна (алименат)

Под именом храна (алименат) подразумевају се у физио- дефиници-

логији она тела која живо биће прима споља, из своје средине, Јарл и која у његову организму играју какву физиолошку улогу. Према томе, у исхрани човека и животиња, и кисеоник и вода и минералне соли сматрају се храном, премда та тела нису у обичноме смислу „хранљива“; јер у обичноме говору храни се даје ужи смисао: сматрају се храном само она тела, која су подобна, или за која се држи да су подобна, дати организму „снаге“ (енергије) и органског градива. Затим, појам хране везан је обично за појам материалне вредности: храна увек стаје нешто; то је вероватно узрок те се кисеоник не сматра храном, премда у производњи топлоте и снаге игра, у ствари, улогу исте важности као и органске материје које сагорева.

Човек и животиње узимају храну из органскога и неорган- Порекло скога света, Биљна и животињска ткива, њихове резерве пред- 7 стављају са кисеоником, водом и минералним солима које се налазе у води или уз органску храну (једну со, натриумхлорид, човек и травоједи узимају и напосе), храну човека и животиња.

Кад се има на уму, да нема биљке која нема свога животињскога паразита, и да свако животињско ткиво може бити плен овога или онога створа, тада је лако закључити, да у храни разних животиња можемо наћи сва многобројна једињења биљне и животињске хемије. Стога се изучавање хемијскога састава хране у главноме поклапа са изучавањем хемијскога састава живих створова, Али међу тим многобројним једињењима извесна